Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги



Download 0,53 Mb.
bet5/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54
Bog'liq
Botanika2

Сферосомалар. 1880 йилда Ганштейн цитоплазма таркибида, зич моддалардан иборат, ёруѓликни кучли равишда синдирадиган майда жисмлар борлигини аниќлаб, уларни микросомалар деб атади. Микросоманинг диаметри 0,5- 0,1 мк га тенг. 1953 йили (Пернер) “микросома” терминини “сферосома” билан алмаштирди.
Сферосомалар эндоплазматик тўр тортмаларидан ажралиб чиќади. Бир ќават мембрана билан копланган сферосомалар ёѓ синтезида иштирок этади.
Митохондрийлар. Митохондрий сўзи грекча, “митос” - ип, “хондрион”- гранула, ипсимон гранула деган маънони билдиради.
Биринчи марта митохондрийлар ўсимликларда, (хондриосома номи билан) 1904 йилда Мевес томонидан кўзасимон чангдон- топетум хужайрасида топилган. Ћозирги ваќтда митохондрийлар ўсимликлар-нинг барча систематик гурућларида учрашлиги аниќланган.
Хужайранинг хили ва унинг бажарадиган фукнциясига кўра митохондрийлар сони 50 тадан 5000 тагача бўлади.
Ћозирги ваќтда митохондрийлар углеводларни, ќатор аминокис-лоталарни, ёѓ ва уч карбонат циклидаги кислоталарни парчалаши ћамда нафас олиш жараёнини бошќариши узил- кесил аниќланган.
Митохондрийларнинг асосий вазифаси энергиянинг бош манбаи бўлган АТФ ишлаб чиќарилишида иштирок этиш. Булардан ташќари уларда фосфолипидлар ва оќсил синтези ћам боради.
Пластидалар. Пластидалар яшил ўсимликларда учрайди. Замбуруѓлар, бактериялар, шилимшиќларда пластидалар бўлмайди. 1676 йили Левенгук спирогира сувутлари хужайраларида пластидалар борлигини биринчи бўлиб топди. Пластидаларни кейинчалик 1882 йили Шимпер деган олим чуќур ўрганди ва уларни уч типга ажратди. 1)Хлоропластлар. 2) Хромопластлар. 3) Лейкопластлар.
Саволлар:

  1. Хужайра деганда нимани тушунасиз?

  2. Хужайра ќандай ќисмлардан ташкил топган?

  3. Хужайранинг ќандай кимсларига протопласт дейилади?

  4. Цитоплазма ќандай кимслардан ташкил топган?

  5. Пластидлар хужайранинг ќандай органоиди?

  6. Пластидалар неча хил бўлади?

  7. Пластидаларда ќандай ранг берувчи пигментлар бўлади?




Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish