Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

К линик кечиш и: Йирингли яллигланиш ж араёнининг ри­
вож ланиш ида ва кечиш ида уч етакчи омил катта аҳамиятга эга: 
тўкимага туш ган микроблар тури, хусусиятлари ва сони 2)микроб 
туш ган тўкиманинг анатом о-топограф ик хусусиятлари 3)организм 
химоя вазифасини бажарувчи носпецифик ва специфик химоя ме- 
ханизмлари (хуж айра ва гуморал иммунитет)
М ахаллий ва умумий ом илларнинг ўзаро мунособатидан ке­
либ чиккан холда, ю з-ж аг соҳаси ва буйин йирингли яллигланиш
касалликлари одам организими яллигланиш жараёнига маълум 
турдаги реакциясини шакллантиради: нормергик, гиперергик, ги­
пергик. Бу уч турдаги яллигланиш га хос булган клиник белгилар 
намоён бўлиши организм носпецифик ва иммунологик химоя ти ­
зимига боглик.
В.М .Безруков ва Т.Г.Робустова (2000) яллигланиш нормергик 
кечиш и организм шу жараёнга адекват жавоби билан намоён була- 
ди деб ҳисоблайдилар.
Нормергик 
типдаги 
яллигланиш да 
локал 
йирингли 
яллигланиш ж араёнига организмнинг химоя кучлари адекват жавоб 
беради. О рганизмнинг иммунологик ва носпецифик реактивлиги 
химоя кучлари курсаткичлари узгариш лари улар активлаш ганини 
курсатади. Касаллик клиник белгилари ўртамиёна бўлиб, бир то­
монлама йуналади: бемор ахволи ўртача, яллигланиш жараёнида 
бир оз огрик, тана харорати субфебрил, организм енгил даражада 
заҳарланиш и, ш улар билан бир вактда яллигланиш га хос бўлган 
махаллий касаллик белгилари яккол намоён булади.
Гиперергик ш аклдаги яллигланиш реакциясида носпецифик 
резистентлик 
ва 
имунологик 
химоя 
омиллари 
бузилиш и 
натижасида 
касаллик 
огир 
кечиш и 
билан 
намоён 
булади. 
Гиперергик реакцияси билан кечаётган йирингли яллигланиш ларда
140


беморнинг ум умий ахволи огир бўлади, тана ҳарорати 39°С ва 
ундан ю қорига кўтарилади, 2-3° фарки билан кўтарилиб туш ади ва 
ош иб бораётган захарланиш дан далалат беради.
О датда бундай кечиш бир хафтадан кейин, яллигланиш
умумий ва маҳаллий белгилари кучайиб боради. М икробли 
агрессия 
хисобига, 
келиб 
чиққан 
огир 
заҳарланиш , 
химоя 
реакцияларининг, 
ш унингдек 
им м унологик 
реакцияларнинг 
қониқарсизлиги ва хавфли дараж ага етган кучли сенсибилизация, 
ўткир нафас етиш мовчилиги, сепсис ва ш окка олиб келиш и 
мумкин. Беморларда лейкоцитоз (20 10 9/л ва ю қорироқ), ЭЧВ 5 0 7 0
мм/с гача ош иш и кузатилади.
Кейинги 
йилларда 
ж аг 
атрофи 
ф легм оналари 
клиник 
кечиш ида бир 
қатор ўзгариш лар рўй 
берди. 
К асалликнинг 
қўзгатувчиси 
ш артли 
патоген 
м икроблар 
бўлса 
антиген 
субстанцияларнинг таъсири кучсиз бўлганда касаллик секинлик ва 
сустлик билан кечади.
Беморнинг 
умумий 
аҳволи 
қониқарли 
бўлган 
холатда 
яллигланиш секин ва кучсиз кечади. Тана ҳарорати м еъёрида ёки 
субфебрил, заҳарланиш яккол билинмайди. Бемордаги маҳаллий 
касаллик белгилари умумий белгилари билан мос келмаслиги 
кузатилади.
Гипергик реакция билан кечадиган ф легм оналар айрим 
ҳолларда икки соҳада ж ойлаш ади, бунда лейкоцитлар сони 
ўзгармайди (6-8 10 9/л дан кўпм ас), ЭЧВ 10-15 мм/с ош майди. 
А йрим беморларда лейкоцитлар сони 4,5 109/л гача камаяди
лимф опёния кузатилади, ЭЧВ 30-40 мм\с гача ош ади.
Кекса ёш даги одамларда, бирлам чи ва иккилам чи иммун 
танқислиги бор беморларда, ф легм онанинг клиник кечиш ида 
ривож ланиш ида ва окибатида ўзига хос хусусиятлари кузатилади. 
Бу тоиф адаги беморларда ф легм она гиперергик реакция ш аклида 
ривож ланиш и, 
касаллик 
секин 
ва 
кучсиз 
кечиш и, 
ҳаётни 
таъминловчи тизими умумий бузилиш ининг чукурлаш иш и, бир 
бирига мос туш майди. А йрим пайтларда септикопием ия асорати 
ривож ланади. Ш унга қарамай лейкоцитлар сони, ЭЧВ м еъёрида 
ёки пасайган бўлиш и мумкин. Ю рак қон томир, нафас тизими 
хасталиклари, қандли диабет билан огриган бем орларда флегмона 
гиперергик декомпёнсацияланган реакция типида кечади. Бемор 
умумий 
ахволи 
огир, 
калтираш , 
захарланиш
белгиларининг 
яққоллиги, 
организм 
кўп 
тизим ларининг 
кескин 
бузилиш и
141


йирингли ж араённинг юз-жаг ва бўйиннинг 4-5 бўш лиқларига 
тарқалиш и ҳаёт учун хавфли асоратлар ривожланиш и билан 
кечиши мумкин. Қон кўрсаткичлари огир септик холатга тўғри 
келмайди. Л ейкоцитлар сони салгина кўпайган, меъёрида ёки 
пасайган. ЭЧВ 2-3 хаф та давомида меъёрида, кейинчалик 60 мм/с 
ва ундан ҳам кўпаяди.
Абсцесс ва ф легмоналарнинг махаллий клиник кўриниш и юз- 
ж аг ва бўйин соҳаларининг анатомо-топографик хусусиятларига 
богликдир.
А натомо-топограф ик жойлаш иш нуктаи назаридан, одонтоген 
абсцесс ва флегмоналарни ш артли равиш да 2 гуруҳга бўлинади.
I .Ж аг атрофи абсцесс ва флегмоналари: I) пастки жагга 
ёндош тўқималарда, 2)юкори ж агга ёндош тўкималарда. Бу кичик 
гурухлар ўз навбатида юзаки: а) кўз ости, лунж соҳалари, б)пастки 
жаг ости, дахан ости учбурчаги, қулоқ олди-чайнов ва чукур: 
а)чакка ости, канот танглай чукурчаси, б)канотсимон-пастки жаг, 
юткин ёни бўш лиқлари, тил ости огиз бўшлиғи тубиларига 
бўлинади.
2.Ж аг атрофидаги абсцесс ва флегмоналар биридан-бирига 
таркалиш и ҳисобига(ёнок, чакка соҳалари, кўз соқкаси, жаг орти ва 
бўйин соҳалари) тил абсцесс ва флегмоналари ривожланган.
3 Юз ва бўйин таркалган флегмоналари
142

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish