Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги


-МАВЗУ: ХУЖАЙРА - ЯДРОНИНГ БЎЛИНИШИ



Download 0,53 Mb.
bet9/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   54
Bog'liq
Botanika2

4-МАВЗУ: ХУЖАЙРА - ЯДРОНИНГ БЎЛИНИШИ
Режа:

  1. Ядронинг тузилиши ва вазифаси

  2. Ядро пўстининг, генларнинг тузилиши

  3. Хужайранинг бўлиниб кўпайиши

  4. Фотосинтез ва нафас олиш жараёнлари

Адабиётлар: 1, 2, 3.
1. Ядро ўсимлик ва ћайвон хужайраси нинг мућим ќисми ћисобланиб, у ирсий белгиларни саќлашда ва хужайрада оќсил синтезини бошќаришда мућим роль ўйнайди. Хужайранинг нафас олиши ћам ядро назоратида бўлади. Хужайра бўлинишидан олдин ядро бўлиниши рўй беради. Шакилланган ядро фаќат кўк- яшил сув ўтларида ва бактерияларда бўлмайди. Ядро 1831 йили ингилиз олими Р. Браун томонидан кашф этилган. Ядронинг шакли паренхима хужайраларида шарсимон ва элипсимон, прозенхима хужайраларида эса урчуќсимон ва линзасимон кўринишдадир.
Ядронинг катталиги кўпгина ўсимлик турига, хужайранинг ёшига, ћолат ига ћамда тўќиманинг турларига боѓлиќ бўлади. Хужайра ядросиз яшай олмайди. Ёпиќ уруѓли ўсимликларни вегетатив хужайраларида ядрони катталиги 5-20 мкм ни, могор замбуруѓида 1-2 мкм ни, ћара сувўтлари ризоидларида узунлиги 2750 мкм ни, эни 5-10 мкм ни ташкил этади. Шилимшиќларда катта 500-600 мк га тенг бўлади.
Ядро ва цитоплазма катталикларининг нисбатини ўрганиш, муайян хажмдаги ядро моддасига муайян хажмдаги цитоплазма тўѓри келиши ћаќидаги ќонуниятни очиб берди. Бу нисбатга ядро - плазма нисбати дейилади. Ёш хужайраларда ядро нисбатан катта бўлиб, унинг хужайрага нисбати 1: 4-1: 5 ни ташкил этса, шаклланган кекса хужайраларда эса бу нисбат 1: 20-1: 200 га тенгдир.
Ядро физикавий ва химиявий хусусиятига кўра гидрофил коллоид тузилишга эга бўлиб, цитоплазмага ќараганда ќуюќ ва ёпишќоќ бўлади. Унинг асосий ќисми протеидлар деб номланувчи мураккаб оќсиллардан иборат. Асосий оќсиллар ядрода 22,6%, ќолган оќсиллар 51, 3%, РНК - 12,1 ва ДНК 15 - 30% ни ташкил этади. Шунингдек ядрода липидлар, сув ћамда Са ва Мg ионлари бўлади.
Ядрода ќуйидаги ќисмлар: ядро пўсти, хромотин (хромосомалар); битта, иккита ёки бир неча ядроча ва нуклеоплазма (ядро матрикаси) мавжуддир.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish