Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


Рг, ерни юмшатиш ва илдиз системасини бузиш каршилиги Р ю, бута  ва кундаларни ерда судраш царшилиги Рс



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

Рг,
ерни юмшатиш ва илдиз системасини бузиш каршилиги Р ю, бута 
ва кундаларни ерда судраш царшилиги Рс
ва кундани кавлаб чи^а- 
риш ь;аршилиги 
Рк дан ташкил топади:
Р = \ Р т
+ Р* + Р с + Р *
(20.1)
Тракторнинг юришига каршилик кучи:
Рг = (Отр + Ор + Оц - Ру) (/„ ± С) 
(20.2)
бу ерда Отр — тракторнинг огирлик кучи, Н; 
Ор — суриш рамаси 
огирлигининг бир кисми, Н; Оц — гидроцилиидрларнинг огирлик к у ­
чи, Н; 
Ру — суриш рамаси реакция кучининг вертикал ташкил таш­
кил этувчиси, Н. 
Р у — 
Р х ~  суриш рамаси реакциясининг 
горизонтал ташкил этувчиси; ар — раманинг горизонталга циялик 
бурчаги; / „ — тракторнинг юришига царшилик коэффициента г =
= tga; « — дала бетининг горизонтал текисликка нишаблик бурчаги.
Ерни юмшатиш ва илдиз системасини бузиш каршилиги;
Р ю = ИВИХ, 
(20.3)
бу ерда к — ернинг юмшатишга каршилик коэффициенти, £ = 0,5
МПа; 
В — цамраш кенглиги, м; 
/г — юмшатиш чуцурлиги, м; 
% —
тишлар уртасидаги орали:-;ни 
з^исобга олувчи коэффициент, Я, =
0,4 . . . 0,75.
Бута ва кундаларни ерда суриш царшилиги:


бу ерда Ок — кунда огирлиги, Н; / к — кундани судрашга ^аршилик 
коэффициента, / к = 1 , 2 .
Кундани кавлаб чицариш царшилиги 
Рк бир йула кавлаб чика- 
риладиган кундаларнинг умумий 
каршилигига тенг. 
Р к ь;иймати да- 
рахт тури, кунда диаметри ва грунт хоссаларига 
цараб махсус жад- 
валдан топилади.
Е р л а р н и б у т а л а р д а н т о з а л а ш м а ш и н а л а р и -
г а б у т а кескичлар: кундаковлар, туплагич-кундаковлар, бута 
х а с к аш л а р и ва ^ оказолар киради.
Янги узлаш тириладиган ерлар буталардан икки усулда то- 
за л а н а д и : буталарни д а л а д а н чицармасдан, яъни тупровда ку- 
миш; буталарни д а л а д а н чи^ариб ташлаш йули билан тозалаш. 
Биринчи усулни доим ц у л л аш мумкин булмайди. Диаметри 8 см 
ва буйи 5 . . . 6 м ли б у тал арн и кумиш мумкин. Агар унумдор 
тупроц цатлами 20 см д а н кам ва буталар й^гон булса, иккинчи 
усул цулланилади. Бу усулда буталарнинг ердан таищари кис- 
ми кир^илади, ^ирцилган шохлар уюмланади, илдизлари кавлаб 
чицарилади, уюмланади, ту д а л а р даладан чицариб ташланади. 
Б у иш ларни б аж ариш учун цир^увчи аппаратлар, сидириб уюм- 
ловчи тишлар ва илдизларни кавлаш 
тишлари 
ишлатилади. 
Б ута л а р н и цирциш аппаратларининг пассив ва актив таъсир 
этувчи иш органи 1бор тур л ари булади. Пассив иш органи бор 
бута кескичлар (Д-174В, Д-514А маркали бута ^ир^иш аппа- 
р а тл а р и ) иона 
1 (128- р а е м ), каркас 2, агдаргичлар 3 ва иккита
горизонтал пичоц 
4 дан иборат. 
Пичоклар иш органининг паст- 
ки ^исмида У-симон, яъни ха- 
ракат 
йуналишига 
нисбатан 
планда 28 . . . 32° бурчак досил 
цилиб урнатилади. Каркаснинг 
олд 
1
^исмига 
понасимон тум- 
шуц 
1 урнатилган. Каркас пу- 
лат лист билан ^опланган бу- 
либ, иккита 
симметрик агда- 
рувчи сиртни ^осил ^илади. Иш 
органи олдинга юрганда пона 
1 кундаларни ёради ва агда- 
рилган дарахтларни 
икки то-
а  — п асси в таъ си р этувчи; б  — актив т а ъ с и р  

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish