Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


-расм. Г у н г сочкичнинг техн о­



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

115-расм. Г у н г сочкичнинг техн о­
логии схемаси:
/ — за н ж и р -п л ан к а л и
транспортёр; 
2 —•
л'а йлалап ба ра бан и ; 
3 — гунгни икки т о -
wo.u a C.'iuó с о .иш бараб ани


ланади. Транспортёр тезлиги унинг конструктив ва талаб этил- 
ган иш унумларининг узаро тенглиги шартидан ани^ланади:
v тpИL■{г = \0Г*МВъы,
бундан
v тp = N B v MI(\0 'H L ь ), 
(16.13)
бунда 
— транспортёр тезлиги, м/с; 
Н — кузовдаги гунг катла- 
мининг цалинлиги, м
; Ь — шнекли барабан узунлиги, м; 
— гунг 
зичлиги, кг/м 3; /V — гунг сочиш нормаси, кг/га; В — цамраш кенг- 
лиги, м; 
— агрегат тезлиги, м/с.
Сочиш барабанининг нормал ишлаши учун унинг иш 
унуми 
транспортёрнинг иш унумига тенг ёки ундан катта булиши керак:
.Ы т йП у^ Н 1 л ^ ,  
(16.14)
бунда 
Ь ва А — шнекли барабан камрайдиган гунг массасининг эни 
ва баландлиги, м; 
пу — шнекли барабаннинг айланиш частотаси, 
с
~ \ й — барабан диаметри, м.
(16.14) ифодадан сочиш барабанининг энг кичик айланиш часто­
таси куйидагича аникланади:
п ^ Ш ю ^ К р Ы й ) .  
(16.15)
Шнекли барабан урнида тишли барабан ишлатилганда;
я у >
Ш г \ р (/6Мтг^), 
(16.16)
бунда ¿в 
барабандаги тишлар сони; 
Ь — бир тиш камрайдиган мас­
са кенглиги, м; 
к — бир тиш камрайдиган гунг массасининг калин- 
лиги (баландлиги).
6- §. *А Й Д А Л М А ЦАТЛАМ ОСТИГА УГИТ СОЛИШ 
МОСЛАМАЛАРИ
Киш ло^ х у ж а л и к экинлари ма^сулотини экин майдонларини 
кенгайтириш хисобига эмас, балки ^ишлок хужалиги ишлаб чи- 
каришини изчиллик билан интенсивлаш, тупровда ишлов бериш- 
нинг илгор янги технологиясини куллаш ва угитлардан тугри 
фойдаланиш йули билан ошириш керак.
У гитлардан унумли фойдаланиш усулларидан бири органик 
ва минерал угитлар аралашмасини ^айдалма 
цатлам остига 
0,5 . . , 0,6 м чу^урликда солишдан иборат.
Органик ва минерал угитлар аралашмасини ^айдалма ^ат- 
лам остига кенг ёйиб (0,5 м кенгликда) сочувчи цурол (116- 
расм) куйидагича ишлайди. Бункер тубидаги занжир-планкали 
транспортёр ь^уру^ чириган гунгни белгиланган дозада (1,0 . . .
1,5 т/га) ку н д а л ан г шнек 5 га туширади. Айни ва^тда дискли 
аппарат 
2 кукунсимон ёки донадор 
минерал угитни 30 . . .
250 кг/га ^нормада узлуксиз о^им билан узатади. Органик ва 
*?ин„е? ал У * ™ а р кундаланг шнекда аралашиб, вертикал труба 
4 буйлаб п астга та^симлагич 5 га келади ва панжа ^анотлари

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish