I дастурлаш тиллари, уларнинг классификацияси pascal дастурлаш тили



Download 442 Kb.
bet4/29
Sana23.07.2022
Hajmi442 Kb.
#842416
TuriИнструкция
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
turbo pascal

4. Чиқариш процедураси.
Бичими: write(s1, s2, …, sn); бунда writeln процедура номи, s1, s2, …, sn лар экранга чиқарилиши керак бўлган ўзгарувчилар ёки арифметик ифодалар рўйхати. Ўзгарувчилар бир–бирдан вергул ёрдамида ажратилади.
Бу процедура ёрдамида бирор қўшимча матн чиқарилиши керак бўлса, у апостроф белгиси ичига ёзилиши талаб қилинади. Натижалар чиқарилгандан сўнг курсор кейинги сатрга ўтиши талаб қилинса, у ҳолда write процедурасига ln қўшимчасини қўшиш керак бўлади, яъни чиқариш процедурасини writeln кўринишида ёзиш лозим.
Масалан, writeln('Юза S=', S);
5. Катталиклар ва уларнинг турлари.
Катталиклар мазмунига қараб оддий, структуралаштирилган, кўрсаткичли, процедурали ва объектли турларга бўлиш мумкин. Оддий турлар ўз навбатида қуйидаги типларга бўлинади:
– бутун типли катталиклар;
– ҳақиқий типли катталиклар;
– мантиқий типли катталиклар;
– белгили типли катталиклар;
– саноқли типлар;
– диапазон типлар;
Pascal тилида бутун типли катталиклар 5 хил кўринишда бўлади.

бутун типли катталикланинг кўриниши

қиймат қабул қилиш диапазони

хотирадан жой эгаллаши

Shortint

–128 … 127

1 бт

Byte

0 … 255

1 бт

Integer

–32768…32767

2 бт

Word

0 … 65535

2 бт

Longint

–2147483648…2147483647

4 бт

Ҳақиқий типли катталикларни эълон қилиш учун қуйидаги беш хил катталиклардан фойдаланиш мумкин.

катталик–нинг кўриниши

қиймат қабул қилиш диапазони

разряди

хотирадан жой эгаллаши

real

2.9e–39..1.7e+38

11–12

6 бт

single

1.5e–45..3.4e+38

7–8

4 бт

double

5.0e–324..1.7e+308

15–16

8 бт

extended

3.4e–4932..1.1e+4932

19–20

10 бт

comp

9.2e–18..9.2e+18

19–20

8 бт

Ўзгарувчи ва уларнинг типларини аниқлашда var операторидан фойдаланилади. Бичими:


var a1[,a2[,…]]:T1; b1[,b2[,…]]:T2; ...; z1[,z2[,…]]:Tn
Бунда a1,a2, …,b1,b2,…,z1,z2 лар ўзгарувчиларнинг номи. Кзриниб турибдики, бир хил типдаги ўзгарувчиларни бир-биридан вергул билан ажратиб ёзиш мумкин. T1, T2,…,Tn лар ўзгарувчилар турлари.
Масалан,
var i,j,k: integer; {i, j, k – ўзгарувчилар бутун типли катталиклар}
x,y,z: real; {x, y, z – ўзгарувчилар ҳақиқий типли катталиклар}
s: char; {s – узунлиги битта белгидан иборат белгили катталик}
Мисол. Трапециянинг юзини S=(a+b)/2h формула билан ҳисоблаш дастури тузилсин.

program Trapetsiya;
var a, b, h: integer;
s: real;
begin
write(‘a, b, h – ўзгарувчиларни киритинг’);
readln(a,b,h);
s:=(a+b)/(2*h);
writeln(‘s=’,s)
end.


Download 442 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish