Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Г) машк гиламчада утирган колда бажарилади



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Г) машк гиламчада утирган колда бажарилади. 
О ёкд ар- 
ни и кки ёнга узатаси з. Н а ф а с ч и к а р и ш д а унг, чап о ё к к а ва 
о р а л и к ж ой га и лож и б о р и ч а к у п р о к эги л ас и з. К аф тл ар н и
к у к р ак к а куй и б, ун г е л к а н и у н г ти ззага теги зи ш га \а р а к а т
Килинг. К ей ин чап е л к а н и чап о ё к к а . Бу \ а р и кки то м о н га,
116


ун мартадан бажарилади. Бу м аш кдарни бажараёгганда, ал- 
батта, елкаларни буриш керак. Вакт утиш и билан тиззан- 
гизга ел канинг орка тараф ини тегизиш га \а м \ар а к а т дилинг. 
А ммо каттик тириш м анг.
Д ) энди худди шу машкди такрорланг, ф а кат елкангиз- 
ни оёклари н ги зн и н г барм окдарига тегизиш га каракат килиб 
курин г.
У м уртка п о г о н а с и н и н г э г и л у в ч а н л и г и н и о ш и р и ш га
м улж алланган м аш клар тугади. Я н а б и р бор укти рам и з, 
маш кдарни кунт ваузингизга му.\аббат билан бажаринг. Ш ун- 
дагина яхш и натижаларга эриш асиз.
2. Пиёда юриш. Э нг оддий согломлаш тирувчи 
M a u iF y - 
лот. Бу машгулотни \а р бир киш и \а р кандай ш ароитда \ам
баж ариш и мумкин. Ю риш ю ракни мустаккамлаб, ички аъзо- 
лар ф аоли ятини, организмла модда ал м аш ин и ш ж араёнла- 
рини яхш иловчи машгулот. М аш гулотнинг кулайлик том он- 
лари ш ундаки, бунда юрак ва аъзоларга буладиган юклама- 
л ар \е ч качон ж иддий хавф ту гд и р м ай д и . К и ш и ю риш
тезлигини юрак колатига кдраб тезлаш тириш и ёки секи н - 
лаш тириш и мумкин. Ш унинг учун бугимлар касалликлари- 
нинг сурункали ш аклларида, инф арктдан кейин ёки юрак 
фаолияти бузилиш ларида секин ва узо к вакх давом ида юриш 
яхш и согломлантирувчи натижалар беради. Ю риш тезлиги 
\ам д а м асоф асини киш и узининг а\в о л и га караб белгилай- 
ди. Ю риш машгулоти учун йуллар, йулаклар, дарё \ам д а 
дам олиш зоналари, 
t o f
ва кир ён багирлари ёки шунчаки 
сукмокли далалар кам булаверади. Ю риш да асосий талаб — 
кулай о ё к ва уст ки й и м и , ю радиган йул билан олдиндан 
таниш иш ёки режалаш тириш .
3. Югуриш. Кадим (Ю н о н и сто н )д а «Кучли булай д е ­
сант — югур, чиройли булай д есан г — югур, акдли булай 
десанг — югур», деб кояга уйиб ёзилган ёзув бор. Бу ёзув 
аж додларим изнинг жуда кадимдан ю гуриш нинг согомлаш - 
тириш хусусиятларидан хабардор булганликларини билди- 
ради. Ш унинг учун югуришга козирги кунда кам согаом - 
лаш тириш нинг енг самарали воситаси сиф атида каралади.
117


Гап ш ундаки, ю гуриш нинг тур ва дараж алари жуда куп. 
Б и зн и н г учун эса эн г м у \и м и согломлаштирувчи югурнш
\и со б л ан ад и . Чунки югуриш согпомлаш тирувчи югуришдам 
жуда катта ф ар к, к,илади. Ю гуришдаги асосий курсаткич ма- 
соф а. Яъни киш и бунда маълум вактда маълум масоф ани 
б осиб утиш га \а р а к а т килади. Бунга сп о рт м аксадларида 
кулланиладиган югуриш турлари киради. С оглом лаш тирув- 
чи югуришда эса асосий курсаткич масофа булмаслиги ке- 
рак. Бундаги асосий курсаткич майда ва луккиллаб калам 
таш лаш йули билан баданга бериладиган си лки н и ш лар со- 
нини ош ири б бориш . Ш унинг учун сом ом л аш ти рувч и югу­
риш да тезлик \и соб га олинм айди. Бундаги асосий курсат 
кич югуриш вакуи булади. Ю гуриш вакти эса организм
н и н г а \ в о л и г а к а р а б б е л г и л а н а д и . Б у н д а й ю гу р и ш
организм га атиги 20 % юклама беради, холос. Ш унинг учун 
на ю рак ф аолиятига, на нафас аъзолари иш ига ортицча хавф 
тутаирмайди. Ш унлай булса-да, бош лангич даврларда югу 
риш вакуини оз-оздан купайтириб бориш тавсия этилади. 
М асалан, аввалига си з 2—3 д аки кд ю гуринг, кей и н 2—3 
такикд секин юриб, наф асни ростлаб, чарчокни ёзгандан 
»"•Лин и tin 2—3 дак,ика секин югуринг. Ш у зайлда бир кун- 
да эрталабдан бу иш ни бир нсча маротаба такрорлаш мум- 
кин. Д ей л и к, сиз шу тартибда ярим соатча ш угулландингиз 
ва енгил чарчаш ни \и с килдингиз. Ш ундай ю кламада ка- 
мида бир \а ф га ишланг. Ундан кейин югуриш лар вакуига 
яна 5— 10 дакикд кушинг. Бу ю клам а билан \а м бир \аф та
иш ланг. Шу зайлда \а р куни эрталаб узингизга мос югу­
риш меъерини белгиланг ва шундай ш угулланиш ни давом 
килдиринг. Ш уни яхши би ли н гки , югуриш в а у и д а сизда 
о рти кча терлаш , нафас ети ш м асли ги , ю ракн и н г дуккилаб 
уриш и, юрак ёки кукрак со^аларида о гр и к каби \олатлар
булмаслиги керак. Агар ю крридаги колатларнинг биронта- 
си булса \а м , бу си зн и н г ю клам ани нотугри белгилаганин- 
гиздан ниш она. Бундай \олатлар д а с и зн и н г и ш и н ги з ю к­
л ам ани — югуришлар в а у и н и кам айтириш дан ёки яна б и ­
роз в а у секин юришга утиш дан иборат.
118


Ю гуриш учун \а м йулаклар, йуллар, дам олиш зонала- 
ри, дарё, кул буйлари, тог ёки кир ён багирлари булавера- 
ди. Бунда асоси й талаб югурадиган й ул и н ги зн и н г колати 
б илан олдиндан таниш иб куйиш.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish