Áиринчи боб



Download 1,86 Mb.
bet2/23
Sana25.02.2022
Hajmi1,86 Mb.
#273071
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23
Bog'liq
Диффиренциал геометрия I

К и р и ш


Дифференциал геометрия курсида уч œлчамли фазодаги чизиқлар ва сиртлар математик анализ ёрдамида œрганилади. Маълумки, аналитик геометрия курсида чизиқлар ва сиртларни œрганиш уларнинг тенгламаларини текшириш ёрдамида амалга оширилади. Шунинг учун алгебраик методлар аналитик геометрия курсида асосий роль œйнайди. Дифференциал геометрия курсида биз чизиқ ва сиртларни тенгламалар ёрдамида эмас, балки фазодаги маълум хоссаларга эга бœлган фигуралар сифатида аниқлаймиз ва уларни математик анализ ёрдамида œрганиш учун дифференциаланувчи функциялар ёрдамида параметрлаймиз. Геометрияда математик анализ методларини тадбиқ қилишга Петербург фанлар академияси аъзоси Л. Эйлер катта ќисса қœшди. У чизиқни параметрлаш, сирт нуқтасида бош йœналишлар каби муќим тушунча­ларни киритди ва жуда ажойиб теоремаларни исбот қилди. Дифференциал геометриянинг асосий масалалари систематик равишда ёритилган биринчи асарни Гаспар Монж ёзди. Унинг «Чексиз кичиклар анализининг геометрияга тадбиқи» номли китоби 1795 йили чоп этилди. Г. Монжнинг шогирдлари Дьюпен, Менье ќам сиртлар назариясига катта ќисса қушдилар.


Геометрия фани XIX асрда жуда тез ривожланди. 1826 йили буюк математик Н.И. Лобачевский Евклид геометриясидан фарқли геометрия мавжуд эканлигини кœрсатди. Бу геометрияда геодезик учбурчак ички бурчаклари йиђиндиси 180о дан кичикдир. 1827 йили Гаусс сиртнинг тœлиқ эгрилиги унинг ички геометриясига тегишли эканлигини исбот­лади. 1854 йили Б.Риман Лобачевский геометриясини ќам œз ичига олувчи янги геометрияни асослаб борди. Бу геометрия Риман геомет­рияси деб аталади. Риман геометриясида геодезик учбурчаклар ички бурчаклар йиђиндиси 180о дан катта ќам, кичик ќам бœлиши мумкин.
XX асрда дифференциал геометриянинг ривожланишида чизиқлар ва сиртлар œрнига ќар хил дифференциал структуралар киритилган сил­лиқ кœпхилликларни œрганиш тенденцияси пайдо бœлди ва ривожланди. Бу объектларни (силлиқ кœпхилликларни) œрганиш қулайлиги шундаки, улар чизиқлар ва сиртлар каби Евклид фазосининг қисм тœпламлари сифатида эмас, балки дифференциал структура киритилган абстракт то­пологик фазолар сифатида аниқланади. Кœпхил­ликлар назариясида чи­зиқлар ва сиртлар мос равишда бир œлчамли ва икки œлчамли кœпхил­ликларни ташкил этади. Ќозирги вақтда кўпхил­ликлар назарияси гео­метрия курсининг асосий қисмлардан бири бœлиб қолди.

Download 1,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish