Қишлоқ хўжалик экинларини зараркунандалари, касалликлари ва уларга қарши кураш чоралари



Download 3,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/39
Sana30.06.2022
Hajmi3,13 Mb.
#720698
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   39
Bog'liq
module zashita rasteniy

кўп йиллик бошоқли бегона ўтлар
кўпайиши 
мумкин. Уларга қарши дон ҳосили йиғиштириб олингандан сўнг, дала енгил суғорилиб, бегона ўтлар 
униб чиқиб, бўйи 15-17 см бўлганда бир ва кўп йиллик икки паллали ва бошоқли, жумладан ажриқ, 
ғумай, қўйпечак каби ўтларга қарши қуйидаги препаратларнинг бирортаси кўрсатилган меъёрларда 
ёппасига пуркалади: Раундап (Дафосат, Глифоган, Глифос, Смерч, Терминатор) 36% с.э. – 4-6 л; Ураган 
форте 50% с.э. – 3-4 л; Терминатор 75% кук. – 3-4 кг; Нокдаун макс 74,8% н.кук. – 2-3 л. Препарат 
пуркалгандан сўнг ерни 20-25 кун давомида шудгор қилмаслик зарур. Тупроқ намлигини сақлаш 
мақсадида қўшимча суғориш препаратнинг самарасини оширади. Препарат сепилгандан кейин 25-
30 кун ўтгач, чуқур шудгордан сўнг такрорий экинлар ёки кузда буғдой экиш мумкин, кўрсатилган 
гербицидлар уларнинг униб чиқиши ва ўсишига салбий таъсир этмайди. 
3. МЕВАЛИ ДАРАХТЛАРНИНГ ЗАРАРЛИ ОРГАНИЗМЛАРИ ВА 
УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ
Мевали боғлар экин майдонларини ва уларнинг ҳосилдорлигини оширишнинг асосий омилларидан 
бири – бу мевали боғларни зараркунанда ва касалликлардан ҳимоя қилишдир. Мевали боғларда 
зарар келтириб яшовчи 150 дан ортиқ зараркунанда ва касалликлар маълум. Бундай зараркунандалар 
биоэкологияси ва касаллик қўзғатувчи микроорганизмларни яхши билиш лозим. Кураш тадбирларини 
касаллик қўзғатувчи микроорганизм ва зараркунандаларнинг энг заиф даврида ўтказиш ўта муҳимдир.
Мевали дарахтларнинг зараркунандалари
Барг битлари
Зарари.
Барг битлари баргларни буриштириб қўяди, баъзан эса тўкиб 
юборади, ёш новдаларни ўстирмай қинғир-қийшиқ қилиб қўяди ва 
мева ҳосилини камайтириб юборади. Ёш кўчатлар, жумладан ёш 
шафтоли дарахтларига битлар айниқса катта зарар етказади: мева 
ширасини сўриб, сифатини пасайтиради; нимжон бўлиб қолган 
дарахтларга иккиламчи зараркунанда - пўстлоқ ости қўнғизлари 
тушиб зарарлайди; дарахтлар қуриб қолади; ёш мева дарахтларига 
катта зиён етказади (3.1-расм).
Буларнинг олдини олиш учун барг битларига қарши кимёвий 

Download 3,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish