Ibtidoiy jamoa tarixi

Tik  yuradigan  odam.  1,6  mln.  yil  ilgari  HOMO  habilisdan 
yanada  kattaroq,  katta  bosh  miyaga  ega  boMgan  HOMO  erectus  -   tik 
yuradigan  odam  kelib  chiqqani  ehtimolga  yaqinroq.  Yanada  yuqori 
taraqqiy  qilgan  aql-zakovat  va  yanada  takomillashgan  qurollarni 
tayyorlash  texnikasi  ilk  tosh  asrining  bu  ovchisiga  yangi  yashash 
joylarini,  unchalik  katta  boMmagan  guruhlar  bilan  Afrika,  Yevropa  va 
Osiyoni  egallashiga  yordam  berdi.  Mahalliy  ko‘payish  jarayoni 
ko‘rinishidan  turli  xil  yoMlar  bilan  kechdi.  Bundan  400  ming  yil  avval 
Yevropada  ba’zi  odamlarda  bizning  HOMO  sapiens  turimizning  ayrim 
vakillarida  uchraydigan  belgilar  paydo  boMdi.  Bundan  200  ming  yil 
avval  HOMO  erectus  ehtimol  qirilib  ketdi.  U  o ‘zining  avlodlari 
tomonidan  raqobat qurboni boMgan boMishi  mumkin.
HOMO  erectus  (tik  yuradigan  odam)ning  ajdodi,  ehtimol,  Homo 
habilisga  qaraganda  kattaroq  miya  va  gavdaga  ega  edi  va  ko‘p  hollarda 
o ‘zining  mustahkam  tiizilgan  bevosita  avlodi  zamonaviy  odamga 
o ‘xshash  edi.  Uning  bosh  chanogM  inson  tribi  (urugM)ning  boshqa 
barcha vakillarining  bosh  suyagiga qaraganda,  eng qalin  boMib,  ibtidoiy 
belgilarni  saqlab  qoldi.  HOMO erectusning bosh  suyagi  uzunroq va past 
qo‘yilgan,  orqadan  botiq  suyakli,  qalin  ko‘z  usti  bo‘rtmalari  biznikiga 
qaraganda yuz qismi yanada yassi.  Yirik,  oldinga chiqqan jagMari  Homo 
habilisga  qaraganda  kichikroq,  biznikiga  qaraganda  katta  tishlari 
boMgan,  lekin  iyagi  yo‘q  edi.  Bo‘yni  orqasidagi  kuchli  muskullari  orqa 
bosh  suyagi  do‘ngiga  qo ‘shilgan  boMib,  ogMr  yuz  qismi  bilan  boshni 
oldinga  osilishga  yoM  qo‘ymay  ushlab  turar  edi.  Miya  hajmi  o‘rtacha 
880-110  sm3  (tadqiqotchilar  fikri  turlicha)  boMib,  aqlli  odamga 
qaraganda  kichik.  B a’zi  balog‘atga  yetganlarining  bo‘yi  1,8  m  gacha 
yetgan va ogMrligi, ehtimol,  bizning ogMrligimizga teng edi.
HOMO  erectus -  bundan  1,6  mln.  yildan  to  200  ming yilgacha va 
yana  ko‘proq  yashagan  boMishi  mumkin.  Ilk  bor  Afrikada  paydo 
boMgan.  Keyinchalik  alohida  guruhlar  Yevropa,  Sharqiy  Afrika  (bunga 
Pekin  odami  yoki  sinantrop  ham  kiradi)  va  Janubiy-Sharqiy  Osiyoga 
(Yava  odami  yoki  Pitecanthropus)  tarqaldi.  K o‘rinishidan  alohida,  bir- 
biridan  ajralgan  guruhlarning  ko‘payish  evolutsiyasi  sur’ati  har  xil 
boMgan  edi.  Ilg‘or  texnologiya,  yirik  hayvonlarni  ov  qilish,  turli  xil 
mehnat  qurollari  to‘plamini  qoMlash,  olovdan  foydalanish  va  qurilish 
usullarining  takomillashuvi  tik  yuradigan  odamni  uzoq  o ‘tmishda
38

---

mavjud  bo‘lgan  gominidlarga  qaraganda  oldinga  siljitdi  va  bu  turga 
yangi tabiiy va iqlim sharoitlarida yashash 
im k o n iy a tla r in i 
berdi.
3. 
0 ‘zg aruvchan  dunvo.  Tik  yuradigan  odamning  yashash  davri 
taxminan  1,6  mln.  dan  toki  200 000  yilga  qadar,  geologik  davr  ilk  va 
o ‘rta  pleystosen  davri  2  mln.  dan  toki  10  ming  yilgacha  taxminan  mos 
keladi.  Bu  muzlik  asri  muntazam  sovuq,  muzlash,  muzlik  qatlamlari, 
tog‘  muzliklari  Shimoliy  Amerikaning  shimoliy  hududi  va  Shimoliy- 
G ‘arbiy  Yevroosiyogacha birinchi bosqich bo‘ldi.  Keyin orqaga qaytish, 
sovuqlik  va  issiqlik  bosqichlarining  bir-biriga  aralashuvi  muzliklar 
oralig‘i  bosqichlari  nomini  oldi.  Muzliklar  vaqtida  Yevropa,  G ‘arbiy  va 
Sharqiy  Osiyoning  muzlik  egallamagan  qismi  har yilda  faqat  bir oygina 
sovuqlardan  xoli  edi.  Shu  sababli,  ularning  landshaftlari  mo‘tadil,  sovuq 
haroratli  tundra  yoki  o ‘rmonIarga  aylandi.  U  yerlarda  archa  va  buk 
daraxtlari  ko‘pchilikni  tashkil  etar  edi.  Iqlimning  sovushi  yirik  sut- 
emizuvchilar:  misol  uchun,  Xitoyda  gienalar,  ulkan  bobrlar,  kiyiklar  va 
tarixgacha  boMgan  karkidon  va  fillar  tarqalishiga  shart-sharoit  yaratdi. 
M uzliklar  davrida  subtropiklarda  hozirgidan  ko‘ra  ko'proq  yomgMrlar 
yog‘di.  Tropik o ‘rmonlari esa bir-biridan ajralgan orollarga aylandi.
Bepoyon  muzlik  qatlamlarining  paydo  boMishi  bilan  suvning  oqib 
kelishidan  mahrum boMgan okeanlar hajmi  qisqardi.  Dengizlarning sathi 
hozirgiga  qaraganda,  100  m  pastga  tushib,  quruqliklar  chiqib  qoldi. 
Natijada  Janubiy-Sharqiy  Osiyoning  katta  orollariga  odamlarning 
ko‘chib kelishiga imkoniyat tugMldi.
M uzliklar oraligM  davrida  ayrim  shimoliy  hududlarda  iqlim  hozirga 
qaraganda,  iliy  boshladi.  Issiqsevar sutemizuvchilar boMgan  gippopotam 
va  merk  karkidonlari  shimolda,  Janubiy  Angliyaga  tarqaldi.  Shu  bilan 
birga,  dengizning sathi hozirgiga qaraganda,  50  m  ga ko‘tarildi  va ayrim 
qirg‘oq  bo‘yi orollarni quruqlikdan ajratdi.
HOMO  erectusning  iqlim  o‘zgarishlari  natijasida  bir-biridan 
ajralishi  oqibatida  ko‘payishi  o ‘zlari  qaram  boMgan  shart-sharoitlarda 
bir-biridan ozgina farq qilgan  holda rivojlanish  imkoniyatini tug‘dirdi.
4. 
T ik   y uradigan  odam   A frikada.  Afrikadan  topilgan  qadimgi 
odam  qoldiqlari  shuni  ko‘rsatadiki,  bu  qit’ada  odamni  qoMlar,  qurollar 
va  miyadan  tobora  ko‘proq  foydalanilishi  bilan  HOMO  urugMning 
miyali, yanada rivojlangan tafakkur va ko‘proq moslashgan turi  HOMO 
erectus paydo boMdi.
Tik  yuradigan  odamning  bizga  maMum  boMgan  qoldiqlari  Sharqiy 
Afrikadan  kelib  chiqqan  boMib,  1,6  mln.  yoshga  teng.  Bundan  70  ming
39

---

yil  avval  boshlangan  dafnga  qadar  boMgan  davrga  oid  skeletlardan  biri 
yaxshi  saqlanib qolgan gominiddir.
Boshqa  qazilma  topilmalari  ko‘pincha  bosh  chanogM  yoki  ja g ‘ 
suyaklari  tik  yuradigan  odam  Sharqiy  Afrikadan  qit’aning  eng  uzoq 
chekkalariga  tarqalganidan  guvohlik  beradi.  Lekin  ko‘pgina  qazilma 
topilmalar  bir-biri  bilan  kam  bogMangan  boMib,  izchil  evolutsiya 
to‘g ‘risida  toMa  tuslnmcha  bermaydi  va  bu  turni  bizning  turimizdan 
ajratadigan  chiziq  aniq  ifodalanmagan.  Shu  boisdan.  tik  yuradigan 
odamning  Afrika  va  Yevropa  qoldiqlari  400  ming  yildan  yosh 
boMganlari  uchun  HOMO  sapiens  turiga  mansub  emasmikan  degan 
tushuncha tugMladi.  M ana Afrikadan topilgan  ayrim  mashhur topilmalar: 
Ternifin, yirik tishlar bilan ogMr quyi ja g ‘,  boshqa  ikki ja g ‘  va bosh 
chanogM  bilan  yonma-yon  topilgan.  Jazoirning  Ternifin  degan  joyidan 
topilgan. Yoshi  700 ming yil  boMishi niumkin.
Koobi  Fora,  ko‘z  usti  ogMr  bo‘rtmalari  bilan  bosh  chanogM,  eng 
toMa  va  eng  qadimgi  HOMO  erectus  bosh  chanogM  qatoriga  kiradi. 
Yoshi  1,6  mln.  yil  boMishi  mumkin.  Joyi  Koobi  Fora,  Keniyaning 
Turkana (Rudolf) koMidan sharq  tomonda.
Svartkrans, 
besh 
tishli 
quyi  ja g ‘ 
parchasi, 
kalla 
suyagi 
«telantropus»  keyinchalik  avstralopiteklarga  yoki  HOMO  hobilisga 
mansub  deb  hisoblangan.  Yoshi  1  mln.  yil  boMishi  mumkin.  Joyi 
Janubiy  Afrika,  Svartkrans.  Janubiy  Afrikada  bu  paytda  qulay  iqlim 
sharoiti  vujudga  kelgan  boMishi  mumkin.  Odamsimonlar  bu  yerda  ilk 
manzilgohlarini  bunyod qilganlar.
5. 
T ik   y u rad ig a n   odam   Y evropada.  Qadimgi  qurollarning 
guvohlik berishicha,  HOMO erectus Yevropada  1,5  mln.  yil  ilgari  paydo 
boMgan  boMishi  mumkin.  Ammo  bu  yerdan  topilgan  unga tegishli  suyak 
qoldiqlari  500-300  ming  yillik  yoshga  ega  yoki  bosh  chanogMning 
oddiygina  parchalaridir.  Ularning deyarli  barchasi  HOMO sapiens turiga 
mansub  ayrim  o ‘ziga  xosliklarga ega.  Tadqiqotchilar,  bu  topilmalar  ikki 
tur  o ‘rtasidagi  oraliq  shakllarga  mansub  deb  hisoblaydilar.  HOMO 
erectus  turiga  tegishli  boMgan  ularning  ajdodlari  Yevropaga  muzlik 
qatlamlari  chekinganda,  issiq  fazada kelgan boMishlari  mumkin.
Keyin  ular  muzlik  davrida  boshqa  odamlar  turidan  ajralib  qolib, 
bizning  tur  y o ‘nalishida  rivojlandilar.  Yevropaning  bu  xil  odamlarini 
turkumlash  masalasi  juda  qiyin.  Geydelberg  odami,  tishlari  bilan  ogMr 
quyi ja g ‘,  iyaksiz,  oldinga chiqqan  keng yuzga  ega.  Yoshi  500  ming yil 
atrofida. Joyi  M auer qishlogM, Geydelberg yaqinida, Germaniya.
40

---

Totavel  bosh  chanogM,  katta  qosh  usti  bo‘rtmalari  bilan  keng  yuz 
va  burun  teshigi,  uzun  tor miya qopqog‘i  va  yassi  peshona  bilan.  Yoshi 
400  ming  yil  atrofida.  Joyi  Totavel  yaqinidagi  Arago  g‘ori,  Janubiy- 
G ‘arbiy Fransiya.
Verteshsyoll  yosh  bosh  chanog‘i,  bo‘yin  suyagi  parchasi  yo‘g‘on, 
bo‘yin  muskullarini biriktirgan suyak tarog‘i  bilan,  miya hajmi  biznikiga 
to‘g ‘ri  kelishi  mumkin.  Yoshi  400  ming  yil  atrofida.  Joyi  Verteshsyoll 
qishlogM,  Budapeshtdan g‘arb tomonda, Vengriya.
Petralon bosh chanog‘i,  keng asos va keng yuz qismi, egilgan qosh 
usti  halqasi  bilan, burishgan peshona, burchaksimon  bo‘yin  suyagi  bilan, 
ammo  miyasi  katta  hajmda  1230  sm3.  Yoshi  300  ming yil  atrofida.  Joyi 
Petralon g‘ori,  Salonika yonida, Gretsiya.
6. 
T ik   yu rad ig an   odam   Osiyoda.  HOMO  erectusning  ko‘pgina 
qazilma  qoldiqlari  Osiyodan  kelib  chiqadi.  Deyarli  ularning  barchasi 
Yava  yoki  Xitoydan  topilgan  edi.  Tik  yuradigan  odamga  tegishli  bir 
bosh  suyagi  Hindistondan  topilgan.  Markaziy  Osiyodagi  Jetis  deb 
ataladigan  qatlamlardan  topilgan  «pitekantrop»  ning  eng  qadimgi  ilk 
naniunalari  yoshi  1,5  mln.  yil  boMishi  mumkin.  Trinilning  Yava 
qatlamlaridan  yoshi  700  ming  yilga  teng  boMgan  suyaklari  topilgan 
qazilma  odam  -   sinantrop  (uni  Pekin  odami  ham  deb  atashadi)  Pekin 
yonidan  topilgan  40  dan  ortiq  qoldiqlar  asosida  m a’lum.  Ularning 
barchasi  II  jahon  urushi  davrida  g ‘oyib  boMdi,  lekin  ularning  qoliplari 
saqlanib  qoldi.  Sinantropning  miyasi  eng  qadimgi  Osiyo  shakllaridan 
ko‘ra,  kattaroq.  Sinantrop  iqlim  sovuqlashuvi  natijasida  bundan  360 
ming yil avval yashadi.
Barcha  Osiyo  gominidlari  shimoliy  muz  qatlamlarini  bostirib 
kelishi  natijasida  gohida  suv  bilan  toMadigan,  gohida  quriydigan, 
geologlar  ulkan  chuqur  bilan  qiyoslaydigan  Janubiy  Xitoy  dengizi 
qirg‘oqlari  yaqinida  yashadilar.  HOMO  erectus  suvning  pasayishi  va 
soviy  boshlashi  fazalarida  hozir  Indoneziya 
va  Xitoy  oraligMdagi 
dengizdan  past  boMgan  Zond  shelfini  o ‘zlashtirdi.  Bu  ikki  hudud 
o ‘rtasida paydo boMgan quruqlik bo‘yicha yurdilar.
«Pitekantrop  4»  yirik  qalin  devorli  bosh  chanogMning  parchasi  va 
ogMr yuqori chag‘.  Yoshi  1  mln.  yil atrofida. Joyi Sangiron, Yava oroli.
Lantyandan  topilgan  bosh  chanoq,  kichik  (780  sm)  hajmda  qalin 
devor  bilan  ogMr  egilgan  halqali  ko‘z  usti  qavariqlari  bilan  lantyandan 
alohida  topilgan  iyaksiz,  quyi ja g ‘da  uchdan  bir  qism  ildiz tishlar yo‘q. 
Yoshi 600 ming yil atrofida.  Lantyan okrugi,  Shensi  provinsiyasi, Xitoy.
41

---

«Sinantrop»  pastqam,  keng  bosh  chanog‘i  (1075  sm  hajmda), 
nisbatan  mayda tishlar, eng qadimgi Osiyo  shakllaridan ko‘ra ja g ‘  qisqa. 
Yoshi  360  ming  yil.  Joyi  Chjoukoudyan  qishlog‘i,  Pekin  yaqinida, 
Xitoy.