Hozirgi zamon xalqaro huquqi nazariyasi asoslari

YIGIRMA  U C H IN C H I  MAVZU. 
XALQARO  NIZOLARNI  TINCH   YO‘L  BILAN 
HAL  ETISH  H U Q U Q I
1-§ .  Xalqaro  nizolarni  tinch  yo‘l  bilan  hal  etish  asoslari
2 -§ .  Xalqaro  nizolarni  hal  etishda  xalqaro  tashkilotlarning  o ‘rni
3 -§ .  Xalqaro  nizolarni  tinch  yo‘l  bilan  hal  etishning  xalqaro-  hu­
quqiy  vositalari
4 -§ .  Xalqaro  nizolarni  hal  etishning  xalqaro  sudlov  vositalari
•  X alqa ro  arbitraj
•  X alqaro  su d
5 -§ .  Xalqaro  nizolarni  tinch  yo‘I  bilan  hal  etish  huquqining  rivoj­
lanish  tendensiyalari
l - § .   Xalqaro  nizolarni  tinch  у о ‘I  bilan  hal  etish  asoslari
X alqaro  nizolarni  tin ch   y o ‘1  bilan  hal  etish  huquqi  —  davlatlararo 
nizolarni  tin ch lik   vositalari  bilan  barqarorlashtirish  tartib in i  belgilab 
beradigan  p rin sip lar  va  norm alar  m ajm uyidir.
X alqaro  h u q u q n in g   bu  mustaqil  sohasi  negizida  nizolarni  tin ch  y o ‘1 
bilan  hal  etish  prinsipi  yotadi.  Bu  prinsip  nizolarni  faqatgina  tin ch   y o ‘1 
bilan  hal  etish  vositalari  bilan  barqarorlashtirish  m ajburiyatini  yuklaydi. 
Y ana  bir  prinsip  m avjud  bo 'lib ,  bu  nizolarni  tin c h   y o ‘l  bilan  hal  etish 
vositalarini  erkin  tan lash  prinsipidir.
X alqaro t o ‘qnashuvlarni  tinch   yo ‘1  bilan  hal  etish  to'g'risidag i  K o n ­
vensiya  1899-yili  G a ag a tinchlik konferensiyasida qabul qilingan.  S h u n ­
d an   buyon  m azk u r  m uam m oga  bag'ishlangan  q a to r  xalqaro-huquqiy 
ak tlar  qabul  q ilindi.  B M T   Ustavida  m azkur  m asalaga  taalluqli  alo hida 
bob  m avjud.  B M T   Bosh Assambleyasi  bu  bo rad a b ir q an c h a  rezolyutsi­
yalar  qabul  qilgan  va  ular  orasida  1982-yilgi  X alqaro  nizolarni  tin ch  
yo'l  bilan  hal  etish  to 'g 'risid a   M anila  deklaratsiyasi  alohida  aham iyatga 
m olik.  S hunin gdek,  bu  sohada  ko'plab  m intaqaviy  hujjatlar  ham   qabul 
qilingan.
«X alqaro  nizo»  atam asi  ikki  xil,  y a ’ni  to r   va  keng  m a ’n o lard a 
q o 'llan ad i.  T o r  m a ’n o d a  m uayyan  ishtirokchilar,  yetarlicha  o ch iq -o y - 
din   o 'z a ro   d a ’volar,  m uayyan  aniq  bir  predm et  bilan  bo Iiqlikni  ifo- 
dalovchi  vaziyatlargina  tushuniladi.  Keng  m a ’nodagi  xalqaro  nizo  d e ­
ganda,  davlatlararo m unosabatlarda yuzaga keladigan va k o'pinch a «vazi- 
yat»  deb  ham   ataladigan  h a r  qanday  nizoli  h o latlar  anglashiladi.  Bu 
borada  B M T  U stavida  xalqaro  tinchlik  va  xavfsizlikni  saqlab  turishga 
tah d id   solishi  m u m k in   b o 'lgan  vaziyatlarga alo h id a toifa sifatida  e ’tib o r 
qaratilgan  (3 4 -m o d d a).
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

«Nizo»  bilan  «vaziyat»  iboralari  o'rtasidagi  tafovut  yuridik  ah am i­
yatga ega.  N izo B M T Xavfsizlik Kengashida ko'rib chiqilayotganda Ken- 
gashning  nizoda  ishtirok etayotgan a ’zosi  ovoz berishdan  tiyilishga  m aj­
bur,  «vaziyat»  ko'rib  chiqilayotganda  esa  bunday  majburiyat  talab  etil- 
maydi. Tinchlikka tahdid soluvchi  nizolarga nisbatan  BM Tning Xavfsizlik 
Kengashi  alohida  huquqlardan  foydalanish  imkoniga  ega.  U  bunday 
nizolam ing  har qandayini  o 'z   tashabbusi  asosida  o'rganib  chiqishi,  uni 
b arq aro rla sh tirish   yuzasidan  tegishli  p ro tsed u ralarn i  tavsiya  etish i, 
shuningdek,  nizoni  hal  etish  shartlarini  tak lif qilishi  m um kin.
B undan  tashqari,  BM T  U stavida  nizolam ing  yana  ikki  xil  toifasi 
ko'rsatilgan.  Bularga  yuridik  va boshqa  nizolar  kiradi.  Yuridik  nizolar- 
ning  ajratib  ko'rsatilishi  nisbiy  aham iyatga  ega.  Xalqaro  sud  S tatutida 
yuridik  nizolar  sirasiga,  a w a lo ,  shartno m ani  talqin  etishga,  xalqaro 
huquqqa  tegishli  h ar  qanday  m asalaga,  xalqaro  m ajburiyatlarning  bu- 
zilganligini  ko'rsatuvchi  faktlar  mavjudligiga,  m ajburiyatni  buzganlik 
uchun  undirib  olinadigan  to'lovlarg a  taalluqli  nizolar kiritilgan.  A m ali­
yot  shuni  ko'rsatm oqdaki,  d avlatlar  siyosiy,  ya’ni  noyuridik  nizolar, 
ayniqsa,  davlatning  m uhim   m anfaatlariga  daxldor  nizolarni  uchinchi 
bir tom ong a ko'rib chiqish uchun  topshirm asdan,  ikki tom onlam a asosda 
hal  etishni  afzal  biladi.
B M T Ustavining 33-m oddasiga m uvofiq,  davom etishi xalqaro tin ch ­
lik  va  xavfsizlikka  tahdid  solishi  m um kin  bo'lgan  har  qanday  nizoda 
ishtirok  etayotgan  tom onlar,  a w a lo ,  nizoni  m uzokaralar,  o'rg anib  ch i­
qish,  vositachilik,  sulh,  arbitraj,  sudlov  ishi,  m intaqaviy organlarga  yoki 
bitim larga  m urojaat  qilish  yo'li  yoxud  o 'z i  tanlagan  boshqa  tin ch   yo'l 
bilan  hal  etish  vositalari  bilan  hal  etishga  intilm og'i  zarur.