МИКРОБИОЛОГИК ТЕКШИРИШ
ТЕКШИРИШ МАТЕРИАЛИ
1. Нажас.
2. Кусуц моддаси.
Керак булган холлаРДа бурун ва хал^ум ажратмаси, ^у-
локда-н йиринг, цон, сийдик, мурдалардан тегишли материал
олиб текширилади. Режа ва эпидемиологик курсатма буйича
www.ziyouz.com kutubxonasi
озиц-овцат, цул, идиш-товоц, уйинчоц ва бошцалардан чайинди
олиб текширилади.
Текшириш материалнни йигиш
Нажас: 3—5 г нажасни физиологик эритма ёки 30% ли
глицерин аралашмаси (30 цисм глицерин, 70 цисм
физиологик эритма) булган пробиркага солинади.
Нажасни иложи борича охирги ^исмини олиш мак-
садга мувофи^дир, чунки
колиэнтеритда ингичка
ичак шикастланади. Ча^ало^лардан нажас йургак-
дан олинади ва ю^орида айтилганидек пробирка
ларга солиб лабораторияга юборилади.
К^усуц: 3—5 г олиб физиологик эритма билан аралашма
Хосил ^илинади.
Текширишнинг асосий усуллари
1. Микроскопик.
2. Микробиологик.
3. Серологик.
Текширишнинг биринчи куни. Иигилган текшириш материали
Эндо ёки Левин мухитига экилади.
Экиш цуйидагича олиб борилади: шиша пипетка ёки таё^-
ча билан текшириш материали физиологик эритма ёки глице
рин аралашмасида яхшилаб
аралаштирилади ва пипеткада
олиб озица мухит солинган
Петри косачасига
томизилади.
Петри косачасиниинг четида у стерил шпател билан аралаш
тирилади, шундан сунг шпател чурлантирилмасдан мухитнинг
долган ^исмларига штрих холда экилади. Иложи борича 2—3
та косачадаги мухитга экилгани маъцул. Экилган
мухитлар
термостатга 37°С хароратда 24 соатга цолдирилади.
Текширишнинг иккинчи куни. Экилган мухитлар текширилади.
Эндо озика мухитида ичак таёцчаси ялтироц металл, малина
рангли, Левин (ЭМС—эозин метилен синкали агар) мухитида
бинафша рангли колония хосил ^илиб усади. Шундай шубхали
колонияларнинг 10 таси танлаб олинади ва косачанинг ор^а
томонидан уларга ра^амлар
цуйиб ёзилади.
Энтеропатоген
ичак таёцчасини бош^а эшерихиялардан фарклаш учун буюм
ойначасида ОКА поливалент зардоби билан хар бир колония
учун алохида тахминий агглютинация реакцияси куйилади.
Реакция цуйиш техникаси: буюм ойначаси ёгсизлантириб
олинади, шубхали колониялар сонига ^араб буюм ойначасига
хам шунча рацамлар куйилади ва
хаР
бир ракам олдига бир
томчидан ОКА зардоби томизилади. Зардоб устига шубхали
колониялардан озгинасини ^уйиб аралаштирилади. Фацат аг
глютинация берган колониянинг маълум цисмини олиб соф
культура ажратиб олиш учун ^ийши^ агарга экилади. 10 та
колонияда
хам
агглютинация бермаса, салбий жавоб олинди
деб хисобланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |