Ilm-fan taraqqiyotida zamonaviy metodlarning qo‘llanilishi


ILM-FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI



Download 2,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/108
Sana30.06.2022
Hajmi2,47 Mb.
#721077
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   108
Bog'liq
ILM FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI 15 son

ILM-FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI 
27.9.2021 
www.academics.uz 
98 
суворий маъносини англатган [9. 13]. Классик форс тилида бу сўз 
savār, 
дарийда 
sawẳr, 
ҳозирги форс тилида 
sāvâr, 
тожик тилида 
savor
шаклида 
қўлланади ва 
суворий, тепада, тепага
маъноларини ифодалайди. Қадимги 
бақтрия тилида бу сўз 
asbaro
шаклида қўлланган ва суворий маъносини 
англатган. Бу сўз бақтрия тилида 
asbarobido
бирикмасида ҳам қўлланиб, 
суворийлар саркардаси
маъносини ифодалаган. Қадимги пушту тилида 
spor, 
sor, swor
сўзлари 
юқорида ўтирувчи, юқорида юрувчи, суворий 
маъноларини 
англатган. Кейинги давр янги пушту тилида 
aspa-bāra-ûwaka
[10. 71.]
 
бирикмаси асосида пайдо бўлган муаннас жинсдаги 
spārli, sparli, sparló 
сўзлари 
юқорида юрмоқ, 
'верховая езда; кавалькада маъноларини англатган, 
музаккар жинсдаги 
spārə
кўпликда 
экипаж, команда

йўловчилар
маъноларини 
ифодалаган. Демак, ўзбек тилида кенг қўлланадиган 
суворий 
сўзининг асоси 
авестовий 
aśṵa-bāra
бирикмасидир. Бу сўз икки қисмдан иборат: аввалги қисм 
aśṵa –
от
маъносини англатса, иккинчи қисм 
bāra –
юқори, баланд, кўтармоқ
маъноларини англатган. Бу сўз 
лобар, бардош, баркамол, барвақт
каби ўзбек 
тилида кенг қўлланаётган сўзларда бугунги кунда компонент сифатида яшаб 
келмоқда.
Кўриниб турганидек, бу каби зоонимларнинг тарихий илдизларини 
таҳлил қилиш ва аниқлаштириш бизга жуда қимматли маълумотлар тақдим 
қилади. Улардан биз кўпгина зоонимларнинг пайдо бўлишида туркий 
халқларнинг ҳиссаси ҳам беқиёс эканлиги тўғрисида, қолаверса, форс тилидан 
ўзлашма сифатида таҳлил қилиб келинган кўплаб зоонимлар аслида ўз қатлам 
ёки субстрат қатламга оид эканлиги тўғрисида хулоса қилишимиз мумкин. 
Хар. 
Эшак. Эски ўзбек адабий тилида шу шаклда кенг истеъмолда 
бўлган. Ҳозирги ўзбек адабий тилида нисбатан кам қўлланади. Халқ оғзаки 
ижодида ҳам кенг қўлланади. Ҳунар – зар, ҳунарсиз – хар [21. 384.]. Шу сўз 
асосида пайдо бўлган 
харак
сўзи ўзбек тилида кенг қўлланади ва 
эшакча
маъносини англатади. Мусиқий атама сифатида бу сўз дутор, танбур каби 



Download 2,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish