International Accounting Standard 19



Download 0,53 Mb.
bet24/34
Sana23.06.2022
Hajmi0,53 Mb.
#695842
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   34
Bog'liq
IAS 19 Ходимларнинг даромадлари

Қоплашлар
116 Фақатгина қачонки бошқа томон белгиланган нафақа тўлаш мажбуриятини ҳисоб-китоб қилишда талаб этиладиган айрим ёки барча харажатларни қоплаши аниқ бўлганда, тадбиркорлик субъекти:
(a) ўзининг қоплашга нисбатан ҳуқуқини алоҳида актив сифатида тан олиши лозим. Тадбиркорлик субъекти активни ҳаққоний қийматда баҳолаши лозим.
(б) ўзининг қоплашга нисбатан ҳуқуқининг ҳаққоний қийматидаги ўзгаришларни тизим активларининг ҳаққоний қийматидаги ўзгаришлардек ажратиши ва тан олиши лозим (124 ва 125-бандларга қаранг). 120-бандга мувофиқ тан олинган белгиланган нафақа қийматининг таркибий қисмлари қоплашга нисбатан ҳуқуқнинг баланс қийматидаги ўзгаришларга тегишли суммаларнинг нетто сифатида тан олиниши мумкин.
117 Баъзида, тадбиркорлик субъекти белгиланган нафақа тўлаш мажбуриятини ҳисоб-китоб қилишда талаб этилган харажатнинг айрим қисмини ёки барчасини тўлашда суғурталовчи каби бошқа томонга мурожаат эта олади. 8-бандда таърифланган шартли таснифланадиган суғурта полислари тизим активларидир. Тадбиркорлик субъекти шартли таснифланадиган суғурта полислари бошқа барча тизим активлари каби бир хил усулда ҳисобга олади ва 116-банд ўринли эмас (46-49 ва 115-бандларга қаранг).
118 Қачонки тадбиркорлик субъекти эгалик қилаётган суғурта полиси шартли таснифланадиган суғурта полиси бўлмаса, ушбу суғурта полиси тизим активи ҳисобланмайди. 116-банд бундай ҳолатларда ўринлидир: тадбиркорлик субъекти суғурта полиси асосидаги ўзининг қоплашга нисбатан ҳуқуқини белгиланган нафақа дефицити ёки профицитини аниқлашдаги камайтириш сифатида эмас, балки алоҳида актив сифатида тан олади. 140(б)-банд тадбиркорлик субъектидан қоплаш ҳуқуқи билан тегишли мажбурият ўртасидаги боғлиқликнинг қисқача изоҳини очиб беришни талаб этади.
119 Агарда қоплашга нисбатан ҳуқуқ белгиланган нафақа тизимига асосан тўланадиган айрим ёки барча нафақаларнинг суммаси ва муддати билан аниқ мос келадиган суғурта полисига асосан юзага келса, қоплаш ҳуқуқининг ҳаққоний қиймати тегишли мажбуриятнинг келтирилган (дисконтланган) қиймати бўлади деб ҳисобланади (бунда қоплаш тўлиқ қопланадиган бўлмаганда талаб этиладиган ҳар қандай камайтиришга шартли равишда).

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish