Ibtidoiy jamoa tarixi

tayy o ria n m a g a n , 
balki 
yadrodan  parchalab  olingan.  Parchalardan  nozik  tayyorlangan  turli 
ixtisoslashtirilgan  qurollar  kirar  edi.  K rem niy  va  obsidian  kabi  m ayda 
donador  shishasim on  turlardan  foydalanib,  neandertallar  allaqachon 
m a’lum  boMgan,  to ‘g ‘ri  keladigan  yadrodan  bir yoki  ikki  yirik  parchani 
ajratib  oladigan  levalluaz deb  atalm ish texnologiyani  takom illashtirdilar. 
Bundan  tashqari,  neandertallar  m ayda,  qirralari  o ‘tkir  yupqa  siniqiarni 
parchalab,  parm a,  arrachalar  yasadilar.  K altak-tayoqlarni  silliqlash 
uchun  kichik  tosh  parchalarini  yana  ushatdilar.  Bu  asboblar  oMjani 
o ‘ldirish,  g o ‘shtni  teridan  ajratish  va  m aydalash,  y o g ‘och  qurol  v a 
kiyim lar tayyorlash  uchun  ishlatilgan boMishi mumkin.
M ustye  qurollarining  Y evropa  tipining  bir  necha  xillari  turli  davr 
va  m adaniyatlarga  m ansub  boMib,  turli  m aqsadlarda  ishlatilgan  boMishi 
m um kin.  M ustye  qurollari  eski  ashell  texnologiyasi  va  chopqi-chopper 
m adaniyatining  yan ada  rivojlanishi  boMib,  bundan  100  m ing  yildan  35 
m ing  yil  ilgarigacha  Y evropa,  Shim oliy  A frika  v a  Janubiy-G ‘arbiy 
A frikada  tayyorlandi.  B unga  o ‘xshash  qurollar  hatto  Janubiy  A frika  va 
X itoyda  ham   yasaldi.  M isol  sifatida,  qurollarning  besh  o ‘ziga  xos  tipini 
keltiram iz:
1.  0 ‘tkir  uchli  qurol;  uzun  o ‘tkir  uchburchakli  shakldagi  tosh  parchasi, 
y o g ‘och  tayoqqa  bogMangan  boMishi,  nayza  yoki  kam on  o ‘qi  sifatida 
ishlatish  ham da  tayoq  yorigMga  qistirish  uchun  yasalgan  boMishi 
mum kin.
58

---

2.  Q irg ‘ich;  yassi  q irg‘ich,  y o ‘g ‘onlashgan  ishchi  qismi  bilan  terilarni 
qayta ishlasli uchun  ishlatilgan  boMishi m um kin.
3.  Pichoq;  o ‘tkir  tig ‘li,  ichki  tom oni  o ‘tm as  uzun  tosh  parchasi, 
y o g ‘ochga  ishlov  berish,  go‘shtni  teridan  ajratish,  m aydalash  uchun 
ishlatilgan  bo‘lishi  mumkin.
4.  Tishi  chiqarilgan  arracha;  arrasim on  kesadigan  qirralari  bilan 
y o g ‘ochga  ishlov berishga yaroqli  edi.
5. 
S ug‘iriiadigan 
qurol; 
tayoqni 
silliqlash 
uchun 
ishlatiladigan 
sug‘iriladigan  tosh  parchasi,  tayoq  va  nayza  o ‘rnida  ishlatilgan  boMishi 
mumkin.
8. 
O v.  Ibtidoiy  jam oaning  shakllanishida  ov  muhim  o ‘rin  tutdi. 
D unyoning  turli  hududlari  geografiyasi,  iqlimi,  flora  va  faunasiga  qarab 
ov  o ‘ljalari  har  xil  boMgan.  Tropik  hududlarda  yovvoyi  h o ‘kizlar,  tapir, 
antilopa, 
karkidonlar 
asosiy 
ov 
oMjalari 
edi. 
B a’zi 
ashell 
m anzilgohlaridan  topilgan  hayvon  suyaklari  ichida  fil  kabi  yirik  hayvon 
suyaklari  uchrab  turadi.  Shimoliy  iqlimi  sovuq  hududlarda  ot,  b u g ‘u, 
to'ngMz,  zubr,  b a’zida  g ‘or  ayiqlari  va  g ‘or  yoMbarslari  ov  qilingan. 
TogMi-dasht  hududlarda  to g ‘  arxarlari,  tulki,  kiyik  va  turli  parrandalar 
ov  oMjalari  boMgan.  Bu  O ‘zbekiston  hududidagi  Teshiktosh  g ‘or 
m anzilgohidan  topilgan  hayvon  suyaklarida  yaqqol  k o ‘rinadi.  Ov 
miqdori  to ‘g ‘risida  m anzilgohlardan  topilgan  yuzlab,  hatto  m inglab 
hayvon  suyaklarini  sanash  orqali  bilish  mumkin.  Bunday  ashell  davri 
m anzilgohlariga 
Chjoukoudyan 
(X itoy,) 
Torralbe 
(Ispaniya) 
va 
O bservatoriya  g ‘ori  (Italiya)ni  k o ‘rsatish  m um kin.  M anzilgohlarning 
biridan 30  dan ziyod fillarning suyaklari topilgan.
Q adim gi  odam   yirik  hayvonlarni,  ayniqsa,  bu  hayvonlarning  poda 
boMib  yuradiganlarini  faqat  haydab  ov  qila  olgan.  A shell-m ustye 
davrlari  ovchilarining  quroli juda  z a if edi.  U lar  hayvonga  bevosita  duch 
kela  olm asdilar.  Faqat  b a’zi  hollarda  podadan  ajralib  qolgan  yarador, 
kasal,  z a if hayvonlar yakka tartibda  ov  qilingan.  Qadim gi  ovchilar  faqat 
hayvonlar  podasini  jarlik,  ungurlarga  haydab  borib,  ov  qila  olganlar. 
H ayvonlar  tik  qiyaliklardan  daraga  ketm e-ket  tushib  ketgan  va  halok 
boMgan.  O vchilarga  faqat  ularni  jarlikdan  chiqarib  olish  va  iste’mol 
qilish  qolgan  xolos.  Hayvonlarni  haydab,  jarlik   tom on  y o ‘naltirish, 
ularni 
q o ‘rqitish, 
shovqin-suron 
ko‘tarish, 
olov 
va 
toshlardan 
foydalangan  boMishlari  mumkin.  Bunday  ov  usullari  bilan  tirikchilik 
qilish  odam lar  jam oasini  yashashga  rag ‘batlantirib,  uning  a ’zolarini 
m ehnat jaray o n id a  ham jihat  boMishga  m ajbur  qilib, jam oaning  kuchini 
nam oyon  qildi.  Shu  bilan 
birga,  ov  go ‘sht  ozuqasi  olishning  eng
59

---

sam arali  usuli  edi.  Q adim gi  odam lar  faqat  sutem izuvchilarni  ovlabgina 
qolm ay,  turli  kem iruvchilar,  hasharotlar,  sudralib  yuruvchilar  va 
baliqlarni  ovlaganlar.  Lekin  yirik  hayvonlarni  ov  qilish  odam ning 
jism o n iy   shakllanishi  uchun  keng  im koniyatlar  yaratdi.  G o ‘sht  inson 
organizm i  uchun  zarur  boMgan  oqsil,  uglevod  va  y o g ‘larni  berdi.  U 
faqat  to ‘yim li  ovqat  boMib  qolm ay,  ayniqsa,  olovda  pishiril-ganidan 
so ‘ng,  yaxshi  hazm   boMib,  ibtidoiy  odam   gavdasining  o ‘sishiga yordam  
berdi, uning hayotiy faoliyatini yaxshiladi.
N eandertallar  o ‘z  davrining  eng  uddaburon  ovchilari  boMgan 
boMishlari  m um kin.  Aks  holda,  ular  m uzlik  davrining  qahraton  sovuq 
iqlim i  sharoitida  yashay  olm as  edilar.  Y ozda  ildiz,  m evalar  bilan  kun 
k o ‘rishi  m um kin  edi.  Q ishda  esa  neandertal  guruhlari  tundra  va  sovuq 
m intaqa  o ‘rm onlarida yashaydigan  sutem izuvchi  hayvonlarni  birgalikda 
ov qilish bilan g o ‘sht topishlari  m um kin edi.
G ‘orlardan  va  ochiq  m anzilgohlardan  topilgan  suyaklarga  k o ‘ra, 
Y evropa  neandertallarining  asosiy  oMjasi  y irik  hayvonlar:  bizonlar,  g ‘or 
ayiqlari,  otlar,  shim ol  bug‘ulari, yovvoyi  h o ‘kizlar, ju n d o r  m am ontlar va 
ju n li 
nosoroglar 
boMgan. 
B a’zi 
ovchilar 
bizonlarga 
(Shim oliy 
K avkazdagi 
II 
m anzilgoh), 
boshqalari 
-  
shim ol 
bu g‘ulariga 
(G erm aniyadagi  Z altsgittyer -  Lebenitadt)  ixtisoslashgan.  M ayda oMjaga 
tulki,  quyon,  parranda  va  baliqlar  kirar  edi.  Faqat  bitta  vengr 
m anzilgohidan  yirik  v a  m ayda  jo n iv o rlam in g   45  turining  50  m ingdan 
k o ‘p 
suyaklari 
topildi 
(B iroq 
b a’zi 
m anzilgohlardan 
ayiq 
va 
m am ontlarning  k o ‘pgina  suyaklari  tabiiy  oMim  topgan  hayvonlar 
tanasidan  olingan  k o ‘rinadi).  Shubhasiz,  b a ’zi  hayvonlarning  faqat 
g o ‘sht  va  suyaklari  em as,  balki  suyak  v a  paylari  kiyim ,  turar-joy  va 
tuzoq yasash  uchun foydalanildi.
B izda  bu  odam lar  qanday  ov  qilganlari  to ‘g ‘risidagi  m a’lum otlar 
kam .  U lar  nayza  otganlari,  bogMam  sharlar  irgMtgan  boMishlari,  katta 
qiyalardan  katta  toshlarni  dum alatgan  boMishlari  m um kin  yoki  tuzoq 
q o ‘yib,  ov  o ‘ralari  qaziganlar.  O v chilam ing  oMjalari  kasal,  qari,  ju d a 
yosh  yoki  zaiflashib  qolgan  hayvonlar  yoki  qishki  uyqudagi  ayiqlar 
boMgan.  O dam lar  olov  yordam ida  q o ‘rqib  ketgan  otlam ing  butun 
to ‘dalarini  jarlik k a 
haydashlari 
v a 
u 
yerda 
om m aviy 
qirgMn 
uyushtirishlari  m um kin edi.
O vchilikning 
bunday 
nozik 
usullarini 
qoMlash 
uchun 
hayvonlarning  yurish-turishi,  qanday  ovqatlanishi,  qayerda  suv  ichishi, 
qaysi  jo y lard a  k o ‘chib  yurishini  yaxshi  bilishi  kerak  edi.  O vni  puxta
60

---

rejalashtirish  va  ovchilarning  o ‘zaro  harakatini  m uvofiqlashtirish  zarur 
edi.
Janubiy-Sharqiy  O siyoda  davriy  sovuqlar  zonasidan  tashqarida 
erkaklar  guruhlari  shubhasiz  yirik  hayvonlar-yovvoyi  h o ‘kiz,  q o ‘y  va 
echkilarni  katta  m asofada ta ’qib  qilib  borar va  oMdirar edilar.  Shu  bilan 
bir  paytda,  ayol  va  bolalar  m anzilgoh  atrofida  kem iruvchi,  sudralib 
yuruvchi,  ildiz,  m eva,  asal,  sm ola  va  o ‘sim lik  urugMari,  rezavorlam i 
terib-term achlar edilar.
9.  Ib tid o iy   b ird a m lik n in g   riv o jlan ish i.  O dam ning  hayvonot 
dunyosidan  ajralishida  m ehnat  asosiy  omil  bo ‘ldi.  M ehnatning  o ‘zi 
odam ning  ja m o a   shaklida 
tabiatga  ta ’sir  qilishi  edi.  Oddiy  m ehnat 
operatsiyasini  bajarish  ham  faqat  jam o ada  yurish-turishning  ijtimoiy 
shakllari  k o ‘rinishida  yuz  berishi  m um kin  edi.  Bu  holat  antropo- 
sotsiogenezning  ilk  bosqichlarida  va  ibtidoiy  jam oa  tarixida  ozuqani 
izlab  topish  va  taqsim lashda, jinsiy  m unosabatlarda  boshqarish  mavjud 
boMgan  deb  aytishga  imkon  beradi.  Bu  jarayon  tabiiy  tanlov  bilan 
kuchaydi.  Tabiiy  tanlov  natijasida  ijtimoiy  jihatdan  kuchli,  o ‘zaro 
yordam   jip slashish  asosida  tashqi  dushm anlar  tazyiqini  yengib,  tabiat 
ofatlaridan  onion  qolgan  jam oa  o ‘zini  saqlab  qoldi  ham da  o ‘zini 
m ustahkam  tashkilot sifatida nam oyon qildi.
O vning  ibtidoiy  shakli  boMgan  haydab  ov  qilish,  yirtqich 
hayvonlardan  birdam likda  him oya,  olovni  saqlash-bulam ing  ham m asi 
ja m o a   arafasi  boMgan  odam lar  guruhi  shaklida  dastlab  instiktiv, 
keyinchalik,  anglangan  holda  o ‘zaro  yordam ning  rivojlanishiga  olib 
keldi.  Shuningdek,  til  ham  rivojlandi.  Ayniqsa,  mustye  davrida  jam oa 
orasidagi  odam lar  guruhida  progress  o ‘z  ch o ‘qqisiga chiqdi.  A ynan  shu 
vaqtda  jam o a  a ’zolari  to ‘g ‘risida  g ‘am xo‘rlik  qilina  boshlangan  -  
neandertallar vafot etganlarni dafn qila boshlaganlar.
10.  G ‘o r la r ,  c h a y la la r  v a  k iy im lar.  Y evropa  neandertal lari  muzlik 
davrining  qahraton  qishlarida  issiq  kiyim lar  va  qulay  boshpana  hozirlab, 
yashashlari uchun o ‘ziga xos mikroiqlim  yarata oldilar.
B a’zi  jo y lard a  g ‘orlar  sovuqdan  saqlanadigan  tabiiy  boshpana 
edi. 
Janubiy-G ‘arbiy 
Fransiyadagi 
Dordondagi 
o ‘nlab 
ohakli 
g ‘orlarining  har  birida  40  kishiga  yaqin  odam lar  guruhi  yashagan. 
R ossiyaning 
Y evropa 
qism ida 
yigirm aga 
yaqin 
g ‘or 
m a’lum. 
Fransiyadagi  K om b-G renal  g ‘origa  kiraverishda  ustunning  chuqurchasi 
sham ol,  qor  va  yomgMrdan  him oya  qiladigan  teridan  qilingan  parda 
m avjud  boMganidan  dalolat  beradi.  Shim oliy  Ispaniyadagi  K ueva M orin 
g ‘orining ichida,  hatto tosh devor saqlanib qolgan.
61

---

G ‘orlar  b o ‘lm agan  ochiq  jo y lard a  ovchilar  o ‘zlari  uchun  boshpana 
qurdilar.  T abiat  ofatlaridan  saqlanadigan  bunday  boshpanalar  ichida  ju d a  
k o ‘p  yirik  parrandalar  m avjud  boMgan.  U kraina  daryo  vodiylaridagi  katta 
chayla  v a  kulbalar  katta  taassurot  qoldiradi.  O dam lar  bu  yerda  shox- 
shabbadan uzunligi  9  in,  kengligi  7  m va balandligi  3  m  boMgan qurilm alar 
barpo  qildilar.  K o ‘rinishidan  kulbaning  devorlari  terilar  bilan  qoplanib, 
m am ontning  ogMr  suyaklariga  m ahkam langan  (ular  kulba  atrofidan 
topilgan)  edi.  Eski  o ‘choqlarning  izlari  neandertallar  o ‘z  chayla  va 
g ‘orlarini  o ‘tin  yoki  suyak  yoqib  isitganlarini  ko ‘rsatadi.  U lar  olovni 
bilardi,  chaqm oqtosh parchalarini bir-biriga urib, uchqun chiqarar edilar.
Kiyim   to ‘g ‘risida  bevosita  dalillar asosida  xulosa  chiqarisli  m um kin. 
K o‘rinishidah  odam lar  ju n   terilarni  bichish  uchun  tosh  pichoqlardan 
foydalanganlar.  Terilarga  tosh  yoki  suyak  ignalar  bilan  teshik  ochib,  key in 
bu  terilarni  paylar  bilan  tikkanlar.  U lar  tulki,  quyonlar,  bo ‘rilam ing 
terilarini  shilganda,  k o ‘rinishidan  b a’zida  bu  terilarni  bogMash  uchun 
hayvon  oyoqlarini  saqlaganlar.  N atijada  d a g ‘al  ishton,  k o ‘ylak,  qalpoq  va 
oyoq uchun  paytavalar paydo  boMgan.
11. 
D a fn la r,  a n ’a n a la r ,  s a n ’at.  D afnlar,  a n ’an alar v a  ibtidoiy  san ’at 
neandertallarni  yuqori  darajada  o ‘zligini  anglash,  ijtim oiy  m anfaatlarni 
tushunishlari  o ‘zlarining  ajdodlari  H O M O   erectusga  qaraganda,  m avhum  
fikrlash qobiliyatiga ega ekanliklaridan dalolat beradi.
N eandertallar  o ‘z  oMiklarini  tizim li  k o ‘m gan  birinchi  odam lar 
hisoblanadi.  X X   asrning  ikkinchi  yarm i  b oshlarida  olim lar,  asosan 
Yevropadagi  deyarli  barcha  g ‘orlardan  68  qabrni  to pd ilar,  bu  qabrlardan 
150  jasad  topilgan.  Shubhasiz,  dalillar  oMganlarni  k o ‘m ish  a n ’ana-odat 
ekanligini koMsatadi.
Suyaklar  g ‘orlardagi  qazilgan  chuqurlarda  k o ‘m ilgan  boMib,  k o ‘plari 
uxlab  yotgan  odam   holatida  yotqizilgan  va  vafot  qilg and a,  u  dunyoda 
ham rohlik  qilishi  lozim   boMgan  ashyolar  q o ‘y ilgan.  Bu  tosh  qurollari, 
qovurilgan  g o ‘sht  parchasi,  tosh  yostiq,  atrofga  sochilgan  bahorgi 
(gullardan qolgan changlar b o ‘yicha fikrlash m um kin)  gullar edi.
B ularning  barchasi,  neandertallar  odam ning  hayoti  va  oMimiga 
aham iyat berilganini,  u  dunyodagi hayotlari to ‘g ‘ris id a  o ‘ylagan  boMishlari 
m um kinligidan  dalolat  beradi.  U lar  bir-birovlari  u ch u n   g ‘am  chekkanlari 
boMishi  m um kin.  Iroqdagi  Shanidar  m anzilgohida  y a rim   k o ‘r,  artrit  kasa- 
liga  chalingan,  qurib  qolgan  qoMli  cholga  faqat  g ‘a m x o ‘r  u rug‘doshlari 
uzoq  qaragan  boMishi  m um kin.  Shunga  qaram asd an ,  baribir  o ‘zlarining 
o ‘tm ishdoshlari  kabi  bu  odam lar  ham  b a’zida,  b ir-birlarin i,  golio  bosh
62

---

chanogM  va suyak bo‘gMnlarini  sindirib,  miyani  olib yer edilar.  Bu  bilan  o ‘z- 
lari yegan odam larining kuchiga ega boMishga ishongan boMishlari mumkin.
K annibalizm dan  tashqari,  boshqa  urf-odatlar  m avjud  edi.  Bir 
g ‘orda  neandertallar  to g ‘  echkilari  shoxlarini  doira  qilib  q o ‘yganlar, 
boshqasida  oMgan  g ‘or  ayigMning  bosh  chanoqlarini  o ‘yib  q o ‘ygan 
edilar.  Bu  bilan  ular  o ‘zlari  oMdirgan  hayvonlam ing  ruhlarini  rahmdil 
qilm oqchi  boMgan  boMishlari  mum kin.  N eandertallarning  san ’atlari  ham 
ritual  xarakterda  boMgan  boMishi  m um kin.  Biz  bu  to ‘g ‘risida  suyak 
tum or,  tirnab  yozilgan  tosh,  tem irning  qizil  okislangan  parchasi  va 
kukun  qilingan  m erganets  (odam   badanini  b o ‘yashga  ishlatilgan  boMishi 
m um kin) orqali bilamiz.