Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


Ю з-жағ ва бўйин сохаси абцесс ва флегмоналари



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

Ю з-жағ ва бўйин сохаси абцесс ва флегмоналари.
Ю з-ж ағ соҳаси яллигланиш касалликлари жаррохдик усули 
билан даволанадиган касалликлар орасида энг катта кисмни 
таш кил этади. Бу касалликларнинг шакллари хилма - хилдир, улар 
бир тиш пародонти билан чегараланиб ва безовта килмайдиган 
касалликдан жағ суяги ва атрофидаги ю мш ок тўкималар йирингли 
таркалган ҳаётга хавф солувчи ш аклларда хам учрайди. Бу 
касалликлар 
болаларда 
ва 
катталарда 
учраб, 
стоматологик 
бўлимлар беморлари орасида кўпчиликни таш кил килади. TM A 3- 
клиникаси 
болалар 
стоматология 
бўлимининг 
кўп 
йиллик 
ҳисоботлари тахлил килинганда, бу касаллик билан даволанганлар 
бўлимнинг 50% ўрин-ларини банд килгани аникланган. Охирги ўн 
йил ичида тиббиёт сохасида эриш илган катта ютуклар, шу 
жумладан 
стоматология 
сохасидаги 
ю тукларга 
карамай, 
бу 
кўрсаткич камайгани йўк, аксинча яллигланиш касалликларининг 
огир, хаётга хавф солувчи ш акллари кўп учраб турибди. Бунинг 
сабабини кўпчилик олимлар яллигланиш чакирувчи инфекциянинг 
антибиотикка 
нисбатан 
тургунлиги 
ош ганлигида 
деб 
туш унтириш моқда.
Яллигланиш ни 
одатда 
йиринг 
хосил 
килувчи 
кокк 
инф екциянинг (стафилококк, стрептококклар) бир хили ёки бир 
неча хиллари йигиндиси чакиради. О датда яллигланиш чакирувчи 
микроблар 
оғиз 
бўш лиги 
аъзоларида 
ва терида 
истикомат
133


қилувчилардир. У лар орасида анаэроблар, замбуруглар, туберкулёз 
микобактериялари, 
спирохеталар 
ва 
бош калар 
учрайди. 
Яллигланиш
чақирган 
инфекцияга 
қараб, 
хамма 
йирингли 
яллигланиш касалликлари иккита катта гуруҳга бўлинади носпе- 
цифик (йирингли) ва специфик (актиномикоз, туберкулёз, захм, 
(сифилис) куйдирги ва бош қалар).
И нф екцияни ю з-ж ағ ва бўйин тўкималарга кириш йўллари 
хилма-хил бўлади. Инфекция тиш атрофидаги тўқималар ва канали 
оркали туш са одонтоген деб аталади.
Инфекция бош қа йўллар билан туш иб чақирган яллигланиш
касалликлари 
ноодонтоген 
деб 
аталади. 
Инфекция 
жаг 
тўқималарига ж ароҳатланган ёки яллигланган огиз ш иллик кавати 
оркали стоматитларда (стоматоген), тери оркали 
теридаги яра- 
чақа, чипқон, хўппос, сарамасда, (дерматоген) бодом безларининг 
яллигланиш ида 
(тонзиллоген), 
қулоқ 
касалликларида(отоген), 
бурун ш иллик каватининг яллигланиш касалликларида (риноген) 
бўлиш и, мумкин.
Айрим 
ҳолларда, 
инфекция 
ю з-жаг 
тўкималарига 
кон 
томирлар оркали узокда жойлаш ган яллигланиш манбааларидан 
туш иш и мумкин(гематоген). О датда бу пул билан яллигланиш
болаларда учрайди.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish