Касалликнинг учинчи хафтасида утказилади. Касалликнинг
сурункали шакли ва унга шубха ^илинган х°лларда бемор
нинг ^он зардоби билан комплемент богланиш реакцияси цуйи-
лади. Антиген сифатида улик гонококк культурасидан фойда
ланилади.
Н а з о р а т у ч у н с а в о л л а р
9
1. Гонококк инфекцияларида текшириш материали си-
*
фатида нима олинади?
2. Текшириш материаллари цачон олиниши лозим?
3. Уткир* ва сурункали
шаклларида асосий текшириш
усуллари ^айси?
4. Гонококкларни цайси микроорганизмлардан фар^-
лаш лозим?
ОЗИКА МУХИТЛАР
Тухум саригили му^ит.
Куён гуштидан тайёрланган 100 мл
ли ГПА га 15 мл янги тухумнинг сариги, 6 мл фенол цизил
индикатори, 1 мл дистилланган стерил сувда эритилган 1,5 мл
шакар цушиб косачаларга куйилади.
Асцит агар. Куён гуштидан тайёрланган ш^рва фильтрла-
ниб унга 2% агар, 1% пептон ва 0,5% натрий хлор ^ушилади.
Му^ит кайнагунча циздирилади, фильтрланади, идишларга со
либ автоклавда 115°С хароратда 15 дацица стерилланади.
ИЧАК
БАКТЕРИЯЛАРИ ОИЛАСИ
Ичак гурухи бактерияларига — Enteroobactericeae оиласи-
га морфологик, культурал, тинкториал хоссалари бир-бирига
ухшаш микроорганизмлар киради. Улар одам ва хайвон ича-
гида хаёт кечиради, лекин улар
тапщи мухитда хам аницла-
нади. Чунки улар нажас билан таш^и мухитга чицарилади.
^озирги вацтда ичак бактериялари оиласига 12 авлод мик
роорганизмлар киритилади. Масалан: Эшерихий, Салмонелла,
Шигелла, Протеус, Клебсиелла,
Иерсиния ва бошкалар. Бу
авлодлар ва яна турларга, биологик ва серологик вариантларга
б^линали.
Бу авлодларнинг бошлангичи булиб ичак таёцчаси хисоб
ланади. Эволюцион узгариши натижасида ичак таё^часи па-
разитик хаёт кечиришга мослашди ва патоген турга айланди.
^озирги вацтда у купгина ичак касалликларини келиб чици-
•мига сабаб б^лмоцда.
Ичак бактерияларининг патоген турлари б^либ
цории тифи,
паратиф А ва В, токсикоинфекция, дизентерия ва бошца тур-
лар хисобланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Барча ичак бактериялари
таё^часимон,
учлари юмалоц,
суртма препаратда тартибсиз жойлашади, Грам манфий буя
лади, факультатив анаэроб, оддий озица мухитида яхши ри-
вожланади.
Улар бир-биридан ферментатив, антигенлик хосса
сига кура фарцланади. Сапрофитларида ферментатив фаоллик
анча кучли намоён булади.
18-боб. ЭШЕРИХИИЛАР
Бу авлодга фа^ат битта ичак таёцчаси — Е coll киради,
лекин купгина вариантларни уз ичига олади. Улар биологик,
ферментатив, антигенлик хоссаларига кУра бир-биридан фар^-
ланади.
4
Ичак таёцчасини 1888 йили Эшерих нажасдаи ажратиб ол-
ган ва микроб унинг номи билан аталади. Ичак таё^часининг
табиий яшаш жойи ^айвон ва одам ичаги булиб хисобланади
ва улар ичакнинг нормал микрофлорасига киради. У хаёт фао-
лияти
давомида ферментлар
ишлаб чикаради,
овцат хазм
цилишда иштирок этади, В гурух витаминларини синтезлайди
ва бошца патоген микробларга антагонистик таъсир к>'рсатади
(масалан дизентерия, ^орин тифи, токсикоинфекция, цузратув-
чиларига). Агар йугон ичакда ичак таёцчаси булмаса, дисбак
териоз касаллиги келиб чицади. Бунда ичакдаги нормал микро
флора
таркиби бузилади, протейлар, замбурурлар, кокк фло-
ралари купайиб кетади.
Организмнинг царшилик курсатиш кучи сусайган х°ллаРДа
Эшерихийлар бошца аъзоларга тушиб
ofhp
патологик жара-
ёнларни келтириб чицаради. Шунинг учун ичак таёцчаси шарт
ли патоген микроорганизм деб аталади. Ичак таёцчаси нажас
билан ташци мухитга тушади. Тупроц, сув, озиц-овцатлар ва
объектларда ичак таё^часининг
аницланиши
уларни нажас
билан ифлосланганлигидан далолат беради.
Ичак таё^часи-
нинг борлигини (коли-титр, коли-индекс) аниклаш объектла-
рининг санитар з^олати курсаткичи сифатида хУлланилади.
Морфологияси.
Е. coli майда 0,5—3,0x0,5—0,8 мкм катта-
ликдаги таёцчасимон микроблардир. Грам манфий, харакатчан,
хивчинлари перетрих жойлашган. Купгина штаммлари капсула
.\осил цилади, спора хосил цилмайди. Айрим ичак таё^часи-
нинг вариантлари
Do'stlaringiz bilan baham: