If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

изотермик ю за
деб юритилади. Т е м п е ра т у р а бир изотермик 
ю за д ан иккинчи изотермик юза й у на ли ши г а к а р а б у з г а р а д и
(9.1-расм). Т е м п е р а т у р а л а р н и н г энг куп узг ари ши изотермик 
ю з а л а р г а у т ка з ил г ан нормал ч и з и к л а р буйича юз беради.
Т е м п е р а т у р а л а р фа р к и (Д/)нинг изо терми к ю з а л а р о р ал иг ид аг и 
нормал буйича олинган ма софа (Ля) га нисбати т е м п е р а т у р а
градиенти ( g r a d
t)
деб ата лади:
g r a d / = Нгп( ^ )д„ ^ 0=
д ‘п ■
(9.7)
Те м п е ра т ур а 
градиенти 
нолга 
тенг б ул ма г а н т а к д и р д а
(grad/=^=0) иссиклик окими юзага келади. Бунда и с с и м и к
ок,имининг йуна л иши т е м п е р а т у р а градиенти чизиги буйича 
боради, аммо т е м п е р а т у ра градиентиг а к а р а м а - к а р ш и йуна лга н 
булади:

д t
.
Ф у р ь е к,онуни. 
Бу конунга кура, иссиклик у т к а зу вч ан ли к 
о рка ли утган иссиклик микдори 
dQ
т ем п е р а т у р а г радиентига
(■— ), в ак т га
( d i )
ва иссиклик окими й уна лиши г а п е рпендикуля р 
булган майдон кесимига (
d F )
пропорционалдир, яъни:
d Q = — h j ^ d F d x .
(9.8)
Агар 
= q
деб олинса, у холда:
(9.9)
бу ерда 
q
иссиклик окими зичлиги
К
— иссиклик у тка з увч ан л и к 
коэффициенти.
Ис си кл ик у тк а з у в ч а н л и к коэффициенти куйида гича улчов 
бирлигига эга:
IЯ1 = Г 
d Q дп
1 = Г 
ж ' м 
1 = Г- Вт ]

d i - d h
-d\

Lrpafl-M2-cJ 
LM-Kj
Ис си кл ик у т к а з ув ча нл ик коэффициенти иссиклик а л м а ши н и ш
юзаси б ирл и г ид ан
(1
м2) в а к т бирлиги д ав о ми д а (т) изотермик 
юзага н ормал булг а н
1
м у з унликка тугри келган т е м п е р а т у р а ­
л ар ни нг бир г р а д ус г а паса йиши в ак т и д а иссиклик у т ка з ув ч ан ли к 
йули билан б ери лг а н иссиклик микдорини белгилайди.
222


Оу
9 .1 -раем.
Т е м п е р а т у р а гра- 
д и ент ини а н и к л а ш г а дойр.
9.2- раем.
И с с и к л и к у т к а з у в ч а н -
ликнинг ди ффе ренц иа л тенг лама-
сини а н и к л а ш .
Иссик,лик утка зу в ч ан ли к коэффициентининг ки й ма т и модда- 
нинг тузилиши ва унинг физик-кимёвий хосс ал ари г а, т е м пе ра т у ра
ва б ошка бир ка тор к а т т а л и к л а р г а боглик- Оддий ( н орма л)
т е м пе р а т у ра ва босимда м е т а л л а р иссикликни яхши, г а з л а р эса 
ёмон у т ка з ад и. М а с а л а н , айрим мод да л ар н ин г иссиклик у т к а ­
з ув ча нл ик коэффициента куйида г и кийматг а эга: мис А = 384 В т /
(м • К); 
пу ла т Я = 46,5 
В т / ( м - К ) ;
бетон 
Я = 1 , 2 8
В т / ( м • К); 
томчили с у юк ли кл а р Я, = 0,1 4 -0, 7 В т / ( м • К); г а з л а р А, = 0,006-4- 
4 -0, 6 В т / ( м - К ) ; хаво Я = 0,027 В т / ( м • К).
И с с и к л и к у т к а з у в ч а н л и к н и н г д и ф ф е р е н ц и а л т е н г л а м а с и .
Бу 
те н г ла ма ни келтириб ч и к ар ишд а иссиклик т а р к а т а ё т г а н жисм ёки 
мухитнинг физик хосс ал ари (зичлик р, иссиклик сигими с ва 
иссиклик у т к а зу вч ан ли к Я) ва 
й у на ли шл ар и в а к т буйича 
у з г а р м а й д и деб к а р а л а д и . И с с и к л и к у т ка з увч ан л и кни н г д и ф ф е ­
ренциа л т ен г л ама си ни келтириб ч икариш учун жисм ичида 
к и р р а л и
йх, (1у
ва 
(1г
булган э л е ме н та р п ар а л л ел е п и пе д олинади 
(9.2-расм).
Па раллелепипеднинг чап, орка ва пастки т омонларида н 
йх
вакт 
ичида 
Я х,
ва 
микдорда иссиклик киради, к а р а м а - к а р ш и (унг, 
олд ва юкори) т омон л а р и да н эса уз н а в ба тид а (?х+Яу+Лу
ва 
фг+йг ми кд ори да ИССИКЛИК ЧИКЭДИ.
М а ъ л у м
¿х
в акт д ав о ми д а п а р ал л ел е п и пе д г а кирг ан ва ундан 
ч ик кан иссиклик ай и рма с и к уйида ги ифода б ил ан а н и к л ан а д и:
Иссиклик утказувчанликнинг Фурье конунига кура куйидагини 
ёзиш мумкнн:
= ( ф х —
Я х - \ - й х ) - \ ~ { Я у

Я у + й у )
( Я г
— С?
2
- М г ) -
(¿х
= — 
к—
1
1уИгйх\
О Х
й у й г й х =
— Я
, й у с1г йх

д21
/.—
с1х й у й г с1х.
дх
223


(9.17)
(9.17) 
т е н г л а м а д а н куриниб турибдики, тургун иссиклик 
реж и м и д а текис деворнинг ка ли н л иги буйича тем пе ра т у ра тугри 
чизик куринишида ^зг ар ад и , т е м п е р а т у р а градиенти эса бир хил 
кийматга эга булади.
Те м п е ра т у ра градиентининг топилган кийматини (9.8) тенгла- 
мага куйиб тургун иссиклик режими учун текис деворнинг 
иссиклик утка зу в ч ан ли к т ен гл ам а си га э ришамиз:
бу ерда 
Х / 6
нисбат деворнинг иссиклик утка зиш кобилиятини,
тес кари ки й мат
6 / Х
эса деворнинг те р ми к карши ли ги ни ифода- 
лайди.
Тургун иссиклик р ежимид а куп к а т л а м л и текис девор учун 
куйидаги иссиклик у тка зу вч ан ли к те н г ла ма си ни ёзиш мумкин:
бу ерда г — к а т ла м н и н г т арт иб сони, 
п —
к а г л а м л а р сони.
Цил и н д р с и мо н , д е в ор н и н г и с с и м и к у т к а з у в ч а н л и к т е н г л а м а с и .
Узунлиги 
I
, , ички радиуси 
ги
ва т аш к и радиуси 
гт
га тенг булган 
цилиндрсимон деворнинг (9. 4-расм) иссиклик утказувчанлигини 
куриб чикамиз. Ички ва та ш к и д ев орда г и т е м п е р а т у р а л а р н и
у з г а р м а с х а м д а у л а р
/ Д1
ва 
/ д2
га тенг деб олинади
еки
I —I
(К} = Х "-- -Ь 4 йИйх
(9.18)
(9.19)
*
9 .3 -раем.
Текис деворнинг
и с с и к л и к
у т к а з у в ч а н л и к
т е н г л а м а с и н и а н и к л а ш .
у т к а з у в ч а н л и к
9.4- раем.
Цилиндрсимон юза- 
нинг ис си кли к у т к а з у в ч а и л и к
т е н г л а м а с и н и а н и к л а ш .
226


Би рор кесим учун цилиндрсимон деворнинг юзаси 
/7
= 2
пгЬ.
И
нинг кийматини Фурье т е н гл ам а си (9.8) га куйиб, бир улча мли 
майдон учун куйидаги ифодани оламиз:
Бу (9.20) т е н г ла ма ни
ги
д а н
гт
гача ва /д| дан 
/д2
гача ч е г а р а л а р
буйича интеграллаймиз:
бу ерда 

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish