Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


G - К ёки  — —- = 2  losincp-V



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

G - К
ёки 
— —- =

losincp-V
(8.22)
р дп
(8.22) дан:
Vg = ____ I____ 
(8.23)
2юр sin (р дп
ёки:
vg= -
L
1р дп
(8.24)
ни хосил киламиз, бу ерда l =
2
eosin
 Кориолис параметри.
Юкоридаги мулохазалардан геострофик шамол йуналиши 
и юбарапар билан мос тушиши келиб чикади. Ш у билан бирга, агар 
шамол йуналиши томонга юзланиб турилса, паст босимли сох 
шимолий яримшарда чапдаж анубий яримшарда унгда жойлашади. 
Бу коида шамолнинг барик цонуни деб юритилади.
G
Г1
г 

Г TJj,
К)
'
р-1
К
37-расм. Геострофик шамолни аниклашга дойр. 
р
 ва 
р-1 -
 изобаралар. Я - паст атмосфера босими со\аси, 
Ю
 - юкори атмосфера босими сохаси, 
G -
 босим горизонтал 
градиенти кучи, 
К -
 Кориолис кучи, 
VK -
 геострофик шамол
тезлиги.
215


Геострофик шамол кнйматларининг тартибини аницлайлик. 
Бунинг унун (8.24) формулага унинг таркибига кирувчи катталик- 
ларнинг сон кийматларини куямиз. 55° кенгликда барик градиентни 
1 гПа/100 км га тенг деб олсак, Vg=  5,8 м/с ни хосил киламиз.
Хаво харакатини тезланишсиз du = 
= о деб, ковушкокдик куч-
at 
at
ларини хисобга олмасак, (8.18) тенгламадан геострофик шамолнинг 
ug, vg проекпиялари учун ифодаларга эга буламиз:
и 
u = J L ^ .
(8.25)
(Л ду 

(Л дх
Синоптик карталарда хар 5 гП а дан утказиладиган кушни изо- 
баралар орасидаги масофа Ап оркали белгиланса, геострофик ша­
м ол м одули учун куйидаги ишчи фирмулани хосил киламиз:
кг = _ ^ — , 
(8.26)
Sin (р - Ап
б у ерда а=3,42-106 р (м2/с).
(8.25) формулаларга босимнинг урнига изобарик сиртнинг 
мутлак баландлиги Ф  ифодасини киритамиз.
d0 = —-dz, gdz = ~—  эканлигини хисобга олсак, (8.25) формула-
g o
Р
лар куйидагича ёзилади:
go 
дф
ц
= go 
дф

I д у ’ 

(Л дх
Бу тенгламаларда Ф  катталиги геопотенциал метрларда (гп.м ) 
берилган. Табиийки, геострофик ш амол мутлак топография изогип- 
салари буйлаб йуналган булади. Бу карталарда изогипсалар хар 
40 гп.м ораликда утказилганлнги учун мутлак топография каргала- 
рида Vg геострофик ш амол учун ишчи формула куйидагича ёзила­
ди:

(8.28)
sin
бу ерда 
а ' 
= 
40—
- барча изобарик сиртлар учун узгармас катталик.
2w
216


Реал шароитда атмосферадаги харакатлар, одатда, мувозанат- 
лашмаган ва соф горизонтал эмас, изобаралар эса тугри чизикли 
эмас ва бир-биридан бир хи л масофада жойлашмайди. Ш унинг 
учун хам эркин атмосферада шамол геострофик булмайди. Лекин, 
эркин атмосферадаги йирик масштабли хаво хдракатлари учун ша­
м ол геострофик шамолга якин булади. Хакикий ш амолнинг тезлиги 
геострофик ш амолга тенг деб кабул килинган атмосфера модели 
квазигеострофик модел деб аталади.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish