Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги андижон давлат университети


 Илмий техникавий услуб ва унинг лексик-грамматик



Download 473,34 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/8
Sana23.02.2022
Hajmi473,34 Kb.
#144353
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
ilmij-texnik matnlarning leksik-grammatik xususiyatlari

1.2. Илмий техникавий услуб ва унинг лексик-грамматик 
хусусиятлари 
Хар кандай матн мазмун максадига кура маълум услубга таалукли 
булади. Матн огзаки монологик, ёзма монологик, ёзма диалогик ёки ёзма 
монологик булиши мумкин. Илмий услуб узининг кичик гурухлари ва 
жанрлари ва матн турлари билан турли фан сохаларидаги амалий ва назарий 
тадкикотлар натижаларини ёйиш, янги-янги билимларни тушунтириш, 
конуниятларни аник расмий систематик тарзда исботлаш ёки имкон кадар 
танкидий асослаш учун хизмат килади. 
Илмий услубдаги матн кимга мулжалланганлигига кура икки жанр услубига 
булинади. 
1. 
Илмий академиак тадкикотлар услуби. 
2. 
Илмий оммабоб услуб. 
Илмий академик тадкикотлар услуби янги илмий тадкикотлар, 
тажрибалар натижалари. илмий фикр ва хулосалар учун мулжалланган. 
Иккинчи турдаги услуб эса олимлар назарияларини кенг халк оммасига 
тушунарли тарзда баён килиш, етказиб беришга мулжалланган. Илмий оммабоб 
услуб турли фан сохаларини амалий жихатдан эгаллаш учун куприк булиб 
хизмат килади. 
Тингловчи ва ахборот берувчи муносабатларда хар икки услубда 
маънодорлик даражалари мухим рол уйнайди. Маънодорлик даражаси обьектив 
расман ифодаланиши (логик экспрессивлик) ва полемик тарзда ифодаланиб, 
эмоционал экспрессив стилистик восита сифатида намон булади.икки илмий 
услуб жанрлари хам уз навбатида кичик гурухларга булиниши мумкин. 
Жумладан ижтимоий – гуманитар техник – математик ва табиий фанлар услуби 
ва бошкалар. 
Бу уринда илмий услубда ёзилган матнларга хам тухталиб утиш 
фойдадан холи эмас. Ёзма матн маълум фан сохасига мансуб булиб 
диссертация, монография, аннотация, рецензия, эссей, илмий ёзишма макола 


шаклларида булиши мумкин. Огзаки шаклларида эса илмий мунозара, маъруза 
ва бошка шаклларда учраб туради. Илмий услубда мантик ва унинг барча 
компонентларидан кенг фойдаланилади. Мантик компонентларига аниклик
хакконийлик, равшанлилик системалик, абстракт фикрлаш имкониятларини 
киритишимиз мумкин. 
Услуб 
усулларнинг 
мантикий 
компонентлар 
жумласига 
экспрессивликни хам киритишимиз мумкин зеро, у укувчида таасурот 
колдирувчи воситалардандир. Эмоционал экспрессивлик илмий прозанинг 
барча сохалари учун мажбурий эмас. Эмоционал экспрессивлик текст турлари 
мавзуси, жанри, кисман эса индивидуал услубга хам богликдир. 
Илмий услубда тасвирийлик булиб, илмий оммабоп матнларда 
кургазмали маъно ифодаловчи восита сифатида ишлатилади ижтимоий-
гуманитар, математик-техник ва табиий фанлар сохасида тасвирийликдан 
баъзан куп баъзан озрок фойдаланилади. Ифодалилик эса бу сохалар учун зарур 
эмас. 
Илмий академик матн турларида нуткнинг безакдор булиши шарт эмас. 
Бу каби матнларда билим бериш мухим булиб янги тушунча янги назария ва 
ходисани ифодали килиб етказиш мухимлиги боис кучма маънолилик 
ифодалашликдан фойдаланилади. Масалан (Elektronengehirn des Raumschiffes) 
Аммо маънони кучиши хамма учун тушунарли булмоги керак. 
Юкоридаги фикрларни умумлаштириган холда айтишимиз мумкинки, 
илмий услубнинг барча турларида тилдаги стилистик воситалардан кенг 
фойдаланиш, уларга таянган холда ифодалаш шарт эмас. 
Илмий услубдаги насрий асарларнинг барча турлари экстрвлингвистик 
кушимча кучайтирувчи омил сифатида фойдланиш мумкин. Чунончи статистик 
таблицалар, расмлар, диаграммалар, схемалар, турли белги ва бошкалар. 
Илмий услубнинг лексикаси хам узига хос булиб, тушунарли аник 
равшан, мантикий матн учун мос равишда танланади. Улар адабий тилга хос 
булиб, нейтрал эмоционал экспрессив буёксиз, немисча ёки чет тилидан 
узлаштирилган атамалар, реалиялар, касбий сузлар булиши мумкин. Илмий 
асарларда конкрет сузлар, атама ва реалияларнинг ишлатилиши тилдаги 
тежамкорлик ва бир маъноликни таъминлайди. Илмий услубдаги матн учун бу 
жуда мухимдир. Албатта атамаларнинг керагидан ортик булиши максадга 
мувофик эмас, маънаси кийин атамалар тушунунтиришлар оркали берилиши ,
изохланиши лозим. 
Немис тилидаги илмий лексикани мухим таркибий кисмларидан бири 
терминологик неологизмлардир. Улар асосан сузлар бирикувидан ясалади. 
Масалан Breitwandfilm, Totalvisionsfilm, шунингдек янги узлаштирилган 
кискартма сузлар DAAD,EU. . Агар узлаштирма атамалар куп холларда бир 
маънолигини йукотса, тил тежамкорлиги учун ишлатилмаса замонавий илмий 
услуб меъёрларига мос келмайди ва эксирган суз хисобланади. Грек ва лотин 
тилларидан узлаштирилган сузлар шулар жумласидандир. Katexochen-
мисолларга бой-beispielhaft. 
Илмий асарлар укилишини осон булиши илмий атамаларнинг немис 
тили лугат таркибидан нечоглик урин олишига боглик. Айрим илмий атамалар 


гарчан бошка тилдан узлаштирилган булсада интернационал сузларга айланиб 
маъноси тушунарли булади. 
Она тилида унинг эквивалентини топиш мушкуллашади. Сузма-суз 
килинган таржима эса атама англатган маънони тулалигича ифодалай олмайди 
ва лугат таркибидан урин ола олмайди. 
Замонавий илмий услубда таркиби инфинитивдан иборат кушма отлар 
куплаб учраб туради.Замонавий илмий услубдага матнларда архаизмлардан 
фойдаланиш максадга мувофик эмас. Тарих сохасига оид матнлардан ташкари.
Купчилик архаизмлар илмий атама сифатида эскирган, кулланишдан чикиб 
кетган ва ахамиятини йукотган булади. Суффикслар оркали ясалган 
архаизмлар адабий тил лексик катламида нофаол булиб, эскирган 
кулланилишдан чикиб кетади. Илмий услуб функционал стилистик лексикаси 
таркибида сода феълларга синоним булиб, айрим кушимча маъноли феъллар 
хам урин олган. 
Мавзуга оид отлар эса мавхум тушунчаларни ифодалаган холда илмий 
услубда кенг кулланилади. 
Эмоционал экспрессив буёкдор сузлар ва иборалар яъни идиомалар, 
жуфт сузлар исбот талаб тушунчаларни ифодалашда ишлатилади. Илмий 
мунозаралар уткир исбот талаб тушунчалар тасвирида эса киноя, ирония ва 
юмордан фойдаланилади. 
Диалектизмлар, аргот, вулгаризмлар илмий услуб матнрларига мос 
келмайди.Аксари холларда троплар ухшатишлар матнларда безак сифатида 
эмас балким, тушунарли баён килиш воситаси булиб хизмат килади. 
Мсалан: die Satirische Таigа, einе gewaltige Worratskammer der Natur-Сибир 
тайгаси табиатнинг буюк захира бойлигидир. 
Индивидуал Кучма маъноли тил воситалари фикр ва хулосаларни аник 
тасвирлашга эхтиёж сезилгандагина кулланилади. Албатта бу бир томонлама 
илмий асар мазмун ва муаллифнинг индивидуал услубига боглик булсада, 
иккинчи томондан фан созасининг спецификасига боглик. Троплар, ухшатиш, 
перифразалар илмий оммабоп филологик илмий ишларда математик-физик ва 
техникавий матнларга нисбатан купрок ишлатилади. 
Илмий услуб грамматик куриши хам мантикийлик, тушунарлилик ва 
аникликни таъминлашга йуналтирилади. Жумладан пассив конструкциялар 
бошка услублардан фаркли уларок илмий услубда кенг кулланилади. 
Илмий услубда сокин интонацияга эга булган дарак гап, 
тугалланилмаган рамкаси конструкциялар (гапда феъл кесим кисмларининг 
иккинчи ва охирида келиши мумкин) кулланилади. Тугалланмаган рамкали 
конструкциялар гапдаги бирор булак стилистик ахамиятини буртириб 
курсатиш учун ишлатилиб, ганинг охирида туради. 
Айрим холларда уз карашларини исботлаш оппонентининг фикрларига 
карши чикишида кучирма гаплардан хам кенг фойдаланилади. Сурок гаплар ва 
айникса риторик сурок гаплар илмий услубда кенг фойдаланилади. 
Масалан: 


Woher kommt es, daB unwillkurliche AuBerungen mit einem Male einen 
verstehbaren, also gedanklichen Шhalt haben? Und wohеr kommt das plotzlich 
neuartige Verstandenwеrden? 
Илмий услубда аксари холларда савол-жавобдан ойдаланиш холатлари 
хам учраб туради. 
Масалан:
Wir nehmen ein Beispiel: Ehrlich wahrt am langsten/ was ist hier das Wort ehrlich? 
Ein Substantiv? GewiB nicht, ein Adjektiv? Doch wohl auch nicht, ein 
substantiviertes Adjektiv? Das stimmt auch nicht ganz, 
Ишмий услубдаги насрий асарларда паралелизм, антитеза, уюшик 
булаклар ва такрорий сузлардан хам кенг фойдаланилади. 
Масалан: 
Ein a Strahl erzeugt 10000 bis 30000 Paar Jonen ge cm, ein B-StraBl ungefahr 100, 
ein y Strahl dagegen nur eines. 
Din 2215 normt die Langen der endlosen Lailriemen, wahrend DI №2216 die 
Abmessungen der endleichen Riemen bestimmt. Auf die gleichmaBige, der 
JahreszeitangepaBte Beheizung bzq Kuhlung.Olstandsregelung im Fruncktank durch 
Schwimme, die Verteilung der Kontaktmanometer, die Entwasserung und 
Entschwimmung, die Filterung und die Olreinigung wurde besonders Sorgfalt 
Verwendet. 
Илмий услубда эргашган кушма гаплардан кенг фойдаланилади. 
Эргашган гапларни узаро ва бош гап билан боглаш учун кулланиладиган 
богловчилар нафакат богловчи балким маъно кучайтирувчи восита булиб хам 
хизмат килади. 
Илмий услубда эътиборга молик грамматик восита сифатида хурмат 
маъносини ифодаловчи «биз» шаклидан кенг фойдаланилади. Масалан: 
Wir gehen jetzt uber zur Besprechung von. Sehen wir um anmal an…wie…. 
Wir биз бу уринда купчиликни эмас балким бирликни англатувчи богловчи 
сифатида куйидаги сузлардан хам фойдаланилади. Erstens-биринчидан 
ziveitens-иккинчидан drittens-zum-учинчидан einmal- бир марта anderen-
бошкаси, einersats- бир томондан, anderseits-бошка томондан. Бу сузлар 
гапнинг бошида келиб бошловчи сифатида кулланилади. 

Download 473,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish