Iii бўлим. Автотранспорт воситаларини хавфсиз бошқариш ва ҳаракат хавфсизлиги асослари


-§. Автотранспорт воситасини бошқарувида кузатишни



Download 2,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/55
Sana23.05.2022
Hajmi2,42 Mb.
#606989
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   55
Bog'liq
eEMvemeayVr8S05AiVostnJ4SFtojICoItudAzMX

27-§. Автотранспорт воситасини бошқарувида кузатишни 
ташкиллаштириш, қабул қилинаётган ахборотнинг хавфлилик 
даражасини баҳолаш 
Автомобиль йўлларида инсонлар томонидан бошқариладиган 
турли хилдаги механик бўлмаган транспорт воситалари, ҳаракат-
ланаётган (ёки ҳаракатда бўлмаган) пиёдалар мажмуидан иборат 
мураккаб динамик тизими мавжуддир. Бу тизим
йўл ҳаракати 
деб 
аталади. 
Йўл ҳаракати муаммолари ва махсус томонлари энг аввало
«А–Ҳ–Й–П» (Автомобиль–Ҳайдовчи–Йўл–Пиёда) тизими орқали 
белгиланади. Улар ўз навбатида атроф-муҳитда (М) фаолият 
кўрсатадилар. 
Тизимга қуйидаги ташкилий қисмлар киради: А 
– 
автомобиль, 
Ҳ 
– 
ҳайдовчи, Й 
– 
йўл, П 

пиёда. Бу ташкилий қисмлар муҳит 
(М)да фаолият кўрсатибгина қолмасдан, атроф-муҳит билан улар-
нинг ҳар бири чамбарчас боғлиқ бўлади. Муҳит деб атроф-муҳит-
нинг йўл ҳаракати хавфсизлигига мужассамлашган таъсири тушу-
нилади ва у қуйидаги факторлардан ташкил топади:
1) об-ҳаво (метеорологик кўриниш, ёғингарчилик, шамол тем-
пература); 
2) табиий ландшафт (текислик, қир адирлик, тоғлик, ер ости, ер 
усти сувлари ва ҳ.к);
3) механик (шовқин, чанг, тебраниш, газ чиқиндилари билан 
ифлосланганлик ва ҳ.к.).
Умумий томонларидан оптимал равишда келиб чиққан ҳолда, 
йўл ҳаракат хавфсизлигини таъминлашда биринчи навбатда «А-Ҳ-
Й-П-М» тизимидаги ҳар бир ташкил этувчиларнинг ва биргаликда 
фаолият қилувчиларнинг таснифларини оптималлаштириш орқали 
эришиш мумкин. 
Транспорт тизими деб ташиш жараёнида бир-бирига боғлиқ 
бўлган комплекс транспорт тизимига айтилади. Транспорт дегани
 
бу
 
юк ва йўловчиларни эҳтиёжига қараб ташиб беришдир. 
Бугунги кунда транспорт тизимида Автомобиль транспорти-
нинг роли жуда катта ҳисобланади. Транспорт тизими деганда биз 
фақат автомобиль транспортини тушунамиз. Аслида Транспорт 
тизимига қуйидаги транспорт турлари киради: 
1) темир йўл транспорти; 


395 
2) сув транспорт тизими; 
3) автомобиль транспорти тизими; 
4) ҳаво транспорти тизими; 
5) қувур транспорти тизими; 
6) саноат транспорти тизими. 

Download 2,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   55




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish