If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet164/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

8 .2 4 -раем.
Т р у б а л и нам э лектрофильт р:
/ — коп к о к к у т и ч а с и ; 2 — и з о л я т о р л а р ; 3 — т о р т г и ч ;
4
— п у р л а п у в ч и э л е к т р о д л а р ; 5 — п а и ж а р а ;
6 — ч у к т и р у в ч и э л е к т р о д л а р ; 7 — ц и л и и д р с и м о н к,обик; 
8
— икк и к а т о р л и г а з т а к с и м л о в ч и п а н ж а р а .
215


к и л маг ан. Х,исоблаш пайтида т а ж р и б а д а н олинган м а ъ л у м о т л а р -
дан ф о й да л а н и л а д и , М а с а л а н , труба типидаги к у р и л м а л а р учун 
ток кучи У = 0,3 — 0,5 мА/ м, пластинали к у р и л м а л а р учун / = 0,1 4- 
-т-0,3 м А / м олинади; майдон ку ч ла н га н ли ги 450 к В / м , иш 
куч л аниши 35 -
4
- 70 кВт, тр уб а типидаг и к у р и л м а л а р учун газнинг
тезлиги 
ш
= 0 , 8 -г-1,5 м / с , п л а ст и н а л и к у р и л м а л а р учун да = 0 , 54- 
4-1 м / с олинади.
Э л е к т р о ф и л ь т р л а р газ т а р к иб и да ута ма йд а з а р р а ч а л а р ва 
томч и ла р ни н г к он ц ен трац ия си ка м б улг а н п айтда у ла р н и тула 
т о з а л а ш учун и шл ат и л ад и. Бу н да й к у р и л м а л а р , м а с а л а н , газ 
т арк иб и да г и к и м м а т б а х о м е т а л ла р ни а ж р а т и б олишда, цемент ва 
кумир чангини тутиб колиш учун, с у л ь ф ат кислота и ш л а б
ч ик а р и шд а газ т а р к и б и да г и кислота томч и ла р ин и а ж р а т и б
о лишда и шл ат и ла д и.
8.9-§. Г АЗ Т 0 3 А Л А Й Д И Г А Н К . У Р И Л М А Л А Р Н И Т А Н Л А Ш
Газ т о з а л а й д и г а н к у р и л м а л а р н и т а н л а ш д а куйида г и асосий 
ф а к т о р л а р г а а х а м и я т берилиши керак: чанг з а р р а ч а си н и н г
улчами, унинг т оз а л а н и ши лозим б у лга н газ т а рк иб ид а г и 
концентрация си ва з а р у р булг ан т о з а л а ш д а р а ж а с и . Юкори 
к он ц ен тр ац ия л и г а з л а р учун х ам да к а т т и к ф а з а мухим ма хсулот 
хи с о б л а нг а нд а , т о з а л а ш н и н г к у р у к у с у л л а р и д а н фо й да л а н и ш
м а к с а д г а му в о фи к булади.
Газни т о з а л а ш д а р а ж а с и г а булг ан т а л а б а т м о сфе р а хавоси 
тозалигининг з а р у р б улг а н са ни та р ия - ги г ие н а н о р м а л а р и б илан 
ёки технология у с к у на ла р и н ин г и ш л а ш ш а р т л а р и б ил ан бог лик 
булади. Г аз л а р н и то з ал аш, ма сал ан , компрессор ва вентилятор иш 
о р га н л а р и ейилишининг олдини олиш имкониятини б еради х а м да
реа кто рд аг и контак т б ула ёт га н м а с с а л а р н и и ф л ос л ан иш д а н 
са клайди. Газни т о за л ай д иг ан к у р и л м а л а р н и ва уларнинг матери- 
а л ла ри ни т а н л а ш д а газ т ар к и б и д а н а м л и к ва агрессив компо- 
нентларнинг борлиги, уларнинг микдори ва т е м пе р атурас и хисобга 
олинади.
Т о з а л а ш н ин г тегишли д а р а ж а с и к у р и л м а н и н г типини, кон- 
с трукциясини ва ул ча мини тугри т а н л а ш ва уни тугри и шл а т и ш 
о р ка ли э р иш ил ад и. Ч а н г у шл аш н и я х ш ил а ш о д ат д а к у ри лма н ин г
улчамини ёки унинг энергия х а ж ми ни к уп ай т и ришни т а л а б этади. 
М а с а л а н , енгли фи л ьт р л а р , чуктириш к а м е р а л а р и , э л е к т р о ф и л ь ­
т р л а р газнинг тезлиги кам б улг анд а , яъни к у р ил ма ни нг улчами 
катта булга нда анча с а м а р а л и ишлайди. Ц и к л он л а р , к а т т а тез л и к 
билан и ш л а й ди г ан газ ювувчи к у р и л м а л а р , з а р б а б ер и шг а 
асосланган с к р у б б е р л ар с а м а р а л и чанг у ш л а ш реж и м и д а ишл а г а-
нида ка тта г и д р а вл и к к а р ш и л и к к а эга б у л а д и ёки суюкликнинг
ка тта са рфини т а л а б килади. Б у нд а э не рги я с а рфи купаяди.
А р а л а ш м а т а р к и б и д а г и чанг з а р р а ч а л а р и к а н ч а л и к кичик булса 
ва газни т о з а л а ш д а р а ж а с и к а н ч а л и к юкори булса, газни 
т о з ал ай д иг ан к у р и л м а л а р н и куриш ва у л ар ни и ш л ат и ш г а шунча- 
л ик к а тта м а б л а г т а л а б килинади.
216


Ч а н г ушл аг ич ни н г тег ишли типини т а н л а ш п ай тид а унинг 
и мк о н ия т ла р и хисобга олиниши 
керак. Ч а нг ли к а м е р а л а р ,
ц ик ло н ла р ва б ошка инерцион чанг у шл а г и ч л а р арзон ва 
тузил иши оддий, бирок, у л а р ё р д а м и д а газ т а р к и б и да г и ф а к а т
к а тта з а р р а ч а л а р н и у ш л а ш мумкин. Шу с а б а б д а н бундай чанг 
у ш л а г и ч л а р янчиш м а ш и н а л а р ин и н г ас пирацион к у р и л м а л а р и д а ,
сочилувчан м а т е р иа л ла р н и у затиш с и с т е ма л а ри д а , э ле ктрофильтр 
ва енгли фи л ь т р ла р д ан олдин ха м да ушланган чанг з а р р а ч а ла р ин и
у л ар ни нг у л ч а м л а р и г а кура ф р а к ц и я л а р г а а ж р а т и ш к е ра к
бу лг ан д а и шл а т и л а д и.
2
— 5 мкм у лч а мл и з а р р а ч а л а р н и у шл ай д иг а н купч ил ик нам 
чанг у ш л аг и ч ла рн и , г а з л а р н и к у ш и м ч а совитиш, н а м л а ш т а л а б
ки л и нг а н д а ёки у л а рн и э рувчан ко мпонентл ар ( а м м и а к , с уль фид 
гази) дан т о з а л а ш керак булг а нд а, и шл а т и ш яхши н а т и ж а беради.
К а т т а тез л и к билан и шл айдиг ан газ ювувчи к у р и л м а л а р ( м а с а л а н
Вентури ск ру бб е р и ) и ш л а т и л г а н д а газ т ар к и б и да г и ж у д а кичик 
з а р р а ч а л а р н и у ш л а ш имконияти пайдо булади, б ирок у ла рн и
и шл ат иш учун куп энергия т а л а б килинади. Н а м чанг у шл а г и ч л а р
и шл а т и л г а н д а хосил булган с ус пе нз и ял а р (пульпа ва ш л а м л а р ) ни 
ка йт а и ш л а ш г а х ам да к у р и л м а л а р н и коррозиядан химоя к ил иш г а 
а х а м и я т берилади.
Енгли ф и л ь т р л а р ва э л е к т р о ф и л ь т р л а р ё р д а м и д а газ тоза- 
л ашн и нг юкори д а р а ж а с и г а эришилади, бунда а р а л а ш м а т а р к и б и ­
даги ма йд а з а р р а ч а л а р хам тутиб колинади, б ирок газни 
т о з а л а ш д а н олдин ма ъ л у м т е м п е р а т у р а г а ч а
иситиш т а л а б
килинади. Эл ек т р офи ль т р ла р учун чангнинг э ле ктр у тка зу вч ан ли - 
ги, у л ч а м л а р и , ё пишкок лиг и ва кимёвий тар^кибига кура, оптимал 
и шл аш ша рт ша роитл ар и т а н л а б олинади (газнинг температураси,
намлиги, тезлиги; э ле кт р од л а р н ин г к о н с т р у к ц и я м ва силкитиш 
усули). Эл е кт рофи л ьт рн и нг г и др ав л ик к а р ш и ли г и кам, газ 
т о з а л а ш ж а ра ё н ин и а в то ма тл а шт и ри ш имконияти эса ж у д а катта. 
У лч а ми г а кура э ле кт рофи л ьт р енгли ф и л ьтр г а якин, б ирок ка тта 
м а б л а г т а л а б килади, и шл ат и ш эса анча а рзонг а туша ди . К у р у к 
э ле ктрофи л ьтр н и газнинг т е м пе р а т у р а с и 400— 500° С га етгунча 
и шл ат и ш мумкин. Бунда э ле к т р оф и л ьт р л а р н и ка тта х а ж м д а г и
газни ( 0 , 5 - Ю
6
м3/ с о а т д а н б о ш л а б ) т о з а л а ш д а и шл ат иш яхши 
иктисодий с а м а р а беради. Иш унумдорлиги кичик б у л г а нд а 
э л е к т р о ф и л ь т р л а р д а н ф о й да л а н и ш сол иштир ма м а б л а г с а рфин и
асоссиз ортиб кетишга олиб келади. Бунда н т а ш к а р и портлаб 
кетиш хав фи булган газ а р а л а ш м а л а р и н и а ж р а т и ш д а э ле к т р о ­
ф и л ь т р л а р д а н ф о й да ла н иш мумкин эмас. Бун да й ш а р о ит д а енгли 
ф и л ь т р л а р ёки нам чанг у ш л а г и ч л а р и шл а т и ш м а к с а д г а мув офик 
булади.
З а р у р б улга н т о з а л а ш д а р а ж а с и г а кура газ а р а л а ш м а л а р и н и
а ж р а т и ш бир ёки бир неча боскичли булиши мумкин. Г аз л ар н и
бирл амчи , яъни ка тта у лча мл и чанг з а р р а ч а л а р и д а н а ж р а т и ш д а ,
бир боскичли т о з а л а ш усул и да н ф о й да ла н ил ад и. Б и рл ам ч и 
т о з а л а ш н и а м а л г а ошириш ки йинчилик т уг дирмайди. Г аз л ар ни
ута ма йд а з а р р а ч а л а р д а н а ж р а т и ш д а т о з а л а ш н и н г куп боскичли
217


(одатда икки боскичли) схемасидан фо й д а ла н ил ад и . Б и рл ам ч и 
то за ла ш учун бир ёки бир неча чанг ушлаг ич к,урилмалари 
ишл ати л ад и, сунгра нозик т о з а л а ш к у р и л м а л а р и д а н ф о й д а л а н и ­
лади. Г аз л ар н и нозик т о з а л а ш к у р и л м а л а р и г а юкори т а л а б л а р
куйилади. О д а т д а г аз л а рн и нозик т о з а л а ш м а к с а ди да енгли 
фильтрлар, э ле ктрофильтрлар ва уюрмали чанг тутгичлар и ш л а т и ­
лади.
Т А К Р О Р Л А Ш ВА МУСТАК. ИЛ И Ш Л А Ш У Ч У Н С А В О Л Л А Р
8.1. Г а з л а р н и ч а н г д а н т о з а л а ш н и и г а х ами я т н . Газ симон а р а л а ш м а л а р н и кан-
д а й у с у л л а р б и ла н а ж р а т и ш мумкин?
8.2. Ча нг чуктириш к а м е р а л а р и н и н г тузилиши. Бу н д а й к у р и л м а л а р н и н г с а м а р а л и
и ш л а ши учун к а н д а й т а л а б л а р н и б а ж а р и ш кер а к ?
8.3. Ц и к л о н л а р н и н г и ш л а ш и к а н д а й принцип г а
а со с л а н г а н ?
Н И И О Г А З ва 
В Ц Н И И О Т к о нс тр у к ци я л и циклон. ьар у р т а с и д а к а н д а й ф а р к бор?
8.4. Б а т а р е я л и ц и к л о н ла р . Ци клон э л е м е н т л а р и к а н д а й туз илган?
8.5. Уюр ма л и чанг у шла г и чни нг ишл а ш принципи ни ма д а н иборат? Бу н д а й к урил-
м а л а р к а н д а й а ф з а л л и к л а р г а эга?
8.6. Рот а цион чанг у шла г и ч н и н г тузилиши. Бу н д а й к у р и л м а л а р к ат о р и г а нима 
с а б а б д а н т у р б о ц и к л о н л а р ва т у р б о к о м п р е с с о р л а р киради?
8.7. Газ ювувчи к у р и л м а л а р н и н г т у р ла р и . Ул а р н и н г а ф з а л л и г и ва к амч илиг и 
н и м а л а р д а н иборат ?
8.8. Су юк л и к н и сочиб берувчи ва и а с а д к а л и с к р у б б е р л а р н и н г и ш л а ш принцип- 
л а р и ва у л а р н и н г т о з а л а ш д а р а ж а с и .
8.9. Т а р е л к а л и г аз ювувчи к у р и л м а л а р неча т урга б у л и н а д и ? Ушбу с к р у б б е р л а р ­
нинг иш р е жи м и кай си к урсаткич о р к а л и б е л г и л а и а д и ?
8.10. Вентури скруб бе ринин г тузилиши. Унинг т о з а л а ш д а р а ж а с и . Г аз тезлигининг 
у з г а р и ш ч е г а р а л а р и .
8. 1). Ма в х у м к а й н а ш к а т л а м л и с кр у б б е р н и н г туз илиши. Н а с а д к а л а р ка н д а й
м а т е р и а л л а р д а н т айё рлан иши мумкин? Ку р ил ма нинг асосий а фз а лл и г и н и м а ­
д а н иборат?
8.12 Ай ла н и б юрувчи и а с а д к а л и с кр у б б е р л а р . У л а р н и н г асосий х а р а к т е р и с т и к а -
лари .
8.13. Г а з л а р н и ф и л ь т р л а ш йули билан т о з а л а ш н и н г мохияти. Фильт рловч и т усик 
с и ф а т и д а к а н д а й м а т е р и а л л а р и ш л а т и л а д и ? Енгли фил ь т р н и н г туз илиши.
8.14. Д о н а д о р к а т л а м л и фи л ь т р л а р н и н г асосий т у р ла р и . У л а р н и н г асосий а ф з а л ­
лиги ва камч и л и г и н и ма д а н иборат?
8.15. Эл е к т р о ф и л ь т р п и н г и ш л а ш принципи. Ни м а учун э л е к т р о ф и л ь т р л а р икки 
турга б улинад и? Ул а р к ан да й ша р о и т л а р д а ишл а т и л а д и ? Бундай фи л ь т р л а р -
ни х ис о б л а ш му мкинми?
8.16. С а н о а т д а неча боскичли т о з а л а ш к у р и л м а л а р и и ш л а т и л а д и ? Ч а н г т у т г и ч н и
т а н л а ш принципи н и м а л а р д а н иборат?
8.17. Газ ларни т о з ал а й д и г а н к у р и л м а л а р н и н г с а м а р а д о р л и г н ка н д а й а н и к л а н а д и ?
8.18. Ча н г л а р н и к у р и л м а д а н тушириш ва у л а р и и уз а т и ш учун к а н д а й к у р и л м а л а р
и шл а т и л а д и ?


И С С И К Л И К А Л М А Ш И Н И Ш Ж А Р А Ё Н Л А Р И
9-6 о б. 
И С С И К, Л
ИК 
У Т К А З И Ш А С О С Л А Р И
9.1 -§. У М У М И Й Г У Ш У Н Ч А Л А Р
Х,ар хил т е м пе р а т у р а г а эга булг ан ж и с м л а р д а иссиклик 
энергиясининг б ири д ан иккинчисига утиши 

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish