либ j/сади. Дифференциал-диагностик
ЭНДО мухитида ялти-
рок металл, малина рангли колония хосил килиб усади.
Ф е р м е н т а т и в
хоссаси.
Ферментатив хоссасига кура фаол
хисобланади. Лактоза, сахароза, глюкоза, маннит, мальтозани
кислота ва газгача парчалайди. Протеолитик хоссасига кура
индол хосил килади. Желатинани суюлтирмайди. Алохида био-
варлари лактоза ва сахарозани парчаламайди.
Токсигенлиги.
Ичак таё^часи липополисахарнд табиатли
эндотоксин хосил килади.
Антигенлик тузилмаси. Эшерихиялар
антигенлик тузилмасига
Караб фаркланади. Эшерихияларда 3 турдаги антиген тафо-
вут этилади: Соматик О—антигени, юзаки К —антигени (кап
сула), хивчинли Н—антигени. Соматик термостабил О—анти
гени лнпополисахаридпротеин комплексли (ёг, оксил, углевод
табиатли) уз ичига олади ва у бактериянинг хужайра девори
да жойлашган. О антигенига кура микробнинг 170 тури тафо-
вут этилади. К — антигени О—антигенига нисбатан юзада
жойлашган. Эшерихияларнинг К —антигени турличадир: А, В,
L ва М антигенлари А ва М антигенлари термостабил, яъни
юкори ^ароратга чидамли, В ва L антигени эса чидамсиз. К —
антигенининг 100 та гурухи тафовут этилади. К антиген агглю
тинация реакциясини !$йишга тусцинлик килади;
шунинг учун
100°С ^издирилиб улардан
О—антигени ажратиб
олинади.
Н—антигени факат микробларнинг ^аракатчан турларидагина
учрайди. Унинг 50 дан ортик турлари ани^ланган. Н—антиге
ни буйича ажратиб олинган
културанинг серовариантлари
аникланади. Ичак таё^часининг бу хоссаси агглютинация ре
акцияси ёрдамида аницланилади. Феговарлари эса бактерио-
фаглар ёрдамида сезувчанлиги аницланиб урганилади.
Чидамлилиги.
Ичак таёкчаси ташки мухитга анча чидамли.
55°С ^арорат таъсирида 1
соатдан сунг, 60°С иссицлик гаь-
сирида эса 15 дакикадан сунг нобуд булади. Тупрокда, сувда
2—3 ойгача сакланади, сутда эса факат сакланиб колмасдан,
Хатто
булиниб купаяди. Дезинфекцияловчи моддалар (3%лик
хлорамин, 1:1000 сулема эритмаси) таъсирида 20—30 даки-
Кадан сунг нобуд булади.
Бриллиант яшилига
(зелёнкага)
жуда сезгир.
Патогенлиги.
Эшерихияларнинг
алохида
серогурухлари
Хайвонларда ошкозон-ичак касалликларини келтириб чикаради.
Лаборатория хайвонларидан денгиз чучкачалари ичак таёкча-
сига сезгир. Лаборатория хайвонларининг зарарланган аъзо-
ларига караб эшерихиялар уларда турли хил патологик жара-
ёнларни келтириб чикаради. Масалан, микроблар терига юбо
рилганда яллирланиш ва абцесс, к°Рин бушлирига ва венага
юборилганда сепсис, перитонит касалликларни келтириб чика
ради.
Инфекция манбаи. Касал одам инфекция манбаи хисобла
нади. Ичак таёкчаси организмга таш^и мухитдан тушади. Ор-
www.ziyouz.com kutubxonasi
ганизмдаги мавжуд ичак таёкчаси бош^а аъзоларга Лам Утиб
касаллик келтириб чицариши мумкин.
Таркалиш йули. Маишин оилавий йул оркали — ифлос цул,
идиш-тово^, уйинчо^, озиц-ов^ат ва
механик йул — пашша,
сувараклар оркали таркалади.
Патогенези.
Эшерихиялар келтириб чи^арадиган
касал-
ликларга эшерихиоз касалликлари дейилади. Ичак таёцчаси
ofh
3 оркали организмга тушса, у албатта болалар ва катта-
ларда ичак касалликларини келтириб чикаради.
Айрим 0 гуру^идаги ичак таёцчалари ^ам организмда ка-
салликлар келтириб чицаради ва
улар энтеропатоген
ичак
таёцчалари дейилади (ЭПКП). Энтеропатоген ичак таё^часи-
нинг бир ^анча гуру^лари тафовут этилади:
1. I гурух, — болаларда колиэнтерит касаллигини келтириб
чицарадиган турлари (0111, 026, 055, 086 ва бошцалар).
2. II гурух — ичбурурга хос касалликларни келтириб чи^ара-
диганлари (025, 0124, 0143, 0144 ва боцща серогурухлари).
3. II I гуру^ — вабога ;ухшаш касалликларни
келтириб чика-
радиганлари (01, 05, 06, 078 ва бошца серогурухлари).
Ичак таёцчаси озик-ов^атларга тушиб уларда булиниб
ку
пайиши хам мумкин. Бундай ифлослангая озиц-овцат истеъмол
^илингандан сунг улар ов^атдан за^арланиш касалликларини
келтириб чикаради. Ичак таёкчаси бошца аъзоларга Утганда
холецисцит, цистит, сепсис ва бопща касалликларни келтириб
чикаради.
Колиэнтерит ни^оятда юкумли булиб,
болалар муассасз-
ларида эпидемик туе олиши мумкин.
Профилактикаси. Шахсий гигиена цоидаларига риоя килиш.
Махсус профилактикаси йу^.
Давоси. Антибиотиклар билан даволанади. ^озирги вацтда
даволаш максадида колипротей фаги цуллаиилмо^да ва
яхши
натижалар бермоцда.
Назорат учун саволлар
1. Ичак бактериялари оиласининг
асосий белгилари
*
цандай?
2. Эшерихияларнинг антигенлик тузилиши цандай?
3. Ичак таё^чаларининг организмдаги роли ^андай?
4. Ичак таё^чалари организмда кандай касалликларни
келтириб чи^ариши мумкин?
Do'stlaringiz bilan baham: