Ibtidoiy jamoa tarixi

Vir,  Yugoslaviya,  er.avv. 
5 0 0 0 -4 6 0 0  y.).
Er.avv. 300 ООО yil  -  er.avv.  1  800yil
Eng  qadim gi  turar-joylar  yom g'ir-qor, 
sovuq  kabi  tabiat 
noqulavliklaridan  himoya  qilgan.  Uvlar  qo ‘Iga  tushgan  m ateriallardan 
qurilgan. 
D araxt  bo'lgan  jo yla rd a   uylar  cho'p-yog'ochdan 
va 
dashtlarda  hayvonlar  terisi,  mamont  suyaklaridan  chaylaga  o'xshash 
inshootlar bunyod qilinar edi.
G ollandiyadagi Sittardda  er.avv.  4000 yillikda  bu  uy-joy g 'o 'la   va 
shox-shabbalardan  qurilib,  loy  bilan  suvalgan.  Bunga  o'xshash  uylar 
Vengriya va Germaniyadan ham topilgan.
Bu piram idaga  о 'xshagan  uy er.avv.  4000 yillik  atrofida  boy X itoy 
oilasiga tegishli.  D evorlar poxoldan bo 'lib,  loy bilan suvalgan.
O lov.  K o ‘rinisliidan  olov  odam larga  H OM O  erectusning  paydo 
b o ‘lishigacha  tanish  boMgan.  Olovni  yoqishni  bilm aganlari  uchun 
urug‘ning  ayollari  va  erkaklari  navbat  bilan  uning  o ‘chm as!igi  uchun 
kecha-kunduz  shox-shabba tashlab turar edilar.
Ibtidoiy  odam lar  hatto  eng  o g ‘ir  kunlarda  ham  b o ‘ron,  toshqinlar 
va yomgMrdan  olovni  him oya qilar edilar.  Olov  sherlar,  g ‘or ayiqlari  va 
kulrang  ulkan  ayiqlar,  mam ont,  yo ‘lbars,  qoplonlardan,  q o ‘rqinchli 
atrofdan  odam ni  him oya  qilib,  odam   uning  atrofida  jo n   saqlar,  baxtli 
lahzalarini  kechirar  edi.  Olov  g o ‘shtning  yoqim li  hidini  taratib, 
yum shatar,  so ‘yil,  tayoqlarning  uchini  m ustahkam   qilib,  toshlarni  darz 
ketishga  m ajbur qilib, odam larni qorong‘u  o ‘rm onlar,  bepoyon  savanna, 
jungli  va  g ‘o r  iclikarisida  dadillashtirar  edi.  Olov  q o ‘riqchi,  qutqaruvchi 
va  hayot  m anbai.  shu  bilan  birga  jilovdan  chiqsa  o ‘rm onlar  va  quruq 
savannalarda  hayotning  zavoli,  yirtqich  hayvonlardan  ham   k o ‘ra 
shafqatsiz  edi.  O lov  o ‘chib  qolsa,  ibtidoiy  odam   q o ‘rqinchli  dunyoda
45

---

ojiz  qolib, 
halok  boMishi  m um kin  edi.  Shu  sababli,  u  q o ‘riqlanar, 
kim nidir aybi  bilan o ‘chib qolsa, u oMim jazosiga  m ahkum   boMar edi.
K eniyadagi  T urkana  koMi  yonida  2,5  mln.  yoshga  teng  kuygan 
tuproq  maMum.  O dam   vulqon  otilishi  yoki  yashin  chaqnashi  natijasida 
paydo  boMgan  olovni  saqlash  yoki  ushlab  turishi  m um kin  edi.  Yana 
sliuni  tasdiqlash  m um kinki,  aynan  H O M O   erectus  birinchi  boMib 
olovdan  isinish,  ovqat  tayyorlash,  yirtqichlardan  him oya  va  yovvoyi 
hayvonlarni  ov  qilish  uchun  m untazam   foydalana  boshiadi. 
Olov 
ibtidoiy  odam   hayotida  m uhim   o ‘rin  tutgan.  O dam ning  tabiatning 
qudratli  kuchini  b o ‘ysundirishi,  k o ‘p  m arta  odam ning  im koniyatlarini 
kengaytirdi.  O lov  izgMrin  sovuqda  odam larni  isitdi.  O vqat  tayyorlashda 
foydalanildi.  Q ovurilgan,  qaynatilgan  va  ch o ‘g ‘da  koMnib  pishirilgan 
g o ‘sht  va  boshqa  ovqatlarni  odam   organizm i  yaxshi  hazm   qilar  edi. 
B undan 
tashqari, 
olovdan 
hayvonlarni 
haydab 
ovlash,  yirtqich 
hayvonlarni  q o ‘rqitish,  y o g 'o c h   qurollarning  ishchi  qism larini  kuydirish 
va  boshqa  ishlarda  foydalanildi.  O lovni  o ‘zlashtirish  uzoq  davom   etgan. 
O dam   olovdan  q o ‘rqqan.  Y ashin  tushib,  olov  ichida  qolgan  o ‘rm ondan 
uzoqroq  yurishga  harakat  qilgan.  A sta-sekin  o ‘rm on  yongMnidan  olov 
cho'gM arini  g ‘o rlarga  olib  kelib,  g ‘orlarda  uni  m untazam   saqlaganlar. 
Uzoq  ko ‘chishlar  davrida  c h o ‘gManib  turgan  y o g ‘och  yoki  ch o ‘g ‘ 
parchalarini  loy  suvalgan  savatda  olib  yurganlar.  S u n ’iy  olov  yoqish, 
ehtim ol, 
qurollar  tayyorlash  bilan 
bogMiq  boMgan. 
Bir  toshni 
ikkinchisiga  urib,  ushatishda  (m isol  uchun,  krem niy  va  prit)  uchqunlar 
sachrab,  quruq  o ‘t  va  barglar  yongan  boMishi  m um kin.  Y o g ‘och 
qurollarni  tayyorlashda,  ishqalanish  oqibatida  y o g ‘och  yonib  ketishi 
mum kin.  Ishqalash  v a  toshni  bir-biriga  urish  bilan  olov  hosil  qilish 
usulidan  hozirgi  kunda  ham  ibtidoiy  u ru g ‘-qabilalar keng foydalanadilar. 
S o‘nggi  m uzlik  davrida  uy-joy  qurish,  olovni  qoMlash  ham da  katta 
m iqdorda  protein  m avjud  boMgan  ovqat  (teridan  tikilgan  kiyim   ham  
boMishi  m um kin)  odam ga,  hatto,  sovuq  shim oliy  hududlam i  egallashga 
ham  imkon  berdi.  O lovda  ovqat  tayyorlash  esa  ilgari  hazm   qilish 
m um kin  boMmagan  o ‘sim lik  turlarini  iste’mol  qilish  im koniyatini 
yaratdi.  Insoniyat  uchun  bu  yutuqlarning  barchasi  m uhim   o ‘zgarishlarni 
bildirar  edi.  E ndilikda  m adaniy  rivojlanish  biologik  evolutsiyadan  k o ‘ra 
m uhim  o ‘rin egalladi.