+ишло+ хыжалик ишлаб чи+ариш фондлари ва


Экстенсив қишлоқ хўжалиги



Download 1,7 Mb.
bet93/100
Sana04.03.2022
Hajmi1,7 Mb.
#482579
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   100
Bog'liq
Қишлоқ хўжалиги географияси ва иқтисодиёти

Экстенсив қишлоқ хўжалиги-кам маблағ ва кам меҳнат сарфлаш (қилиш) асосида экин майдонларини кенгайтириш ва чорва моллари сонини кўпайтириш ҳисобига кам ҳосил ва кам маҳсулот етиштириш. Экстенсив қишлоқ хўжалиги катта хўжалиги катта майдонларда олиб борилади. Ялпи ҳосил ортса-да, лекин унинг ҳосилдорлиги ошмайди. Мана шу хусусиятлари билан интенсив қишлоқ хўжалигининг акси ҳисобланади.
Элювиал ётқизиқлар-нураш жараёнида ҳосил бўлган ва ўз жойини ўзгартирмаган маҳсулотлар.
Эол ётқизиқлар-шамоллар учириб олиб келиб ётқизиши натижасида ҳосил бўлган тоғ жинслари.
Ўсимликшунослик-қишлоқ хўжалигининг асосий тармоқларидан бири бўлиб, у маданий ўсимликларнинг келиб чиқиши, агроэкологик ва биологок хусусиятлари ҳамда ҳудудий тарқалишини ўрганади. Ўсимликшунослик далачилик, сабзавотчилик, мевачилик ва бошқа тармоқларга ажратилади.
Ўғит-тупроқлардаги озиқ моддаларни ҳаракатга келтирадиган ва ўсимликларнинг ўсиши учун таркибида озуқа элементлари бўлган моддалар. Қишлоқ хўжалигида фойдаланиладиган ўғитлар кимёвий таркибига кўра уч гуруҳга-органик, минерал ва бактериал ўғитларга бўлинади.
Чорвачилик-қишлоқ хўжалигининг йирик тармоқларидан бири, у халқ хўжалигида муҳим ўрин тутади. Чорвачилик аҳоли учун озиқ-овқат маҳсулотлари (сут, гўшт, ёғ, тухум), енгил саноатнинг бир қатор тармоқлари(кўн-пойабзал, тўқимачилик, мўйна саноати ва бошқалар) учун хом ашё етказиб беради. Озиқ-овқат саноатини эса гўшт ва сут маҳсулотлари билан таъминлайди. Жаҳон миқёсида чорвачилик маҳсулотларининг асосий қисми мўътадил минтақага тўғри келади. Чорва молларининг умумий сони 4,2 млрд, паррандалар эса 15,5 млрд. бошга яқин. Чорвачиликнинг муҳим хусусиятларидан бири чорва моллари сони одатда, ривожланаётган мамлакатларга, улардан олинадиган маҳсулотлар ҳажми эса ривожланган мамлакатларга тўғри келади.
Чўчқачилик-чорвачиликнинг муҳим интенсив тармоқларидан бири. Ундан асосан гўшт ва ёғ олинади. Чўчқачилик мўътадил минтақанинг дашт ва ўрмон-дашт зоналарида энг кенг тарқалган. Жаҳон аҳолиси истеъмол қиладиган гўштнинг 40 % ини етказиб беради. Чўчқачилик мусулмон мамлакатларидан ташқари, аҳолиси зич жойлашган ареалларда, йирик саноат марказлари яқинида, интенсив чорвачилик ҳудудларида ривожланган. Жаҳонда боқиладиган чўчқаларнинг қарайб тенг ярми Осиё мамлакатларига, биринчи навбатда Хитойга тўғри келади.

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish