Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

1 34-расм. Ёмгирлатиш 
машиналари ва установкаларинннг иш
органлари:
а . б , в ва г — киска м асоф ага отув ч и насадкалар: деф лек торл и 
ярим ко- 
н у сси м о и ; тирциш ли, 
м арк аздан 
ю ч и р м а ; 
д  — ва е — уртача ва у з о д а  
■отувчи ёмгирлатиш аппаратлари; 
/ — деф лектор; 
2, 16 ва 33 — корпуслар;
3 —  ю кориги к о п к о с 4 — калп окча; 5 — фиксатор; 6 — штифт; 7 ва 26 —  
п р у ж и н а л а р ; * ва 
21 — ф тор оп л астдан тайгрланган шайбалар; 9 ва 27 — ти - 
р ак л ар ; 
10, 14, 17 ва 37 — со п л о л а р ; 11, 13 ва 40 — куракчалар; 12 ва 39 — 
к ор ом и слол ар; 
15, 34 — стволл ар; 18 — аоос; 19 — стакан; 20 ва 32 —  в тул - 
к зл а р ; 
22 — тирак цалка; 23 —  с т ер ж е н ь ; 24 — ричаг; 25 — винт; 29 — ф л а ­
н е ц ; 
29 ва 38 — кистирмалар; 30 — м анж ет; 31 — тирак шайба; 35 —  тугрила- 
гич; 
36коромисло Уки


Я^ин отувчи 
ёмгирлатиш 
маш иналарида 
конуссимон в а ’ 
яримконуссимон дефлекторли, тирцишли ва м а р к а зд а н ^очирма 
тузиту вч и— насадкалар 
и ш л а ти л а д и
(134-раем, 
а, б, в, г). 
Дефлекторли насадка корпуси 
2 сув келтириладиган вертикал 
трубага буралади. Д иаф рагма тешигидан босим б и л ан чиадан 
сув дефлекторга урилиб, ю п^а п арда хосил 
1
^илиб атр о ф га ко­
нус ш аклида ёйилади ва п астга тушаётганда том ч и л а р га пар- 
чаланиб, атрофии ёмгирлатиб сугоради. Бир том онлам а сепишда 
яримконуссимон ёки тир^ишли насадкалар 
и ш л а ти л а ди . Тир- 
^ишли насадкада сув труба деворини арралаб я с а л г а н тир^иш- 
дан сепилади.
М арказдан цочирма н а сад кад а сув корпус 
2 нинг тангенциал 
каналидан келади, гирдобланиб таш ^арига сепилади. Ю ^ориги 
ц о ш ^
3 нинг марказий тешигидан чицишда з^алцасимон о^им 
пайдо булади ва тезликнинг тангенциал ташкил этувчи лари таъ- 
ейрида сув о^ими кенгайиб, ю п^а парда ^осил ^ и л ад и ва з^аво 
царшилигига учраб парчаланади, ёмгирсимон сепилади.
Уртача масофага пуркайдиган ёмгирлатиш а п п аратл ари н и н г 
хили куп булса з^ам, уларнинг конструкцияси бир-биридан асо- 
сан ф ар ^ ^илмайди. «Роса» типидаги 
ёмгирлатиш 
апп арати
(134-раем, (3) цуйидагича тузилган. Аппарат корпус 
16, ствол 
15, сув пуркаш соплолари 10, 14, 17, асос 18, корпусни айлан- 
тирувчи механизм 
4 . . . 9, 1 1 . . . 13 ва корпуснинг айланишини 
чеклаб, маълум секторни сугорувчи механизм 
22 . . . 27 дан ибо­
рат. Соплоларни алмаштириб, сув сарфи ва ёмгир кучини узгар- 
тириш мумкин. Сувнинг гирдобланишини сундириб, унинг оти- 
лиш масофасини ошириш учун ствол 
15 ичига о^имни булувчи’ 
буйлама пластиналар урнатилган. Асос 
18 калит би лан бураш
учун олти ^иррали втулка ш а к л и д а ясалган. Унинг таш ц и резь- 
баси сув трубасига буралади. Асос 
18 га пресслаб киргизилган 
бронза втулка 
20 радиал подшипник, фторопласт ш а й б а л а р 21 
эса тирак подшипник вазифасини бажаради.
Сув трубадан корпус 
16 га келади ва соплолар 10, 14, 17 
орцали горизонтал текисликка 30° бурчак з^осил 
1
^илиб т а ш ^ а -
рига пуркалади. Соплолар корпуси 
сув оцимининг 
кинетик 
энергияси з^исобига айланади. Сув сопло 
10 дан чик;иб, куракча
13 га урилади, коромисло 12 эса зарб таъсирида 30° д ан 90° гача 
буралиб, пружина 7 ни буради. Коромисло o p e a ra т у п руж и н а 
таъсирида яна ^айтади. К айтиш охирида сув о^ими кур акч а 
11 
га таъсир. этиб, коромислонинг корпус 
16 даги ти р а к 9 га ури- 
лишини зурайтиради. Корпус соплолар билан бирга 2° . . . 3° га 
бурилади. Куракча 
13 яна сув оцимига дуч келади, цикл так* 
рорланади. Шундай ^илиб, корпус айлана буйлаб, тухтаб-тухтаб' 
буралади. Корпуснинг айланиш частотаси (0,25 . . . 1,0 м и н - 1 ) 
пружина 
7 ни дастлаб оз-куп бураш з^исобига у зга р ти р и л а д и . 
Корпуснинг ф а^ат маълум секторга буралаши учун стерж ен ь 
23 
пастки з^олатга цуйилиб, винт 
25 билан ^отирилади. Секторнинг 
бурчаги ва сув сепиш томони ти рак з^ал^алар 
22 ни бураб у з -
гартирилади.


У зо к отувчи ёмгирлатиш аппаратлари (1 34 -раем, 
е) иккн 
т у рл и ясалад и: вертикал текисликда тебранувчи коромислоли 
в а айланувчи кичик турбинали булади. Коромислоли аппарат 
цуй идагича ишлайди. Сопло 
37 дан пуркалган сув куракча 40 
га урилиб, коромисло 
39 ни х ам пастга (120° бурчакка), ^ам 
.дойра буйлаб 2 . . . 6° га буради. Коромислонинг у^и 
36 дан унг 
том онда жойлашган посанги куракчани сув о^имига яна кайта- 
ради, цикл такрорланади. Куракча стволни буриш билан бир 
в а ^ т д а дефлектор вазифасини х ам бажаради. Куракча суводи- 
мини тусганда я^ин атроф даги ер сугорилади, оциидан чиккан- 
да эса аппаратдан узоцдаги майдон сугорилади.
К ичик турбинали а п п а р а т д а турбина куракчалари соплодан 
•отилаётган сув о^имига кириб айланади ва червякли редуктор- 
.лар воситасида стволни айлантиради.
Автоматлаштирилган ёмгирлатиш системалари. Программали 
б ош кариладиган стационар ёмгирлатиш системалари, програм­
м а л а ш курилмаси бор насос, сув трубалари, ёмгирлатиш аппа­
р а тл а р и , сугориш учун сув олинадиган каналга урнатиладиган 
гидроавтом атик копкоцлардан иборат. Программалаш курилма- 
си насоснинг электр двигатели, сув ми^дорини ростловчи коп* 
Коцлар, электр контактли манометр ва минерал угитлар эрит- 
м асини цушиш установкаси билан 

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish