Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

богланган. Программалаш 
Курилмаси ва^т релеси, импульелар счетчиги ва бошца ало^ида 
б л о к л а р д а н тузилган. Бу цурилма ёрдамида насос ва копкоцлар 
ш и га туширилади, сув п ур каш импульелари уртасидаги 
ва^т 
ростланади. Масалан, Д Д -3 0 ёмгирлатиш аппарати сувни дала- 
т а тухтаб-тухтаб, яъни импульели сепади. Бир сепиш билан 
иккинчи сепишгача тухтаб туриш ва^ти, яъни импульелараро 
тухташ вацтини автомат ёр д ам и д а 6 . . . 240 мин гача узгарти- 
риш мумкин.
Импульели ёмгирлатиш системалари. Бу системаларнинг од- 
дий а ппар атл ар д ан ф ар^и шундаки, улар сувни д а л а га тухтаб- 
тухтаб (пульели) сепади. Импульели ёмгирлатиш аппарати (ём­
ги рл ати ш замбараги)нинг иш цикли иккита узлуксиз такрор- 
лан увч и икки даврдан иборат: аппаратда сув туплаш даври, 
тупланган сувни си^илгаи ^ а в о таъсирида чицариб ташлаш дав­
ри. Сув ёмгирлатиш аппаратининг гидропневмоаккумуляторида 
тупл анад и. Сувнинг тупровда сингишига цараб, сув туплаш д а в ­
ри п ур каш вактидан 50 . . . 200 марта куп давом этиши мумкин.
6- §. ЕМГИРЛАТИШ АППАРАТЛАРИНИНГ АСОСИЙ 
КУРСАТКИЧЛАРИ
Ём гир сифати унинг ж ад ал л и ги , томчиларнинг 
йириклиги, 
у ларнинг ерга ва усим ликларга урилиш кучи билан тавсифла- 
нади. Емгир канчалик суст, томчилар эса майда булса, у тупроц 
структурасини шунча кам бузади, шунчалик яхши сингийди. 
Емгир ж а д а л , томчилар эса йирик булса, сув д а ла бетида туп- 
л аниб колади, куригандан кейин эса ер каткалокланади.
Ём гирнинг уртача ж адаллиги, / деб, 5 майдонга бир ва^тда


сепилган ёмрир уртача калинлиги А? нинг узлуксиз сепиш вацти 
I 
га нисбатига айтилади:
 = А,/*.
Далага сепилган сув з^ажми 
V = Ау5, бундан А- *= У/5. 
Бу 
*олда /== У ’ 5 / . Ёмрирлатиш аппаратидан ваь;т бирлигвда сарфлана- 
диган сув ми^дори 
 
Одатда сув сарфи 0 (л/с), майдон 5
(м'2) ва ёмрирлатиш жадаллиги мм/мин да ифодалаиади. Б у х;олда
/ = .6 0 (2 /5.
' Бир жойда кузралмас насадкалар билан ёмгирлатишда / сувнинг 
тупрокка 
сингиш тезлигига тенг ёки ундан кам булиши керак. Ако 
*олда сув дала бетида *ал^оп булиб колади. Дойра буйлаб айлана- 
днган узок отувчи ва уртача отувчи аппаратлар билан ёмгирлатиб 
сурориладиган полоса узлуксиз илгарига силжиб боради. 
Шунинг 
учун ёмгирлатишни анча жадаллаштириш мумкин. Сувнинг 
тупрокка 
сингиш тезлигини тахминан цуйидагича олиш мимкин: огир тупрокли 
ерларда 0,1 . . . 0,2; уртача тупрокли ерларда 0,2 . . . 0,3 ва енгил 
тупрокли ерларда 0,5 . . . 0,8 мм мин.
Сурориш нормаси 
С}н (бир гектарга сарфланадиган сув ^ажми, 
м 1 га) маълум булса, бир йула ёмрирлатишда хосил килинган сув 
катламининг (ёмрирнинг) цалинлиги куйидагича булади:
Ан = 10_1£?н мм.
Бир утишда машина сепадиган ёмгир к алинлиги ^ булса, 
унинг зарур з^аракат тезлиги (м./мин) куйидагича з^исобланади:
г'нш = 60 0/(А 0,
бунда 
С} — сув сарфи, л/с; 
I — пайкал узунлиги, 
150 . . . 200 м.
Масалан, ДДА-100М ёмрирлатиш машинаси бир утишда А =
3 мм калинликда сув сепади. Ёмгирлатнш нормаси 
С?н = 300 м3/га 
ёки Ан = 30 мм. Демак машина 
v KШ
= 0 , 1 2 . . . 0,09 м/мин тезлик- 
да пайкалдан 
г  = Ан/А = 10 марта утиши керак.
Насадка оркали сарфланадиган сув микдори (18.12) формула 
буйича з^исобланади. 
Бунда дефлекторли насадкалар 
учун ^ =
0,8 . . . 0,9 олинади.



Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish