Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

1г = Р /(а Ь п ), 
(2.9)
бунда Р — плугнинг динамометр ёрдам ида улчанган 
у м у м и й
^аршилиги, Н;
а — шудгорлаш чуцурлиги, м; Ь — корпуснинг к;амраш кенг- 
лиги, м;
п — плугдаги корпуслар сони.
Солиштирма ^аршилиги 30 к П а гача булган тупро^ енгил, 
30 . . . 50 к П а — уртача, 50 . . . 70 к П а — уртача огир, 70 . . . 
120 кПа — огир ва 120 кПа дан к а т т а булганда жуда огир туп- 
ро^ дейилади.
Тупроцнинг ёпиш^оцлиги. Н ам тупрокнинг узаро ва и ш ор- 
ганларининг сиртига 
ёпишиши унинг ёпиш ^оцлиги д е й и л а д и . 
Епиш^оцлик тупроеда ёпишган сиртни ажратиш га зарур б у л г а н
куч мицдори билан ифодаланади. Тупроц, айницса огир, н а м , иш 
органларининг сирти нотекис бул ган д а купро^ ёпишади. Б у ^ол- 
да ишлов берилаётган тупро^ иш органига эмас, балки ё п и ш г а н
тупровда иш^аланади, ^аршилик ошади, иш сифати п а с а я д и . 
Шунинг учун иш органлари сиртини доим тоза са^лаш к е р а к .
Тупрокнинг жилвирлик хоссалари дейилганда тупрок; т а р к и -
бидаги ^атти^ зарраларнинг уткир ^ирралари билан м е т а л л
катламини тирнаш, ^иркиш, сидириш хусусияти туш унилади.


2- §. Т У П Р О К К А М Е Х А Н И К И Ш Л О В Б Е Р И Ш Д А
Б А Ж А Р И Л А Д И Г А Н И Ш Л А Р В А Ж А Р А Е Н Л А Р
Тупроада механик ишлов беришда ^уйидаги: агдариш, ува­
л а ш (юмшатиш), ^ир^иш, аралаштириш, зичлаш, юза текислаш, 
бегона ут илдизини ^ир^иб, сугуриш, м арза ва эгат олиш иш- 
лари бажарилади.
Агдариш — тупрок;нинг сиртк^и ва цуйи ^атламлари урнини 
алмаштириш. Б у иш шудгорлаш жараёнида содир булиб, туп- 
роцнинг сиртци чимли цатлами згат тубига агдариб ёт^изилади. 
Шунда усимлик цолдицлари, ер з^айдаш олдидан сепилган ор­
ганик ва минерал угитлар ^ам кумилади.
Увалаш — ишлов бериладиган тупро^ ^атламини майда б^- 
л а к чал арга аж ратиш . Бунда тупро^ булакчаларининг 
ораси 
катталаш иб, унинг зичлиги камаяди. Тупро^ни юмшатиш дара- 
ж аси унинг ишлов беришдан аввалги ва кейинги зичликлари 
нисбати билан ани^ланади. Увалаш жараёнида тупроцнинг 1 мм, 
айни^са 0,25 мм дан м ай д а булиши, яъни чанг долита келишига 
йул цуйилмайди. Чангсимон тупро^ массасининг намуна мас- 
сасига нисбати тупро^нинг чанг хрлатга айланиш даражасини 
курсатади.
К^ир^иш — ишлов берилаётган тупро^ ^атламиыи ердан а ж ­
ратиш. К,ирцишнинг вертикал ва горизонтал турлари булади.
Аралаштириш — ишлов берилаётган 
тупроц 
булакчалари, 
угит ва зфказоларни аралаш тириб, уларни бир жинсли ^илиш, 
текис та^симлаш.
Зичлаш (мола бостириш) — чигит ва дон экиш олдидан шуд- 
горнинг 5 . . . 10 см ли юза ^атламини зичлаш. Майда уруглар- 
нинг бир хил чу^урликда текис экилиши, кейинчалик ёмгир ва 
сугориш натижасида тупро^ чукиб, низ^оллар илдизининг узил- 
маслиги учун у экин экиш олдидан зичланади. Экилган донлар- 
нинг тупро^ билан яхши контактда булиши, уларни капилляр 
нам билан таъм инлаш учун тупроц экин экилгандан кейинз^ам 
зичланиши мумкин. Курук; чул зонасида тупро^нинг устки р^ат- 
ламини шамолдан с а ^ л а ш ва намни йу^отмаслик учун тупро^- 
нинг устки ^атлами зичланади.
Ю за текислаш. Д а л а д а г и кичик нотекисликларни йук;отиш- 
д а н иборат. Шунда намнинг бугланиши камаяди, уруг бир хил 
чу^урликда экилади, сугориш пайтида сув эгатлардан 
текис 
та р а л а д и .
Бегона утларни ^иркиш ва юлиш. Бегона утлар илдизпоя- 
л а р и механик усулда ^ирциш, сугуриш ва тар аш л аш йули билан 
йуцотилади.
М арза, ж уяк, э га т олиш ишлари экинларни сугориш, яхоб 
б ериш ва шур ювишда баж ари лади.
Технологии ж ар аён . К,уролларнинг иш органлари ягона тех­
нологик жараённи та ш ки л этувчи бир нечта ишларни бир утиш- 
д а бажаради. М а са л а н , ер з^айдашда тупроц палахсаси эгат 
ту б и ва деворидан 
^ и р ^ и б
ажратилади, 
а г д а р и л а д и ,


ю м ш а т и л а д и
ва 
а р а л а ш т и р и л а д и .
П ахта д а л а л а -
рини экишга тайёрлашда цуйидаги технологик ж а р а ён л а р б аж а- 
рилади: ер ^айдаш, чу^ур юмшатиш, сидирга культивация ци- 
лиш, бороналаш, фрезалаш, юза текислаш, мола бостириш.
Бир неча технологик ж а р а ён ёки иш ер ишлаш системасини 
ташкил этади, Икки хил ишлов бериш системаси бор. А с о с и й 
и ш л о в
б е р и ш
с и с т е м а с и
оддий ва махсус п луглар 
ёрдамида тупроц палахсаларини ардариб ва ардармай ^ ай даш - 
дан, 
ё р д . а м ч и
и ш л о в
б е р и ш
с и с т е м а с и
эс а да- 
лаларни экин экишга тайёрлаш (бороналаш, чизеллаш, ф р е з а ­
лаш, текислаш-молалаш) ва экиш дан кейин ишлов бериш (усим- 
ликларни парвариш цилиш)дан иборат.
3 -§ . П О Н А Н А З А Р И Я С И
Понанинг турлари. Академик В. П. Горячкин н азари я си га 
Kÿpa 
ер ишлаш ^уролларининг иш органлари хилма-хил б у л и - 
шига ^арамай, улар иш сиртларининг геометрик ш акли ж и ^ а - 
тидан понага ÿxшaйди. Пона плуг корпуси, культиватор п а н ж а - 
си, эгат олиш ва тупро^ суриш иш органларининг 
д а с т л а б к и
тури ^исобланади. Шунинг учун ер ишлаш ^уроллари иш о р г а н ­
ларининг 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish