Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


-расм. Т у п р о \ к аттиклигини у л ­



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

-расм. Т у п р о \ к аттиклигини у л ­
чагич:
ацилиндрик 
учл и к ур н ати л ган ; б — 
конуссимон учлик у р н а т и л га н ; 1 — даста; 
2
— пружина; 3 — т и р а к ; 4 — ш ток; 5 — 
асос; б — учлик; 7 — винт; 8 — га й к а ; 9— 
конуссимон 
ш е с т е р н я л а р ; 
в — тупрок 
каттиклигини у л ч а б ^осил килинган д и аг - 
рам малар: А  — ц ил и нд р и к учлик; Б  — к о - 
н у сс и \:о и учли к.


П руж инани нг си^илиш кучи тупрок царшилигидан ошганда уч- 
лик ту п р о в д а бота бошлайди, ш унда ^огоз лентага диаграмма 
чизилади. 
1
- р а с м , в даги д и а г р ам м а л а р цилиндрик учлик ( а )  
ва конуссимон учлик (б) у рн ати б ^осил ^илинган. Стандартга 
кура конуссимон учликларнинг икки хили ишлатилади. Бирн 
асосининг юзи 1 см
2
дамда чувдисидаги бурчак 22°30' (^атти^ 
тупро^да) ва иккинчиси асосининг юзи 
2
см*, ч у ^ и с и д а г и бур­
чак 30° (ю м ш о^ тупро^да).
Д и а г р а м м а д а г и ос участка тупро^ ^атти^лиги пружина  
нинг си^или ш кучига пропорционал ошиб борганлигини билди- 
ради.
Шунинг учун с нуктада тупроцнинг цаттиклиги куйидагича 
аникланади:
Я - к у /Б , 
(2.4)
бунда ^ — пружинанинг бикрлиги (калибри), тарировка йули билав 
топилади, Н/мм; у  — с нукта ординатаси, мм. Ордината укига туп- 
роцнинг каршитак кучи Ру = к у  ни куйиш дам мумкин.
Учлик 
6
ни т у п р о ^ а
дан кейин яна ботириш давом этти- 
рилганда тупроц ^аршилиги узгармайди, факат ^айдалма ^ат- 
лам остига етганда ^аршилик я н а ошади. Д и аграм м алардаги 
с — пропорционаллик чегараси; е — о^иш чегараси.
^ а т т и ^ л и к улчагич ясаган диаграм ма буйича тупро^нинг 
стандарт (уртача) ^атти^лиги куйидагича топилади:
Рс = ЛА/5, 
(2.5)
бунда к — диаграмманинг у р та ч а ординатаси, мм; 5 — учлик- 
нинг юзи, м м 2.
Д и а гр а м м а н и н г уртача ординатаси Н эгри чизи^ ос(1 билан 
чекланган ю зани планиметр б и л ан улчаб, 
¿2
га булиб, ани^ла- 
нади.
Тупрокнияг учлик остида эзилишини ифодалаш учун дажмий си- 
Киш коэффициента <
70
(Н ем3) куйидагича дисобланади:
q
0
= к у / Б ^ ) ,  
(
2
.
6
)
бунда ¡
1
— учликнинг пропорционаллик чегарасигача тупровда 
ботиши.
Чигиг экишга тайёрланган уртача огир кумок тупрок учун
5 . . . 15 см чукурликда Р — 0,2 . . . 
1,1
МПа, шудгорда тупрок- 
нинг дажмий сикиш коэффициента 
? 0
= 5 . . . 
8
Н см3.
Тупро^нинг ишкаланиш хусусиятлари. Таш^и ишкаланиш 
кучи реактив (пассив) куч б(улиб, таянч сиртда ётувчи жиемни 
силж итиш га интилувчи актив таш ц и куч таъсир этганда пайдо 
булади. Т анщ и ишкаланиш кучи Т
7
узини ^осил ^илган таш^и 
актив кучга тенг ва унинг чекка циймати /УУдан ошиб кета ол- 
майди. Б у н д а / — ишцаланиш коэффициенти, N — нормал куч. 
Д ем ак, и ш к а л а н и ш кучи
/ 7
= /А^ = М § сР, 
(2.7)
бунда ф — т а ш ^ и ишцаланиш бурчаги.


г
Сочилувчан тупро^ зарраларининг узаро (ички) и ш ^ а л а н и ш
коэффициенти 
1
о ни тупро^нинг табиий нишаблик бурчаги ф

билан ифодалаш мумкин:
То === ./о* 
(2 -8 )
Пахтачилик зонасида тупро^нинг пулатга иш^аланиш к о э ф ­
фициенти ¡ = 0,6 . . . 0,7, ички и ш ^алан и ш
коэффициенти /о =
= 0,8 . . . 1.5. Б у ^ийматлар учун тупроц намлиги 14 . . . 19% .
Иищаланишнинг ижобий хусусияти шундаки, у машина 
р и л
-
диракларининг тупроь^ билан тиш лаш иш кучини оширади, е т а к -
чи рилдракнинг шатаксирашини кам айтиради, энергия ка м но- 
буд булади. Иш^аланишнинг салбий хусусияти шундаки, у туп- 
ровда ишлов берувчи машиналарнинг 
^аршилигини 
о ш и ри б , 
энергиянинг орти^ча сарфланишига сабаб булади, и ш ^ а л а н у в - 
чи сиртларнинг жилвирланиб ейилишини тезлаштиради.
Тупроцнинг м у ста ^к ам л и к х у с у с и я т л а р и (деформацияларга 
Каршилиги) тупрокнинг турига, намлигига, 
шунингдек усимлик ил- 
дизларининг бор-йуклигига анча борлиц. Тупрокнинг муста^камлиги 
унинг чузилишга муваккат царшилиги сгч = 0,5 кПа, силжишга н;ар- 
шилиги х = 1 к Па ва сикилишга царшилиги ос = 10 кПа билан бел- 
гиланади. 
Бу цийматлар намлиги 20 % ли цоратупроклар 
учун 
олинган.
Ер ^айдаш да тупроцнинг солиш тирма царшилиги тупрокнинг 
механик таркиби, структураси, зичлик даражаси, чим ^ а т л а м и , 
намлиги ва боищаларга борлиц булиб, ишлов беришнинг огир- 
енгиллигини ани^лашда цулланилади. Тупрокнинг солиш тирм а 
царшилиги ^уйидагича топилади:

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish