Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

рит
 
донасининг диск билан бирга айланма х;аракати (кучма) 
тезлиги 
V'. =  гш, х,аракат траекторияси эса 5Г эгри чизик булади. 
Нисбий 
ва кучма 
ъе х,аракат тезликларининг векторлари турли 
томонларга йуналганидан угитнинг абсолют траекторияси ха буйлаб 
йуналади, 
дискдан 
тушиш абсолют тезлиги 
кичиклашиб, угит- 
ларнинг ерга сочилиш масофаси киска булади. 
У гит донасининг 
дискдан тушиш пайтида кутбий бурчак 0 чекка кийматга эришади 
ва у 
заррачаларнинг тушиш бурчаги 0Т деб аталади. У гит до- 
наларининг диск сиртидаги нисбий харакатини маълум траектория 
буйлаб йуналтириб, тартибга тушириб, унинг далага сочилиш сифа- 
тини яхшилаш учун диск сиртига куракчалар урнатилади. Куракчалар 
радиус буйлаб ёки унга бурчак хосил килиб 
жойлашган, тугри ва 
эгри чизик ли булиши мумкин. Катта тезликда айланувчи дискларда 
тугри чизикли куракчалар, жуда секин айланувчи тарелка-киргичли 
аппаратларда киргич ва туширгичларнинг иш сирти логарифмик спи­
раль буйича ясалган. Катта тезликларда («л > Юс“ 1) айланувчи диск­
ларда марказдан кочирма куч катта булиб, угит доналари тугри 
чизикли куракчалар сирти буйлаб хам нисбий силжий олади.
Секин айланувчи диск ёки туширгич сиртидаги угит донасига 
таъсир этувчи марказдан кочирма куч кам булиб, махсус профилли 
йуналтиргичлар ёки туширгичлар ишлатишни такозо килади. Пахта- 
чиликда ишлатиладиган КМХ-65 угитлаш аппарата банка (таъминлаш 
сигими) остида жойлашган кузгалмас горизонтал диск / (113-расм) 
ва унинг сиртида 
0,1 с-1 частота билан айланувчи бармокли т у ­
ширгич 
2 дан иборат. Бармокларнинг иш сирти логарифмик спираль 
буйича ясалган. 
^
Угит донаси бошлангич холат 
М  дан спираль буйлаб М х хо- 
латга келади, деб фараз килайлик. Угитнинг горизонтал диск сирти­
га ишкаланиш кучи 
бунда 
т — угит донасининг мас- 
саси; 
 — эркин тушиш тезла- 
ниши; ф — угитнинг пулат дискка 
ишкаланиш бурчаги. 
кучнинг 
йуналиши кучма харакат тезлиги 
•ое нинг йуналишига мос, яъни 
айланиш марказидан 
угитнинг 
спиралга уриниш нуктаси А?! ор- 
Кали утказилган радиус 
г га пер­
пендикуляр йуналган. 
кучни 
икки йуналишда: бармокнинг иш 
сиртига уринма т — т ва нормал 
буйлаб йуналган ташкил этувчи- 
ларга ажратамиз. Нормал ташкил 
этувчи куч /^сова бармокнинг 
угит донасига нормал реакция 
кучи 
N ни пайдо килади. Д е ­
мак, 
N = F 1cos'l. Уринма таш­
кил этувчи куч / \s i n a
угит
113-расм. К у згалм эс 
тарелкадан 
уритларни 
м аж буран 
туширувчи 
бармоцлар 
профилини 
асослаш
схемаси:
I — к у зга л м а с ди ск ; 2 — бармокли т у ш и р ­
гич


донасини бармокнинг иш сирти буйлаб сирпанишга мажбур этади.
Угит донасининг бармок сиртига ишкаланищ кучи 
F,, = М рф
У“™1' 
mcii  четига йуналиб сирпанишига каршилик килади. Демак 
б,аРМ0К с1фтида нисбий даракатлана олиши учун /% s ln a >
>
бф; /"iSina> .Fjcosatgcp ёки <*>
ИШ СИрТИ б° Р № г а бУ партии бажариши 
S L J
М
карка3дан У3оклашган сари узгармаслиги ёки кагга-
+ ч *р- - ' Б у т н г УДУН иш сирти логарифмик спираль (а -= 
co n st) буиича ясалади. Профиллаш бурчагининг макбул киймати

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish