Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


(2 . 1) ^ 4 1 0 0 , Рз (



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

(2 . 1)
^
4 1 0 0
,
Рз
(
2
.
2
)


Тупро^ турлари. Тупро^ за р р алар и 1 мм д а н к а т т а булганда 
й и р и к т у п р о
1
мм дан кичик булганда эса м а й д а тупро^ де- 
йилади. 1 мм дан катта з а р р а л а р 0,5% дан к а м булганда ке- 
саксиз тупро$, 
10
% дан зиёд булганда эса, серкесак тупроц 
дейилади. Tynpoi^ диаметри 0,01 мм дан майда заррачаларн инг 
фоиз ми^дорига цараб турлича номланади: соз тупро^ (50% 
д а н орти^), 
1
^умо^ тупро^ (50 . . . 20% ), 
1
^умло^ тупро^ (20 . . .
10%) ва тупроц (зар р а ч а ла р 10% дан кам ). М а й д а заррачалар 
куп булгани учун соз ва 
1
^умо
1
\ тупро^лар 
OFup тупро$ дейила­
ди. Ишлов берганда у к а т т а царшилик (0,06 . . . 0,15 М П а) кур- 
сатади, куп ми^дорда орган и к у?ит талаб этади. Узбекистонда 
ишлов бериладиган ерларнинг 72% OFup ^ум о^ тупро^лидир.
Тупроц намлиги. Тупрокнинг цаттиц заррачалар билан тулма- 
ган ^ажми сув ва ^аво билан банд булади. Тупрокдаги сув миадо- 
ри унинг абсолют намлиги w a билан аникланади:
(2.3)
100
(m „— m^í.m ,
бунда от,, ва от — тегишлича нам ва курук тупроц массаси.
}^ар |^андай тупро^ ёгингарчилик ёки сугорилгандан кейин 
оптимал намликка эга булиб, ишлов беришга т а й ё р булади. Туп- 
ро^ бу ^олатида етилган тупроц дейилади ва унинг абсолют 
намлиги ма^бул ь^ийматга етади. Урта Осиёнинг сугорилади- 
ган ерлари учун ма^бул абсолют намликнинг юь^ори чегараси 
2 0
% дан ошмайди.
Тупроцнинг уваланиш (м ай далан и ш ) 
хусусияти 
йириклиги 
50 мм дан 
кичик к е с ак л а р
массасининг намунадаги 
туп- 
р о^ массасига нисбати билан 
ифодаланади. Чигит экилади- 
ган тупро^ ь^атламида к е с а к ­
л а р
йириклиги 0,25 . . . 7 мм 
булшпи ва улар тупро^ ^ а ж - 
мининг асосий ^исмини таш- 
кил этиши лозим.
Тупрокнинг ^атти^лиги ко- 
нуссимон, цилиндрик ёки шар- 
симон учлик урнатилган стер- 
женнинг 
вертикал 
ботишига 
курсатадиган 
^аршилиги б и ­
л а н аникланади. Тупрокнинг 
цаттицлиги унинг механик ху- 
сусиятларини ифодаловчи кур- 
саткичдир. 
К,атти^лигини ул- 
чайдиган асбоб — ц аттш у ш к 
улчагич (
1
-расм, а ва б) 
^у- 
йидагича ишлайди. Д а с т а 1 ни 
босганда босим кучи пружина 
2, тирак 3, шток 4 ва учлик

ор^али тупровда узатилади.
1

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish