Mundarija: Конструкторлик цисм


Минерва 221 русумли тикув машинаси игна механизмининг ишлаш принсипи



Download 0,73 Mb.
bet9/17
Sana24.11.2022
Hajmi0,73 Mb.
#872091
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17
Bog'liq
Блузка (2) (2)

Минерва 221 русумли тикув машинаси игна механизмининг ишлаш принсипи.

Игна механизми иккита узелдан иборат: игнани вертикал харакатлантириш узели ва горизонтал огма харакатлантириш узели.
Бош вал 6, 15 думалаш подшипникларда ва 14 втулка ичида илгариланма кайтма харакатланади.Бош валнинг чап учига кушалок бармок урнатилган екссентрик махкамланган. Бармокни ташки елкасига 3-шатунинг устки каллаги кийдирилган. Шатуннинг остки каллаги поводок бармогига кийдирилади. Поводок тортиш винти ёрдамида игнаюритгич 42 га махкамланган шатун 8, устки ва остки каллакларининг шарнирли богланиши игнаюритгичнинг бахякаторга кундаланг сурилишни таъминлайди.
Игнаюритгич 42 рамка 41 нинг иккита ёъналтиргичи ва ползун 7 урнатилган ёъналтиргич 3 да харакатланади. Бу машинада 1022-М русумли тикув машинасидагидек кривошип коромислоли иптортгич механизми кулланилган.
Игнани горизонтал огма харакати куйидагича таъминланади.
Игнаюритгич рамкаси 41 екссентриксимон шпилка 40 оркали кулисали шатун 27 билан шарнирли богланган. У уз навбатида уч марказли кулачок 9 дан харакатни олади. Тишли гирдирак 8 бош валга нисбатан 2 марта кам айланади. Кулиса- шатун 27 созлагич

  1. арикчасида харакатланадиган ползун 10 билан шарнирли богланган.

Ук 12 олд учига ричаг 16 махкамланган булиб, у игна силжиш масофасини узгартириш имконини беради. Моки 34 бош валдан тишли тасма 17 оркали айланма харакатланади. Остки вал 22 нинг чап учига екссентрик 28 урнатилган булиб, ундан найча ушлагич итаргичи 33 буралма-кайтма харакатини олади.







  1. Игна механизмнинг структуравий тахлили

  1. Минерва 221 русумли тикув машинаси игна механизмини тулик структуравий тахлил килиб, академик Чебишев П. А. формуласи буйича етакловчи звенони ва Ассур гурухини алохида-алохида кузгалувчанлик даражасини топиши лозим булади.

Минерва 221 русумли тикув машинасини игна механизминиБерилга н:Механизм венолариннг узунликлари: лО1А- кривошип узунлиги,мм.лАБ- шатун узунлиги, мм. Су- игна ёъли, мм. ю1 - кривошип бурчак тезлиги, р/с.

  1. расм. Игна механизмининг кинематик схемаси.

Игна механизмининг структуравий тахлили етакловчи звенодан бошланади. Игна механизми уз таркибига куйидаги звеноларни олган:
1-кривопиш, 2-шатун, 3-игна ёъналтиргич, 4-кузгалмас звено (таянч).
Кривошип уз уки атрофида 3600 га бир текисда айланма харакат килади. Шатун звеноси А нукта буйича айланма, В нукта буйича илгариланма-кайтма харакат килади. Натижада шу звенода мураккаб харакат содир булади. Игна ёъналтиргич уз навбатида илгариланма-кайтма харакат килади. Таянчнинг кузгалмас харакати еса 0 га тенг булади.






  1. расм. О1 таянч билан кривошипнинг боFланиш схемаси.

О1 таянч билан кривошипнинг богланиши Ассур буйича И-синф 1- тартибли механизм деб кабул килинади.


н=1, Р5=1 (1-4)

н-кузгалувчан звено сони.
Академик Чебишев П. А. формуласи буйича кузгалувчанлик даражасини топамиз.
W=3 н - 2 П5 - 1Р4
Р4 - ИВ-синф кинематик жуфтлар сони булиб, ричакли механизмларда мавжуд булмайди, яъни «0» га тенг булади.
У вактда W= 3н - 2П5 - 1Р4 = 3н - 2П5 - 1*0=1
Демак, кривошип - игна механизмини харакатини таъминловчи звено булиб хизмат килади.
Ассур гурухи.






  1. расм. Шатун ва игна ёъналтиргич звеноларининг боfланиш схемаси.

Чизмада кузлувчан звенолар сони н=2 (2,3)
В-синф кинематик жуфтлар сони П5 =3 (1-2, 2-3, 3­4)
Р4 =0 W= 3н - 2П5 - 1Р4 = 3*3 - 2*3 - 1*0=0
Демак, бу ерда Ассур гурухи харакатда булмаган гурух хисобланади, яъни W= 0.
Игна механизмининг кузгалувчанлик даражасини аниклаймиз W= 3н - 2П5 - 1Р4 = 3*3 - 2*4 - 1*0=1
Бу ерда:
н=3 (1, 2, 3) Р5= 4(1-4, 1-2, 2-3, 3-4) Р4 =0
Демак, формуладан куринадики, игна механизмини кривошип звеноси харакатга келтиради.
Механизмнинг структуравий тузилиш формуласи куйидагича булади:
'W'механизм 'W'И-синф 1-тартибли механизм И-синф 2-тартибли Ассур
1+0=1
Методик кисми Хрзирги даврда таълим тизими олдида турган долзарб вазифалардан бири укитишда замонавий педагогик технологиялар ва ютуклардан кенг фойдаланиш, уларни укув жараёнига жорий килиб бориш хамда ривожланган мамлакатларнинг тажрибаларини мамлакатимиз таълим тизимига тадбик килиш мухим хисобланади.
Таълим муассасаларида малакали мутахассислар тайёрлаш сифатини куп жихатдан тикув ва тикув-трикотаж ишлаб чикариш технологияси фанини самарали укитиш белгилайди. Тикув ва тикув- трикотаж ишлаб чикариш технологияси фанини урганишда купрок амалийлик юкори булганлиги, ишлаб чикаришга якинрок хисобланганлиги умумтаълим фанларидан фаркли еканлигини курсатади. Тикув ва тикув- трикотаж ишлаб чикариш технологияси фанлардан укитиш методларини танлаш ва укув максадларини белгилаш хам узига хосликни талаб етади. Тикув ва тикув- трикотаж ишлаб чикариш
технологияси фанининг етакчи компоненти булиб «Фаолият усуллари» хисобланади. Шунинг учун хам махсус фанларидан укув адабиётларини яратиш ва шу билан боглик булган таълим мазмунини белгилашда, укув жараёнини ташкил етишда, укитишнинг самарали методларини танлашда чукур дидактик тахлил утказиш лозим.
Тикув ва тикув-трикотаж ишлаб чикариш технологияси фанлар ишлаб чикаришнинг аник сохалари буйича аник мутахассислик хусусиятларини акс еттирувчи бевосита чукур, пухта билимлар берувчи, тегишли куникма ва малакалар хосил килувчи жараёнларни камраб олади.
Илгор технологиялар, янги техникалар ва фан ютукларини ишлаб чикаришга жорий етиш, халк хужалиги баъзи тармокларининг ривожланишигагина емас, балки барча сохаларнинг (курилиш, машинасозлик, кишлок хужалиги, саноат, алока, хизмат курсатиш ва бошка) тараккиётига ва бошкариш, ташкил етиш, иктисодиётга хам сезиларли таъсир курсатади. Шунинг учун хам техника ва технологияларнинг узгариб ва янгиланиб бориши хар бир мутахассиснинг кенг дунёкараш ва чукур билимга ега булишини хамда бир неча хил юмушларни бажара олишини талаб етади.
Махсус фанлари мазмуни муайян ёъналиш ёки ихтисосликнинг тавсифига мос тушиши, яъни таълим олувчининг егаллайдиган касби буйича бажариладиган фаолият усулларини узида камраб олиши керак. Таълим олувчиларда касбий - политехник ва касбий - техникавий тушунчаларни шакллантириш учун махсус фанининг мазмунини белгилашда политехник тамойилга риоя килиш лозим.



  1. Кейс-стади хакида маълумот

Ушбу метод дастлаб 1920 йилда Гарвард бизнес мактабида кулланилган.
Гарвард бизнес мактабининг укитувчилари бизнес ёъналишидаги аспирантура булими учун тугри келадиган дарсликларнинг мавжуд емаслигини тез англайдилар. Ушбу масалани ечиш учун бизнес мактабининг укитувчилари томонидан куйилган дастлабки кадам етакчи бизнес амалиётчиларидан интервю олиш хамда мана шу менеджерларнинг фаолияти, унга таъсир етувчи омиллар юзасидан батафсил хисобот ёзиш булди.
Маъруза тингловчиларга у ёки бу ташкилот тукнаш келган конкрет вазият, ушбу вазиятни тахлил етиш ва мустакил равишда ёки жамоа булиб мунозара ташкил етиш асосида унинг ечими топиш тарзида такдим етилар еди. Кейинчалик кейс методи бизнес ёъналишидаги таълим муассасаларида кенг таргиб етилган. Хрзирги кунда еса, касбий компетентликни ривожлантириш нуктаи назаридан мазкур метод тарафдорлари купайиб бормокда. ХХ асрнинг 50 йилларидан бошлаб бизнес-кейслар Гарбий Европа мамлакатларида оммалашди. Европанинг етакчи бизнес мактаблари кейс- стади методи асосида дарс берибгина колмай, кейсларни яратишда хам фаол иштирок ета бошлайдилар.
Кейс-стади инглизча сасе - аник вазият, студй - таълим сузларининг бирикувидан хосил килинган булиб, аник вазиятларни урганиш, тахлил етиш ва ижтимоий ахамиятга ега натижаларга еришишга асосланган таълим методидир. Мазкур метод муаммоли таълим методидан фаркли равишда реал вазиятларни урганиш асосида аник карорлар кабул килишга асосланади. Агар у укув жараёнида маълум бир максадга еришиш ёъли сифатида кулланилса, метод характерига ега булади, бирор бир жараённи тадкик етишда боскичма-боскич, маълум бир алгоритм асосида амалга оширилса, технологик жихатни узида акс еттиради.
Кейс-стади мактаблари






Кейс турлари: Кейс - бу яхлит ахборотлар мажмуи. ^оидага кура, кейс уч кисмдан иборат булади: 1) кейсни тахлил етиш учун зарур ёрдамчи ахборотлар; 2) аник вазият баёни; 3) кейс топшириги.
1 .Босма холатдаги кейс (уни янада кургазмали булишини таъминлайдиган график, жадвал, диаграмма, иллюстрацияларни хам уз ичига олади).

  1. Мултимедиа-кейс (сунгги вактларда кенг куллашни талаб етаётган.

  2. Видео кейс (филм, аудио ва видео материаллардан иборат булиши мумкин).


Кейс-стади методида кулланиладиган тахлил (анализ) турлари




Tahlili y faoliyat turlari

Tavsifi

Namoyon bo‘lish shakli

1.

Muam moli tahlil

Muammolarni
ajratish;
muammolar ko‘lami va ularning tasnifini shakllantirish.

vaziyatning muammoli jihatlarini tahlil qilish; vaziyatning muammoli shartlarini tahlil qilish; vaziyatning muammoli oqibatlarini tahlil qilish.

2.

Tizimli
tahlil

Obektni tizimiy yondashuv pozitsiyasidan oz strukturasi va funksiyalariga ega tizim sifatida korib chiqish

deskript analiz: mavjud tuzilma asosida funksiyalarni shakllantirish; konstruktiv analiz: mavjud funksiyalar asosida tuzilma shakllantiriladi.

3.

Prakse ologik tahlil

Faoliyatli jarayonlarni ularni optimallashtirish nuqtai nazaridan ko‘rib chiqish

faoliyatni optimizatsiyalash usullarini analiz qilish;
faoliyatni modellashtirish va algoritmlashtirish







4.

Прогн

Вазиятнинг

норматив прогностик анализ;




о стик

кейинг

консептуал прогностик анализ




тахлил

и ривожига нисбатан
гЪотлооттотл Т/-|=>ТТ'Т’ТТТЛТТТТТ




Кейс - стади методи куйидагиларни кузда тутади:




  • кейс топширигини ёзма куринишда тайёрлашни;

  • талабаларнинг кейс топширигини мустакил урганишлари ва мухокама етишни;

  • Профессор-укитувчи рахбарлигидааудиторияда хамкорликда

кейс-топширигини мухокама етишни;

  • «мухокама ечимдан хам мухим» тамойилига риоя етишни.




Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish