Hozirgi o’zbek



Download 0,62 Mb.
bet87/94
Sana21.02.2022
Hajmi0,62 Mb.
#61819
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   94
Bog'liq
hozirgi ozbek tili

Аниқловчи тобе гап ҳоким гапдаги олмош билан ифодаланган аниқловчини изоҳлайди. Аниқловчи тобе гап бош гап билан қуйидагича боғланади.

  1. Тобе гап олдин келиб, унинг таркибида ким, кимки, кимнинг олмошлари, ҳоким гап таркибида у, унинг, ўшанинг олмошлари бўлади, - са қўшимчаси ёрдамида боғланади. Масалан: Кимнинг кўнгли тўғри бўлса, унинг йўли ҳам тўғри бўлади.

  2. Тобе гап таркибида қандай, қайси олмошлари, ҳоким гап таркибида шу, ўша, шундай, бундай сўзлари қатнашиб, -са қўшимчаси ёрдамида боғланади: Оилада ота-она қандай бўлса, бола ҳам шундай бўлади.

  3. Ҳоким гап олдин келиб, унинг таркибида шундай, баъзи сўзлари тобе гап таркибида унинг, улар, бу, бундай сўзлари қатнашади –ки боғловчиси ёрдамида боғланади: Шундай одамлар бўладики, уларнинг ҳурматини жойига қўйиш бурч ҳисобланади.

Баъзан олмошлар ҳар икала гапда ҳам тушиб қолиши мумкин. Одам борки, одамларнинг нақшидир (Навоий).
Пайт тобе гап ҳоким гап англатган иш-ҳаракатнинг бажарилиш пайтини билдиради.

  1. Тобе гап олдин келиб, унинг кесими –гач (-кач, -қач) –гунча (-кунча -қунча) қўшимчали равишдошлар билан ифодаланади: Болалар келгач, иш бошланиб кетди. Кун ботгунча, қизғин суҳбат давом этди.

  2. Тобе гапнинг кесими –ган(да), -ган (дан), буён, бери, сўнг, кейин сўзлари орқали ифодаланади. Ўқиш тугаганда, дам олишга чиқилади. Тонг ёришгандан сўнг йўлга чиқамиз.

  3. Тобе гапнинг кесими –ш, (-иш) қўшимчали ҳаракат номи ва билан сўзи орқали ифодаланади. Баҳор келиши билан кунлар исий бошлади.

  4. Тобе гапнинг кесими –б (-иб) қўшимчали равишдош орқали ифодаланади. Тонг ёришиб, кўча ҳаракати бошланди.

  5. Тобе гапнинг кесими –май қўшимчали сўз билан ифодаланади: Иш тугамай, ҳеч кимга рухсат йўқ.


Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish