х а Рорат-
да 24 соатга колдирилади.
Текширишнинг туртинчи куни.
Натижа укилади. Агар уг-
леводли мухитларни кислота ва газгача парчаласа, кенгайти
рилган хажм агглютинация реакциясида ^издирилган культура
цаторидаги томизилган чукма тирик культура томизилган i^a-
тордаги чукмадан 2 баробар ортик; булса, реакция мусбат де
йилади ва текшириш материалида энтеропатоген ичак таёцча-
си бор деб хисобланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Назорат учун саволлар
О
1. Эшерихияларни
аниклаш учун цандай
текшириш
материали олинади?
2. Энтеропатоген ичак таёкчалари к;андай зардоблар
билан фарцланади?
3. Тирик ва ^издирилган эшерихия культуралари билан
кенгайтирилган хажмДаги агглютинация реакцияси
нима учун куйилади?
19-боб. САЛЬМОНЕЛЛАЛАР
Сальмонелла авлодига 2000 дан ортиц турдаги бактериялар
киради. Сальмонеллалар келтириб чицарадиган касалликларни
сальмонеллёзлар дейилади. Сальмонеллалар морфологик, кул-
турал ва ферментатив хоссаларига
кура бир-бирига ухшаш,
лекин антигенлик хоссасига кура бир-биридан фар^ ^илади.
Сальмонеллалар монопатоген ва
полипатоген гуру.\ларга
булинади. Монопатогенларга цорин тифи, паратиф А ва пара
тиф В киради. Бу касаллнклар билан факат одамлар касалла-
нади. Полипатогенларга одам ва ^айвонларда касаллик чаки-
рувчи цузгатувчилар киради.
^орин тифи цузгатувчисини 1880 йили Эберт ь^орин тифи
билан улган одам организмидан ажратиб олган. Ашар ва Бан-
сод 1886 йили цорин тифига ухшаш касаллик билан касаллан
ган беморнинг йиринг ва сийдигидан ^орин тифи цузратувчи-
сига ухшаш микробларни
аниклаганлар. Улар
^орин тифи
цузгатувчисининг биокимёвий хоссасига кура фарцланишини
аницлашган. Уларни паратиф А ва В цузгатувчилари деб ном-
лаганлар. Кейинчалик
шуларга ухшаш купгина
микроблар
аницлашан ьа уларни >*ам сальмонелла авлодига киритишган.
Морфологияси. Барча сальмонеллалар 1,0—3,0x0,6—08 мкм
катталикда булиб, таёк;часимон, суртмада тартибсиз жойлаша
ди, Грам манфий буялади. Учлари юмало^, хаРакатчан> хив’
чинлари перетрих жойлашган. Спора ва капсула хосил цил-
майди.
Культурал хоссаси.
Факультатив
анаэроб
хисобланади.
ГПА да нозик, ярим тини^, бироз буртиб чиэдан, ялтироц ко
лония хосил цилиб усади. ГПШ да бир текисда лой^аланади.
Эндо, Плоскирёв мухитида сальмонеллалар, ялтиро^, рангсиз
колония хосил ^илиб усади, чунки ози^а мухит таркибидаги
лактозани парчаламайди. Висмут-сульфит агарда 48 соатдан
кейин улар i^opa рангли, узидан кейин дог цолдирадиган (па
ратиф А дан ташкари), ялтироц колония хосил цилиб усади.
Паратиф В кузратувчиси 18—20 соат термостатда сацланган-
дан сунг хона хароратида 1—2 кунга цолдирилганда колония
атрофида шилимшиц дойра ^осил цилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
л
Do'stlaringiz bilan baham: |