Изланувчилар online илмий-амалий


Ҳар хил таркибдаги парафинларни оксидлаш натижалари



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/275
Sana24.02.2022
Hajmi8,11 Mb.
#239485
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   275
Bog'liq
Anjuman 16-17 30.11.2020

Ҳар хил таркибдаги парафинларни оксидлаш натижалари 

- Жадвал 
Кўрсаткичлар
 
Парафинлар 
Юмшо
қ 
нефть 
параф
ини 
Юмшоқ 
синтети
к 
парафи
н 
Мингбуло
қ 
Жанубий 
Олмалиқ 

II 


326 
Ҳарорат, 
0
С 
Қайнаш бошланиши 
259 
273 
348 
368 
407 
Қайнаш тугаши 
348 
389 
469 
472 
489 
Эриши 
22,5 
33,2 
51,8 
55,1 
61,2 
Молекуляр оғирлиги 

273 
395 
437 
448 
Углерод молекуласидаги атомларнинг ўртача сони: 
Парафинда 

18,9 
29,2 
32,2 
31,9 
Хом кислоталарда 

12,0 
19,2 
15,2 
16,8 
Дастлабки парафинга нисбатан, кислоталарнинг чиқиши,% 
Хом кислоталар 
73,3 
70,8 
78,1 
81,6 
84,4 
С
5
– С
9
фракциялари 
16,2 
16,9 
12,2 
11,0 
9,1 
С
10
– С
16
фракциялари 
35,2 
31,2 
26,3 
23,9 
17,2 
С
17
– С
20
фракциялари 
11,1 
13,7 
24,2 
31,3 
32,2 
Куб қолдиғи, % 
9,2 
7,7 
12,9 
16,2 
23,2 
С
10
–С
20
фракциялари 
кислоталарнинг 
максимал 
чиқиши 
углеводородларни ўртача молекуляр оғирлиги 432 га тўғри келади, яъни С
30,7. 
Совун пишириш жараёнлари учун С
10
– С
16
фракцияли кислоталарда алохида 
компонентларининг нисбати ҳар хил ва қайси хом ашёлардан бири 
оксидланганига боғлиқ. Демак, парафиннинг молекуляр оғирлиги қанча 
юқори бўлса, С
10
- С
16
фракцияли кислоталарнинг чиқиши шунча кам бўлади. 
Парафинни қайта ишлашда С
10
- С
16
фракцияли кислоталарнинг энг юқори 
чиқими, 260-350
0
С ҳароратда қайнаб чиқадиган парафинга ишлов беришда 
содир бўлган.
Шундай қилиб, олинадиган синтетик ёғ кислоталарнинг аралшма 
таркиби биринчи навбатда унинг дастлабки углеводородлар аралашмаси 
таркиби билан белгиланади. 
Шунинг учун оксидлаш жараёни учун парафинни танлашда, олинадиган 
синтетик ёғ кислоталарнинг керак бўладиган оғирлигига эътибор берилади.


327 
Хозирги вақтда ҳалқ хўжалиги учун С
10 
- С
16
ва С

- С
9
фракцияли 
кислоталар юқори аҳамиятга эга. Булар табиатда етарли даражада учрамайди, 
лекин ювувчи воситалар, пластификаторлар ва ҳ.к. ишлаб чиқариш 
саноатларида ўз ўрнини топган. Бунақа кислоталарни ишлаб чиқ ариш учун 
қайнаш ҳарорати 430
0
С гача бўлган қуйи молекулали парафинларни 
ишлатиш мақсадга мувофиқ бўлади. Қайнаш ҳарорати 430
0
С юқори бўлган 
қаттиқ парафинлар ёғ кислоталар ишлаб чиқаришга яроқсиз бўлиб 
ҳисобланади, чунки уни қайта ишлашда катта миқдор да куб қолдиғи ва С
20
дан юқори фракцияли кислоталар ажралиб чиқади, шунингдек изошаклга эга 
бўлган кислоталар ва нафтен ва дикарбон кислоталар ҳосил бўлади.
Суюқ фазада кечадиган парафинли углеводородларни молекулали 
кислород орқали оксидлаш жараёни, турли йўллар ва тезлик билан 
ривожланадиган ҳамда бир бирига таъсир этадиган кимёвий реакцияларнинг 
мураккаб комплексидир [4]. 
У ёки бу реакция тезлигига ҳарорат, катализатор, кислород 
концентрацияси каби ташқи омиллар таъсир этилиши бир хил бўлмайди. 
Шунинг учун ташқи таъсирни ўзгартириб, ёғ кислоталар ҳосил бўлишнинг 
асосий реакцияси боришига энг қулай шароитларни яратиш ва уни бир неча 
маротаба тезлаштириш мумкин.
Адабиётлар рўйхати 
1. Нарзуллаева А.М., Хужакулов К.Р., Фозилов С.Ф., Мавлонов 
Б.А.Анализ состава различных нефтей и возможности использования 
твердого парафина в получении синтетических жирных карбоновых кислот.
U55 Universum: технические науки: научный журнал. – № 3(72). Часть 2. М., 
Изд. «МЦНО», 2020. с. 52-56. Электрон. версия печ. публ. 
http://7universum.com/ru/tech/archive/category/372
 
2. Хужакулов К.Р., Нарзуллаева А.М., Фозилов С.Ф., Мавлонов Б.А., 
Вохидов Э.А.Определение оптимальных параметров для получения высших 
жирных кислот и отрасли их использования. «Нефт-газ саноатида 
инновациялар, замонавий энергетика ва унинг муаммолари» ХАЛҚАРО 
КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ Ташкент-2020, 507-508 б. 
3. Маньковская Н.К.//Синтетические жирные кислоты, Химия. М. -1965. 
С.118-120.
4. Хўжақулов К.Р., Нарзуллаева А.М., Мавлонов Ш.Б., Фозилов С.Ф. 
Нефть таркибидаги алканларнинг оксидланиш жараёнини математик 
моделлаштириш// ФарПИ. -2020. -№5. Том 24., ИТЖ, НТЖ ФерПИ, 2020, 
T.24, №5. 99-106 С. 


328 

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish