Низомиддин млҳмудов дурдона худойберганова



Download 10,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/162
Sana04.03.2022
Hajmi10,63 Mb.
#482481
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   162
Bog'liq
O\'zbek tili o\'xshatishlarining izohli lug\'ati (N.Mahmudov, D.Xudoyberganova)

Я1ь;ка: 
Автореф. ...дисс. канд. филол. наук. - Волгоград, 2000, ] 1-6.
2 Н Панченко.
Сравнение как средство дескрипиии лжи и обмана / Основ- 
ное вмсшее и дополнительное образование: проблемм дидактики и лингви- 
стики. -Волгоград, изд-во ВГТУ, 2000, 138 143-6.
I)
www.ziyouz.com kutubxonasi


холатда хам мазкур ўхшатиш эталонида муайян миллий-маданий 
коннотацияни инкор этиб бўлмайди.
Албатта, ўхшатиш эталонларининг айримлари турли халклар 
хаёти ва маданиятидаги умумий жихатларни ҳам ифода этади. 
Масалан, «ширинлик» белгиси рус, украин, инглиз, мўгул, ҳинд, 
ўзбек, турк, қозок, кирғиз ва бошқа бир канча тилларда шакар, 
канд эталонлари оркали таъкидланади, айни пайтда «озғинлик» 
белгиси япон тилида чивиннинг скелети, вьетнам тилида куриган 
цикада (гул), инглизчада бенберий пишлоғига ўхшатилган ҳолда 
ифода этилади1 2
. Ўзбек тилида эса мазкур белги учун 
арвоҳдай,
чрпдай, чиллакдай
каби эталонлар кўлланади. Уларнинг бари, 
албатта, образли миллий тафаккур хосиласидир.
Дунёни билиш ва англашда ўхшатишлар, умуман, киёс, 
таъкидланганидек, фавкулодда муҳим ўрин тутса-да, дунёни 
хар кандай билиш аксиологиядан, яъни билинган нарсани 
бирон-бир тарзда баҳолашдан холи бўлиши мумкин эмас. Зо- 
тан, бугун инсон онгининг аксиологик хусусиятлари хақидаги 
коида кенг эътироф этилган. Унга кўра муайян нарса-кадрият 
англанар экан, унга нисбатан инсоннинг, демакки, жамиятнинг 
баҳоси, муносабати хам муайян тарзда ифодаланади, ана шу 
жиҳатдан лингвистика ва аксиология бир-бири билан чамбарчас 
боғликдир3. Дархакикат, ўхшатишни баҳо категориясидан ажра- 
тиб тасаввур килиб бўлмайди, чунки одам атрофидаги оламни 
ва, албатта, ўзини киёслаш-ўхшатиш ва баҳолаш йўли билан анг- 
лаб боради1.
Ҳар кандай эс-хушли одам нарса-ходисаларнинг кимматини
камида манфий-мусбатлигини фаркламоғи, буни бирон шакл- 
да ифодаламоғи лозим. Бир нарса-ходиса бошка бир нарса- 
ҳодисага ўхшатилар экан (ва, албатта, бу холат тилда турғунлик 
касб этар экан), бундан кўзланган мақсад мазкур ўхшашликни 
кайд этишдангина иборат бўлмайди. Шубхасиз, бундаги мақсад 
ана шу ўхшашлик асосида сўзловчининг мазкур объектга субъ- 
ектив муносабатини ҳам ифодалашни назарда тутади. Масалан, 
тилда 
бақадай қотмоқ
турғун ўхшатиши мавжуд, бу компаратив

Чжао Цюе.
Исследование нациовально-культурной специфики эталона 
сравнения в психолингвистическом аспекте (на материале китайского и рус- 
ского язмков) // Вопросн психолингвистики. - М., 2012, №1(15), 205-6.
2Е. Серебренникова.
Аспектм аксиологического лингвистического аналиэа / 
Лингвистика и аксиология Этносемиометрия ценностнь
1
х смислов. - М., Те- 
заурус, 2011, 17-6.

К. Михнюк.
О взаимосвязи категорий сравнения и оценки // Ярославский 
педагогический вестник. - 2011, №1, 1-жилд (Гуманитар фанлар), 131-6.
12
www.ziyouz.com kutubxonasi


ибора контекстда, масалан, бундай қўлланиши мумкин: 
Зайнаб
бақадай қотибўтирарди
(А. Кодирий. Ўткан кунлар). Бу ибора- 
нинг семантикаси Зайнабнинг холатини бақага ўхшатишдангина 
иборат эмас, балки айни пайтда Зайнаб (ва унинг холати)га ўта 
салбий субъектив муносабатни хам ифодалашдан иборат, бу 
муносабат айни ўхшатиш образи асосида жуда қабарик тарзда 
намоён бўлган. Мазкур контекстдан ана шу ўхшатиш чиқариб 
ташланса, яъни жумла 
Зайнаб бақадай қотиб ўтирарди
тарзи- 
да эмас, балки 
Зайнаб қотиб ўтирарди
тарзида тузилса, мазкур 
субъектив муносабат тамоман йўколади. Табиийки, айни пайт- 
да 
бақадай
турғун ўхшатиши иштирок этмаган холатда мазкур 
матнда «котиш» белгисининг даражаси хам пасаяди. Айтиш 
керакки, турғун ўхшатишлар ифодаланаётган белги (хусуси- 
ят, харакат, холат)нинг кўп-камлик жиҳатидан даражаланиши, 
градациясининг ифодаланишида хам алохида роль ўйнайди. 
Қиёсланг: 

Download 10,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish