Иšтисодий таілил фанининг моіияти, бозор иšтисодиёти шароитида аіамияти ва вазифалари



Download 1,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/134
Sana18.07.2022
Hajmi1,59 Mb.
#820965
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   134
Bog'liq
Иқтисодий таҳлил Пардаев М Қ 2011 Дарслик

Ахборот ҳажми бўйича баланслар
бир марталик ва йиғма 
балансларга бўлинади. Бир марталик баланс фақат битта корхона 
бўйича жорий ҳисоб асосида тузилади.
Йиғма баланс
бир марталик баланслар асосида тузилади ва 
бирлашмалар (вазирликлар, фирмалар, акциядорлик жамиятлари 
ва шу кабилар)нинг хўжалик маблағларини акс эттиради.
Мулкчилик шаклларига кўра
давлат, корпоратив, хусусий, 
аралаш ва қўшма корхоналар, шунингдек, жамоат ташкилотлари 
балансларига бўлинади. 
Акс эттириш объектига кўра
баланслар мустақил ва 
алоҳида балансга ажратилади. Мустақил балансни ҳуқуқий шахс 
бўлган корхоналар тузади. Алоҳида балансни корхонанинг 
таркибий бўлинмалари (филиаллар, цехлар, корхонанинг 
автотранспорт ва турар жой-коммунал хўжаликлари ва шу 
кабилар) тузади.
Тозалаш усулига кўра 
- баланслар баланс-брутто ва 
баланс-неттога ажратилади.
Баланс-брутто
- тартибга солувчи моддаларни ўз ичига 
олувчи балансдир. Асосий воситаларнинг ҳақиқий қийматини 
(таннархи ёки қолдиқ қийматини) аниқлашда қилинадиган 
сўммалар, 
бошқа 
моддалар 
миқдоридаги 
сўммалардан 
чегириладиган моддалар тартибга солувчи моддалар дейилади. 
Масалан, асосий воситалар қолдиқ қийматини аниқлаш учун 
«Асосий воситалар» сўммасидан «Асосий воситаларнинг 
эскириши» сўммаси чегирилади. Баланс-бруттода тартибга 
солувчи моддалар сўммаси баланс якуни қийматига киритилади.
Баланс-неттода

баланснинг умумий қийматидан 
тартибга солувчи моддалар сўммаси чегирилади. Бу жараён 
балансни «тозалаш» дейилади. Ўзбекистондаги барча корхоналар 
ҳозирги пайтда баланс-нетто тузмоқда, яъни баланс якунига: 
асосий воситалар, ярзон ва тез эскирувчан буюмлар қолдиқ 


128 
қиймати, қайта сотиладиган товарлар эса таннархи бўйича 
киритилмоқда.
Бухгалтерия балансига қўйиладиган асосий талаблар: 
тўғрилик, реаллик, яхлитлик, изчиллик ва тушунарлиликдир. 

Download 1,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish