9-мавзу: Ўзбекистонда шойи газламалар ишлаб чикариш. Ипак ва ундан шойи ишлаб чикаришга оид кискача тарихий маълумотлар



Download 19,44 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi19,44 Kb.
#69688
Bog'liq
9-маъруза


9-МАВЗУ: ЎЗБЕКИСТОНДА ШОЙИ ГАЗЛАМАЛАР ИШЛАБ ЧИКАРИШ. ИПАК ВА УНДАН ШОЙИ ИШЛАБ ЧИКАРИШГА ОИД КИСКАЧА ТАРИХИЙ МАЪЛУМОТЛАР


РЕЖА:

1.Ипак – кимматбаҳо тўкимачилик хом-ашёлардан бири.


2.Ипакчиликнинг кашф килиниши тариҳи.
3.Ипакчилик бўйича килинган тадкикот ишлар.


ТАЯНЧ ИБОРАЛАР:

Ипак, тола, ипак курти, ипак матолар, арҳеологик казилма, арҳеологик тадкикот, усул.


Ипак — энг кадимий ва кимматбаҳо тўкимачилик хом ашёларидан бири. Физикавий ва меҳаникавий ҳусусиятлари жиҳатидан кўп тўкимачилик толаларидан устун.


Биринчи ипакни эслаш Ҳитой билан борлик. Ҳитой ҳронологиясида "Ипак курти" Си-Лин Чи эрамиздан аввалги 2640 йилда колган "Ҳудо" ҳакидаги маълумотларда кайд этилган. Бу "Ҳудо" ҳитойли ютарнинг ёзишича, кўл тўкув дастгоҳини ҳам иҳтиро килган. Кадимги Ҳитой шойи матолари IV-V асрларда торли Олтой ҳудудларида топилган. Асосан, бу матолар юпка ва сидирра рангли мато бўлган.
Кўпгина йиллар мобайнида Ҳитой халки ипак олишни сир саклаб келган. Корейслар II- асрда ипакчилик билан танишадилар. Улар оркали японлар ипак билан танишадилар.
Римликлардан греклар ипак дараҳтда ўсадиган жун, деб овоза килиб юборганлар. Римликларнинг бу ҳато фикрлари эвропанинг бошка халкларига ҳам этиб борган. Яна ипак тўғрисида бошка ҳакикатга якинрок фикрлар ҳам мавжуд эди.
Плиний ипак курти ҳакида турри маълумот берган, факат негадир ипак куртининг юрти Ассирию деб ҳисоблаган, эрамизнинг бошида римликлар ипак кийимларини кийиб юришган деб ўйлаймиз. Дастлаб бу мато бомбинаси ипидан ёввойи ипакчилик куртидан олинган. Шунака матолар кўп мишорда Ассирия ва грек ороли Косда тайёрланган.
Ипакнинг баҳосини у пайтларда унинг огирлигига караб шунча оғирлик микдорида олтин билан тўлашган.
Византия императори Юстиниан карор кабул килади. Бу карорда ипак 8та бўлак олтин 1 фунт матога сотилган. Ипакни Византияга Персия оркали олиб келишган. 527 йилда бу 2 давлат ўртасида уруш бўлган ва бу уруш Юстинианни ипакни бошка тарафлама ривожлантиришга мажбур килган.
XVI асрда ипак матолари ишлаб чикариш бўйича Тур шаҳри биринчилардан эди. 1494 йилда давлатнинг муҳрисиз ипак матоларини ташкарига чикариш катъий ман килинган эди. Шу карор билан бирга шу матодан тикилган кийим-кечаклар кийиш ҳам ман этилди. 1540 йилда Франиияда ипакчилик подшо манифактураси деб эълон килинди ва кейинчалик шу эрга ипак маҳсулоти ёки ярим фабрикат маҳсулотларини олиб келиш мумкин эди.
1850-1860 йилларда ипакчилик куртлари касаллана бошлади ва шу вакт ичида ишлаб чикариш 7 баравар пасайиб кетди.
Америкада биринчи ипакчиликнинг кашф килиниши ХВИ асрда рўй берди. 1531 йилда Кортес Мексикага ипак курти уруғини олиб келган. Биринчи ипакчилик фабрикаси Америкада 1810 йилда ака-ука Ҳонкслар томонидан Менсфилъдеда асос солинди.
Ўзбекистон жанубида ўтказилган кўп йиллик арҳеологик тадкикотлар бизнинг эрамиздан аввал П-мингинчи йиллар бу минтакада юкори маданиятли деҳкон кабилалари яшаганликлари аникланди. Уларнинг хўжалик фаолиятларининг юкори моддий ва маънавий маданиятлилиги натижасида кўп соҳаларда ишлаб чикаришлар ташкил этилган. Жумладан, ҳайвонлар терисига ишлов бериш, пахта, жун, ипакдан газлама ишлаб чикариш ва бошка соҳаларда ҳунармандчиликлар бўлган.
Тошкент Тўкимачилик ва енгил саноат институтининг олимлари, академик М. А. Ҳожинова, профессор М. М. Муҳамедов ва бошкаларнинг кўп йиллик тадкикотлари ва "Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академиясининг арҳеология института тадкикотчиларининг ўрганишлари натижасида Марказий Осиёда ипакчилик ва шойи тўкиш жуда кадимги замондан, 4000 йил аввал мустакил тараккий этганлига илк бор исбот этилди.
1988 йилда Наманган вилояти Поп тумани Мунчоктепа кишлогидаги арҳеологик казилмаларда топилган мато парчасининг ранги жигарранг, яшил, тўк кизил эканлиги электрон микроскоп, ренгенография ва бошка усуллар билан аникланди. Бу матонинг танда ва аркок иплари табиий ипакдан бўлиб, полотно ўрилишида тўкилган. Кадим замондан Марказий Осиё давлатлари ва улар атрофидаги Афгонистон, Эрон, Ирок, Сурия ва Покистонда ранг - баранг нафис ва кўримли аёллар кийимлари учун атлас, ҳонатлас, нафис енгил шойи газламалар, оғип бекасам ва адраслар ишлаб чикарилган.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР.



  1. Э. Олимбоев, Ш.Р. Давиров «Ўзбекистон тўкимачилик саноати

маҳсулотлари ва уларни ишлаб чикариш технологияси», Тошкент, 2002.
2. Ш.Р. Марасулов «Пахта ва химиявий толаларни йигириш» 1-кисм,
1979.
3.Х.Алимова, В.А.Усенко "Ипакни эшиш". Т.: Шарқ, 2001.
Download 19,44 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish