Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


жар-  симон ^амрагичли (129-расм



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet174/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

жар- 
симон ^амрагичли (129-расм , 
в) 
булади. Циклик ишлайдиган 
маш иналар йириклиги 0,3 . . . 1,0 
м 
ли тошларни йигади, улар- 
дан кундаков цилиш, кундаларни ва йирик шохларни йиришти- 
ришда ^ам фойдаланиш мумкин. Узлуксиз ишлайдиган машина­
лар диаметри 0,03 . . . 0,6 м ли тошларни дала бетидан ва ^ай- 
дал м а цатламдан йигади. Маш ина тупроцни ёппасига юмшатиб, 
элайди, ажралган тошларни транспортёрга юклайди. Тошларни 
тупровдан ажратиш усулига кура машиналар сепарацияловчи 
ковшли, элеваторли (129-р ас м , 
г),
грохотли 
(129-расм, 
д),  
валикли (129-р ас м , 
е)
булади.
У К П -0,6 м а р к а л и т о т й и г и ш м а ш и н а с и
(130- 
расм) д а л а бетида ёки ^айдалма цатламда купи билан 10 см 
чуцурликда жойлашган диаметри 12 . . . 65 см ли тошларни йига- 
ди. Иш органлари — таро^ 
1
 д а н иборат булиб, унинг тишлари 
орасидаги масофани кериш втулкалари ёрдамида 
узгартириш 
мумкин. Ердан тараб олинган тошлар таро^ устида туплана 
боради. Тошлар етарли туплангач, тароц 
1
гидроцилиндрлар 
3 
ёр дам и да ю^орига кутарилади, тошлар бункер 
6
 га тукилади.


130-расм. Тош ймили маш инаси:
1 — тар ок ; 2 — рама; 3 — тарок н и б у р и ш ги д р о - 
ц илиндри; 4 — пн езм ати к ги лдирак; 5 — б у н к е р н и  
бур и ш гилроцилиндри; 6 — б у н к е р
Тош 
йириш
машинала- 
ри 
ишлаганда 
унумдор 
тупро^ тошлар билан бир- 
га олиб кетилмаслиги ло- 
зим. Сепарацияловчи иш 
органи бор машина тош- 
лар. массасининг 1 . . . 2 
фоизи мицдорида тупроц- 
ни таш ^арига чи^аради.
Бульдозер типидаги тош 
йириш
машиналарида эса
20 . . . 25% тупро^ тошга цушилиб кетиб нобуд булади.
Ер текислагичлар. Мелиорация цилинадиган е р л ар д а текис­
лаш ишлари икки турли булади: асосий ва эксплуатацион те- 
кислаш. Асосий текислашда у р а л а р , дунгликлар, ж а р л и к л а р ва 
^оказолар текисланади. Б у ^омаки текислаш дейилади ва одат- 
да у скреперлар, бульдозерлар билан баж ари лади. Э к с п л у а та ­
цион текислаш хомаки текислаш дан кейин, шунингдек сурори- 
ладиган ерларда олинган пол, а ри ^ ва м арзаларн и текислаш
учун ва^т-ва^ти билан б а ж а р и л а д и . Бу ишлар махсус машн- 
н а л а р — текислагичлар билан баж ари лади . Текислагичлар иш 
органининг турига ^араб ковшли ва агдаргичли булади. Узун 
базали ковшли текислагич ( 1 3 1 - раем) шоли экиладиган д а л а - 
ларни горизонтал текислаш (полларни бостириб сурориш учун 
зару р), шунингдек нишаб д а л а л а р н и текислашга м у л ж а л л а н - 
ган. Текислагичнинг асосий ^исмлари тубсиз ковш 
9, юмшаткич 
10, асосий рама 4, юриш рилдираклари 8 ва гидроцилиндрлар 
2, 5, 6 дан иборат. Тубсиз ковш 9 асосий рама 4 га ш арнирлн

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish