Ызбекистон давлат жисмоний тарбия институти


БАЛАНДЛИККА САКРАШНИ УРГАТИШ



Download 1,31 Mb.
bet17/20
Sana22.02.2022
Hajmi1,31 Mb.
#89696
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
Qosimov Jaloliddin 17.25 G

БАЛАНДЛИККА САКРАШНИ УРГАТИШ
"Перекидной" усулида сакраганда ерга тушиш вақтида қўлга ката куч келиши ва ёнбош билан қаттиқ тушиш мумкин. Шунинг учун сакровчига аввало ерга майин тушишни ўргатиш, елка камари ва қўл мускулларини мустаҳкамлаш ва ерга тушадиган жойни яхшилаб тайёрлаш керак. Ўргатишни 1-4 югуриш қадам ташлаб сакрашдан бошлаган мат-кул. Шунда шуғулланувчининг депсиниши ва кейинчалик планка устидан ўтишни билиб олиши осонроқ бўлади. Депсиниш ва планка устидан ўтишни ўзлаштиргандан сўнг анча узоқрокдан югуриб келиб аста-секин тезликни ва планкани кўтариб сакрашга ўтилади.
Ҳар бир ҳаракатни кўп марта такрорлаш лозим. Олдин таклид машқлари бажарилади, кейин эса ҳаракатлар планка устидан сакраб ўрганилади. Чинакам машққа-яқин келадиган машклардан ташқари куч ва эгилувчанликни ривожлантирадиған ва махсус машкларни кенг қўллаш керак. Қуйида югуриб келиб баландликка сакраш техникасини ўргатиш услубияти берилган. Бошида (1-3 вазифалар) баландликка сакрашнинг юқорида тасвирланган . усулларидан исталганининг техникасини билиб олиш учун зарур асосий малакаларини ўргатиш кўзда тутилади.
1-вазифа. Урганиладиган сакраш техникасини шутулланувчиларга таништириш.
Машқлар. 1. Кўргазмали ўқув қуролларини кўрсатиш. 2. Тўла сакраш техникаси ва унинг айрим элементларини кўрсатиш. 3. Ўрганилаётган сакраш усулининг асосий яқинлаштирувчи машқлари билан ва ўзлаштириш тартиби билан таништириш. Муҳимроқ ҳаракатларга ва уларнинг бирикмаларига ўқувчилар'эътиборини жалб қилиш, зарурат бўлса, уларни кўп маротаба намойиш қилиб кўрсатиш жуда муҳимдир.
2-вазифа. Депсиниш техникасини ўргатиш.
Машқлар. 1. Силкинч оёкда чўнқайган ҳолатда оёқни депсиниш учун товондан бошлаб тўла ерга қўйиш, гавдани олдинлатиб юқорига жилдириб, таранг турган депсинувчи оёқ устига ўтказиш, Силкинч оёқ орқада қолиб, тўлиқ ёзилмайди: қўллар силкиб кўтарилаётганда букилади. 2. Шунинг ўзи, лекин депсинувчи оёқни ерга қўйиб, тез силжиб, тосни олдинлатиб юқорига чиқиш. Шунинг кетидан силкинч оёқ тиззасини тўғрилаб, оёқ тагини ташқи томонга қаттиқ букиб олға узатиш, тирсаги букик қўлларни силкинч оёқ- билан биргаликда юқорига кўтариш.
3. Устунчага (деворга) ён томон билан туриб ва яқин турган қўл билан ; уни ушлаб туриб, силкинч оёқни баланд-баланд эркин силкиш. Бунда силкинч оёқни ҳаракат охирида мумкин қадар букмай, оёқ таги ташқи томонга букклганлигича қолиши керак. Шунинг ўзини юқори томон сакраб бажа[.
4. Юра туриб ҳар уч ёки тўрт қадамда сйлкинч оёқни катта амплитудада кўллар билан баравар юқорига тез кўтариш. Буни одинига ердан ажратмасдан, кейинчалик эса юқорига эркин сакраб ижро .этилади. 5. Сакраб юқорида осиғлик нарсага силкинувчи оёқ учини ёки икки қўлни ёки бошни теккизиш. б.Рўпарадан ва ёнлама югуриб келиб, баланд снарядлар (конъ, козел, стол ва б.) устига сакраб, депсинувчи оёққа ва силкинч оёққа тушиш; сакраб қўлларга осилиб-оёқни гимнастик деворчага тираб қолиш ёки брусъянинг бир ёгочига қоринда ётиб.қолиш. 7. Юриб кела туриб депсиниш ва юқори томон сакраш, кўтарилаётганда силкинч оёқ билан иккала қўлни пастга тез тушириш, тосни янада олдинроқ чиқариш. Шу билан бир вақтда депсинувчи оёқ тиззасини букиш, оёқ тагини силкинч оёқ юқориси-думба томон
тортиш ва силкинч оёқда ерга тушиш ("тўлқин" ёки "перекат" усулини ўргатаётганда эса депсинувчи оёкда тушилади). 8. Шунинг ўзини, лекин планкага нисбатан 90° бурчак ҳосил қилиб, олдинга 2-3 қадам югуриб келиб, планкадан ўтиб ("кўтарилиб" ўтиб) бажарилади.

Download 1,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish