Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


А львеоляр ўсиқнинг қисман синиш и



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

А львеоляр ўсиқнинг қисман синиш и.
О мбур чуқур киритилиб, тиш суғирилаётганда атрофдаги суяк 
кисман синиб чиқади. Бу ҳол одатда яра битиш ига таъсир этмайди. 
Расм - 59
А йрим ҳолларда периодонтал ораликдаги яллигланиш суяк 
ҳосил 
бўлиш и билан тугайди, натиж ада илдиз катаги билан 
ёпиш иб кетади. Ш ундай тиш ни олаётганда альвеоляр ўсиқнинг бир 
қисми синиши мумкин. О датда суяк бўлақлари олинаётган тиш
билан бирга чиқади.
Чиқмай 
қолса, 
бўлак 
атроф идаги 
ю м ш оқ тўқималардан 
аж ратилиб, олиб таш ланади. Суяк ўткир кирралари текисланади.
Кўпинча 
юқори 
ж агнинг 
учинчи 
катта 
озик 
тиш и 
олинаётганда альвеоляр ўсик ж агнинг бўртм аси билан бирга синиб 
чиқади. Бундай ҳолда суяк ўткир кирралари текисланиб ярага чок 
қўйилади.
Катта озик тиш ларини олаётганда, катта куч иш латилса, альвеоляр 
ўсиқ ёнидаги бир нечта тиш лар билан биргаликда синиш и мумкин. 
Бўлак, атрофдаги ю м ш ок тўкималардан узилм аган бўлса, ж ойига 
қайтариб мақкам ланиш и мумкин.
П астки ж ағнинг чиқиш и.
Тиш олаётганда кам учрайдиган асорат. П астки катта ва кичик 
озик тиш ларини олаётганда катта одам ларда ж агнинг чиқиш и 
ю зага келиш и мумкин.
Ж агнинг чикиш и, одатда тиш олинаётган том онда кузатилади. 
Айрим ҳолларда икки том онлам а чикиш кузатилади. Ж аг чикиб 
кетганини бемор дарҳол сезади-огиз катта очилиб, ж аг сог том онга 
сурилиб кетади. Огиз ёпилмайди. Икки том онлам а чикса — жаг ол­
динга сурилиб, огиз катта очилиб колади. О гиз ю милмайди. Бундай
83


ҳолат юзага келмаслиги учун тиш олаетганда чап кўл бармоқлари 
билан пастки жағни керакли ҳолатда ушлаб туриш керак.
Пастки ж агнинг синиш и.
Кам учрайдиган асорат. П астки жағ учинчи ва иккинчи катта 
озиқ тиш ларини элеватор ёки искана билан олаётганда катта куч 
иш латилса юзага келади. Бу асоратнинг юзага келиш ига суякдаги 
патологик 
ўзгариш лар 
(радикуляр 
ёки 
фолликуляр 
киста, 
амелобластома, сурункали остеомиелит, ёки кексалик давридаги 
суяк атрофияси) омил бўлади.
Зарарланган тўкималарнинг, 
жағ оғриғи, 
огиз 
очилиши 
кийинлиги, тиш олиниш и билан богланади. 
Рентгенологик 
текш ирув натижасида ж аг синганлиги аникланади.

Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish