Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet177/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

V/?r = 
Rxl
 + Я,2;
Лемех-агдаргичли иш органига таъсир этувчи тупрок.нинг у мумий1 
реакция кучи:
2.R
 = 1 
\Rx
 
1
 + а д +
Урнатма арик казгичнинг тортиш царшилиги
( 0 6 + о и +
% R B - *») С/- ± О +
+ № *  + р и,
бу ерда G6 ва GM
— трактор ва [урнатма арик 
цазгичнинг огирлик- 
лари, Н; 
 иш органига таъсир этувчи 'грунт реакциясининг 
вертикал ташкил этувчилари йигиндиси, Н; 
R 2 — грунтнинг таянч 
чангига вертикал реакцияси, Н; / м ва 
f ' u — трактор ва иш органи- 
нинг харакатланишига каршилик (ишкалаш-пи) 
коэффициентлари. 
Гусеницали трактор учун / м = 0,07 . . . 0,15, таянч чанги учун 
/ '  = 0,4 . . . 0,7; V /? r — лемех-агдаргичли иш органига грунт ре­
акциясининг горизонтал ташкил этувчилари йигиндиси, Н; 
Рг — инер­
ция кучларидан пайдо буладиган каршилик шигов учун ( + ) , тормоз- 
лашда эса ( - ) ишорали олинади, Н.
^ Барча мелиорация машиналари учун
Гг> . 
Я и =
x G v i( g tp),
бу ерда 
х =  1.1 . . . 1,3 — трансмиссия ва двигатель айланувчи мас- 
саларининг инерциясини хисобга олувчи коэффициент; 
tp = 3. . .4 
с. — машинага шигов бериш вацти; G — трактор ва куролнинг уму- 
мий огирлиги, Н; 
 — эркин тушиш тезланиши, м с2; v — машина- 
нинг иш тезлиги, м/с.
4- §. ДРЕНАЖ МАШИНАЛАРИ
Сизот сувларни даладан чи^ариб юбориш ва, умуман, ер ости 
кувурлари системасини цуриб зах ^очириш 
дренаж дейилади. 
Бу ма^садда ер остига ётцизилган ^ у в у р л а р ёки^тупроцнинг 
узида ясалган ^увурсимон (курсичцон инисимон) й^ллар 
дрена 
дейилади. Д р е н а ж машиналар дрен алар ётцизиш ва тупроцда 
к^рсич^он инисимон йуллар (кротлар) я с а ш учун хизмат ми­
леди. Ер остида ясалган цувурлар ва к р о т л а р
ё п щ дренаж, 
захоб сувларни туплаш учун цурилган зо в у р л а р эса 
очи$ дре- 
нажлар деб аталади.


Епи^ д р е н а ж ^уришда сопол ^увурлар ва пластмасса тру- 
•балар иш латилади. ^ у в у р л а р 2 . . . 5 м чу^урликда 1 км гача 
масофага тортилиб, очиц зовурларга чицарилади. Д ренаж лар 
нишаби 0,001 . . . 0,002. Д р ен аж машиналар ер ^азиб траншея 
з^осил ^ иладиган ва траншея тубига дрена ёт^изадиган иш ор- 
ганлари билан жиз^озланади. Шунинг учун улар 
дрена ёщизгич- 
экскаваторлар деб з^ам аталади.
Тупро^нинг у зи д а курсичцон инисимон йул ясаш учун кро- 
тодренаж м а ш и н а ва цуроллари 
ишлатилади. 
Кротодренаж 
машинаси гусеницали тракторнинг кетинги урнатиш механизми- 
га урнатиладиган рама, пичо^ ва дренердан иборат. Дастали 
пичок; тупро^ни 0,6 . . . 1,0 м гача чуцур кесади. Дренер учи 
конуссимон дилиндрдан иборат. Цилиндр диаметри минералли 
тупро^ларда 60 . . . 100 мм, торфли ерларда эса 150 . . . 200 мм 
олинади.
Курсич^он инисимон йул ясагич (кротователь) оддий плуг 
корпусларининг бирига бириктириладиган пичо^ ва дренердан 
иборат. Бу м о сл а м а кротни 50 см гача чуцурликда ясайди.
5-§. СУГОРИШ МАШИНАЛАРИ
Сугориш усулига ь^араб барча сугориш машиналари уч груп- 
пага: сиртдан, туп р о ^ остидан ва ёмгирлатиб сугориш машина- 
ларига булинади.
С и р т д а н с у г о р и ш учун пахтачиликда ППА-165 ва 
ППА-165У кучма сугориш агрегатлари 
ишлатилади. Агрегат 
(133- раем) Т28Х4М ва МТЗ-80Х трактори, ПНС-165 насос стан-

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish