Иқтисодий таҲ


Омиллар тизимини детерминаллашган моделларда акс эттириш



Download 5,51 Mb.
bet24/104
Sana31.03.2022
Hajmi5,51 Mb.
#520846
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   104
Bog'liq
Иқтисодий таҳлил назарияси. Дарслик.

4.4. Омиллар тизимини детерминаллашган моделларда акс эттириш

Омиллар тизимини моделлаштиришда иқтисодий кўрсаткичларнинг ўзгаришига таъсир қилувчи барча омилларни модел тизимига киритиш зарур. Масалан, аванслаштирилган фондларнинг рентабеллик даражаси баҳо миқдорига, баҳо ўзгаришига, асосий фондлар ва айланма маблағларнинг ўзгаришига, соф фойданинг ўзгаришига, маҳсулот хилма-хиллиги ва таркибининг ўзгаришига ҳамда бошқа кўп омилларга боғлиқ.


Аванслаштирилган фондларнинг рентабеллик даражаси соф фойдани асосий фондлар ва айланма маблағларнинг йиллик ўртача қийматига нисбати тариқасида аниқланиб, уни қуйидаги формула орқали ифода этишимиз мумкин:

Буни қуйидаги мисолда кўрамиз (4.3-жадвал).
4.3 - жадвал
Аванслаштирилган фондларнинг рентабеллик даражаси

Кўрсаткичлар

Ўлчов бирлиги

Шартли белги

База йили (0)

Ҳисобот йили (1)

Ўзгариши
(+, -)

1. Соф фойда

Минг сўм





714

902

+ 188

2. Асосий фондларнинг йиллик ў ртача қиймати

Минг сўм



4430

5844

+ 1414

3. Айланма маблағ ларнинг йиллик ўртача қиймати

Минг
сў м



2120

2396

+ 276

4. Соф тушум

Минг сўм

НП

6432

7340

+ 908

5. Бир сў милк сотилган маҳсулот ҳисобига олинган cоф фойда

сўм



0,1110

0,1229

+ 0,0119

6. Фонд сиғими

сўм



0,6887

0,7962

+ 0,1075

7. Айланма маблағлар сиғими

сўм



0,3296

0,3264

- 0,0032

8. Айланма маблағларнинг айланиш коеффитсиенти

Марта



3,034

3,063

+ 0,029

9. Умумий фондлар таркибда айланиш маблағларнинг улуши

Коеф.



0,3237

0,2908

- 0,0329

10. Рентабеллик коеффитсиенти

Коеф.



0,1090

0,1095

+ 0,0005

1.
2.
3.
4.

Ягона энг қулай усулни қўллаш учун назарий ўйин усулидан фойдаланмоқ зарур. Бу усулнинг моҳиятини қуйидаги мисолда кўриш мумкин.


Хўжалик октабр ва ноябр ойларида 1тс. сут ишлаб чиқариш 20 минг сўм, 1тс. гўшт тайёрлаш учун эса 200 минг сўм харажат қилган. Давлатга сотиш баҳоси эса сут учун 30 минг сў м, гўшт учун 250 минг сўмдан иборат.
Ўтган йиллар шуни кўрсатдики, юқоридаги ойларда ҳаво иссиқ келди. Хўжалик аҳолига 500 тс. сут ва 400 тс. гўшт сота олади. Агар октабр ва ноябр ойларида ҳаво совуқ келса, 600 тс. гўшт ва 100 тс. сут сотади.
Вазифа.
Табиат инжиқликларини ҳисобга олган ҳолда хўжаликка келадиган тушумни бир маромда бўлишини таъминлашдан иборатдир.
1. Хўжалик - Р1 - ўйинчи
Табиат - Р2 - ўйинчи
Иссиқ ҳавода хўжалик даромади қуйидагича 400 с.×(250000-200000) + 500с.×(30000-20000) с 25 млн. сўм.
Хўжалик учун А стратегия, табиат учун с стратегия. Хўжалик А стратегия бўйича иш юритади. Об-ҳаво совуқ бўлиб қолди.
2. 400 с×(250000-200000)+100 с×(30000-20000)-400 с×(30000-20000)=17 млн. сўм.
3. Совуқ об-ҳавода хўжалик даромади 600с×(250000-200000)+100 с×(30000-20000) = 31 млн. сўм.
Табиат учун В стратегия қуйидаги тўлов матритсасини тузамиз (4.5-жадвал).



Download 5,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   104




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish