«ИҚтисодий билимлар тарихи» фани бўйича



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/50
Sana13.11.2022
Hajmi0,89 Mb.
#865067
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50
Bog'liq
iqtisodij bilimlar tarixi



ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ 
ВАЗИРЛИГИ 
ТОШКЕНТ КИМЁ-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ 
 
«МЕНЕЖМЕНТ ВА КАСБИЙ ТАЪЛИМИ» ФАКУЛЬТЕТИ 
«
CАНОАТ МАРКЕТИНГИ
» КАФЕДРАСИ 
 
 
 
 
 
 
 
«ИҚТИСОДИЙ БИЛИМЛАР ТАРИХИ»
ФАНИ БЎЙИЧА 
 
МАЪР
У
ЗАЛАР МАТНИ 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 



Тошкент – 2004 й 



Маъруза матни “Иқтисод” кафедраси йиғилишида 28 август 
2004 йил протокол № 1, кўриб чиқилди ва босмага рухсат берилди. 
Тузувчи: доц.Хасанов Р.С. 
кат.ўқ.Саипова М.П. 
асс.Усманова К.А. 
Тақризчи: проф.Ахметов К.А. 
доц.Собирова М.П. 



Мавзулар мундарижаси 
Кириш 
1-мавзу. Кадимги дунё ва феодал жамияти давридаги иқтисодий 
билимлар

2-мавзу. Меркантилизм ва илк классик иқтисодий мактабнинг 
вужудга келиши

3-мавзу. Адам Смит ва Давид Рикардонинг иқтисодий 
билимлари

4-мавзу. Майда ишлаб чиқариш назарияларининг вужудга 
келиши ва ХУ111-Х1Х асрлар б
ў
сагасида янги иқтисодий 
йўналишнинг пайдо бўлиши . 
5-мавзу. Маркс, Энгельс, Ленин асарларидаги иқтисодий 
ғояларининг мохияти ва тарихий та
қ
дири.
6-мавзу. Х1Х аср охири-ХX аср бошидаги жахон иқтисодий 
ғоялари мохияти . 
7-мавзу. Совет даври иқтисодий билимлари шаклланишининг 
дастлабки бос
қ
ичлари . 
8-мавзу. Хозирги давр гарб иқтисодий билимларнинг 
шаклланиши, ривожи ва уларнинг макро-иқтисодий тахлили 

9-мавзу. Жахон хўжалиги тўғрисидаги иқтисодий билимлар 




10-мавзу. 
Ўзбекистон 
республикасида 
эркин 
бозор 
иқтисодиётини 
яратишнинг 
концепциялари 
ва 
унинг 
шаклланиш хусусиятлари
.
Кириш 
"Иқтисодий билимлар тарихи" курси иқтисодий фанлар 
тизимида мухим 
ў
рин эгаллайди. 
Инсоният ўзининг минг йиллик тарихи давомида катта 
иқтисодий ва ижтимой тараккиёт йўлини босиб 
ў
тган. Хар бир 
даврда у ёки бу мамлакатларда айрим шахслар (олим ёки 
хо
к
имлар) томонидан шундай иқтисодий аҳамиятга молик фикр, 
ғоя, назария, концепциялари илгари сурилган ва амалга 
оширилганки, бир холда шулар туфайли давлат ва халқаро равнақ 
топган, баъзида тушкунликка учраган. Ана шу иқтисодий ғоялар 
хар томонлдама чуқур 
ў
рганиш, тахлил этиш, улар орасидан 
умумбашарий аҳамиятларини ажратиб олиб, хозирги даврда, яъни 
хаётга тадби
қ
этиш нихоятда ҳам назарий ҳам фойдалидир. Чунки 
улардан кўп йиллик тажриба мужассамлашган бўлади. 
"Иқтисодий 
билимлар 
тарихи" 
курси 
иқтисодиёт 
мутахассислари таёрлашда мухим фан сифатида 
ў
рганилади. 
Иқтисодчи бакалавр йўналишида бу фан учун 
ў
қув режаларида 
5
4
соат вақт ажратилган бўлиб, унинг 3
6
соати маърузалардир. 
Кафедра томонидан таёрланган ва 
қ
аб
у
л 
қ
илинган намунавий 
дастур бўйича 
ў
нта мавзу берилган. Ушбу дастур асосида маър
у
за 
матнлари таёрланди, кафедра аъзоларидан 
кат.ўқ.Саипова М.П. 
асс.Усманова К.А. кафедра мудири доц.Хасанов Р.С. 
лар иштирок 
этишди. 



Ёрдамчи материалларни таёрлашда 
проф. Кадиров М.А. 
ҳам 
қ
атнашди. 
Маърузалар матнида 
қ
адимдан, то хозирги давргача пайдо 
бўлган иқтисодий фикр, ғоя, 
қара
ш ва билимларнинг мазмуни
мохияти, уларнинг эволюцияси (ривожланиши) ва бугунги кундаги 
аҳамияти манти
қ
ий ва тарихий кетама-кетлик ва намунавий 
дастур асосида ифода этилади. Мустақил Ўзбекистоннинг бозор 
муносабатларига 
ў
тиш концепцияси ёритилган. 
Келтирилган материалларда мавзу, унга оид режа, режадаги 
саволларга 
қ
ис
қ
ача жавоб, мухим тушунча ва матнлар рўйхати 
шаклида т
у
зилди. Адабиётлар рўйхати охирида (асосий ва 
қў
шимча) т
ў
ларо
қ
шаклда берилди. 
"Иқтисодий билимлар тарихи" фаннинг предмети бўлиб, 
маълум даврлардаги у ёки бу синфлар ижтимой 
қ
атламлар 
инсонлар манфаатларини ифода этувчи иқтисодий ғояларнинг 
вужудга келиши, ривожланиши ва алмашувининг тарихий 
жараёни хисобланади. 
"Иқтисодий билимлар тарихи" мустақил фан сифатида энг 
кадимги даврдан бошлаб, то хозирги замонгача вужудга келган 
асосий иқтисодий фикр, ғоя, 
қара
ш назария ва билимларни 
ў
з 
ичига олади. 
Бу фан бошқа иқтисодий ва тарихий, айниқса иқтисодий 
назарияси фани билан бевосита богли
қ
. Иқтисодий тарих анча 
кенг даврни 
қ
амраб олган ва мустақил характерга эга. Бу фанни 
ў
рганиш орқали экономикс, халқ хўжалиги тарихи, иқтисодий 
тарих ва иқтисодий концепциялари ҳамда ани
қ
иқтисодий 
предметларни 
ў
злаштириш осонлашади, у ёки бу иқтисодий 
ў
згаришларни шарт-шароитлари ва оқибатларини тахлил этишга 
катта кўмак беради.
Масалан: бизга бугун янгидек туйилган бозор иқтисодиёти 
тўғрисидаги фикрлар адам Смит томонидан 1776 йили чоп этилган 
"Халқлар бойлиги" асарида асосан тўла тахлил этиб берилган. 
Баъзи иқтисодий ғоялар эса кадимдан маълум, уларни ўрганишда 



энг мухими хаётга тадбиқ этиш яхши самара беради, кўп холларда 
Американи янгидан кашф этишга хожат 
қ
олмайди. 
Бу фанни 
ў
рганиш методологияси асосида тарихийлик, 
объективлик ва диалектик усули ётади. 
"Иқтисодий билимлар тарихи" ни
ў
рганишда маълум даврлаш 
тизимидан фойдаланилади. Хозирча энг макбўл усул ижтимоий 
иқтисодий формацияларнинг 
ў
згаришига 
қара
б иш юритишдир. 
Чунки 
қ
айси формация устун, илгор бошқаришнинг амалга 
ошириш бўлса 
ў
ша
(масалан, қулдорлик ёки капитализм) даврга 
хос жамиятнинг синфий тузилиши иқтисодий манфаатлари ва 
бошқалар ётади. 
Қулдорлик ва феодализм даврида ғояларнинг тар
қ
алиши 
(миграцияси) жуда 
қ
ийин бўлган. Шунинг учун бу даврлардаги 
иқтисодий фикрларни мамлакатлар ми
қ
ёсида алохиди-алохида 
ў
рганишмо
қ
да. 

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish