Иссиқлик нурланиши



Download 311,5 Kb.
bet3/15
Sana02.06.2022
Hajmi311,5 Kb.
#630256
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
2 5361900467259446323

ЕТ - абсолют қора жисмнинг нур чиқариш қобилияти
еТ - оддий жисмнинг нур чиқариш қобилияти

Бу ифода Кирхгофнинг интеграл қонунидир: Хар қандай жисмнинг муайян температурадаги тўла нур чиқариш ва нур ютиш қобилиятларининг нисбати ўзгармас катталик бўлиб, у айни температурадаги абсолют қора жисмнинг тўла нур чиқариш қобилиятига тенг .
Агар иккала жисм оралиғига фақатгина λ дан
λ + d λ гача интервалдаги тўлқин узунликли нурланишларни ўтказадиган , бошқа нурланишларни эса тамоман қайтарадиган фильтр жойлаштирсак, юқоридагига ўхшаш мулохазалар асосида Кирхгофнинг дифференциал қонуни
еλ,Т / ( aλ,Т ) = Eλ,Т
Кирхгоф қонуни қуйидагича таърифланади: Ихтиёрий жисмнинг нур чиқариш ва нур ютиш қобилиятларининг нисбати бу жисмнинг табиатига боғлиқ бўлмай , барча жисмлар учун тўлқин узунлик ва температуранинг универсал функциясидир ва у абсолют қора жисмнинг нур чиқариш қобилияти Еλ,Т га тенгдир.
Кирхгоф қонунидан қуйидаги мухим натижалар келиб чиқади:


  1. еТ = aТ EТ

еλ,Т = ( aλ,Т ) Eλ,Т
Муносабатлар хосил бўлади. Демак, ихтиёрий жисмнинг муайян температурадаги нур чиқариш қобилияти шу жисмнинг нур ютиш қобилияти билан абсолют қора жисм нур чиқариш қобилиятининг кўпайтмасига тенг.
2 Оддий жисм (яъни абсолют қора бўлмаган жисм) нинг нур ютиш қобилияти 1 дан кичик . Шунинг учун юқоридаги ифодани қуйидаги кўринишда ёзиш мумкин:
еТ < EТ
еλ,Т < Eλ,Т
Демак , ихтиёрий жисмнинг нур чиқариш қобилияти худди шу температурадаги абсолют қора жисмнинг нур чиқариш қобилиятидан кичик.
3 Агар бирор λ учун жисмнинг нур чиқариш қобилияти аλТ = 0 бўлса, юқоридагига асосан
еλТ = аλТ ЕλТ = 0 бўлади.
Демак, жисм бирор тўлқин узунликли нурланишни ютмаса, у холда бу жисм худди шу нурланишни бутунлай нурлантирмайди.
Иссиқлик нурланиш назариясининг энг асосий вазифаси абсолют қора хисм нур чиқариш қобилиятининг температура ва тўлқин узунликка боғлиқлик характерини аниқлашдан иборат. Бу сохада қилинган 1 – қонун Стефан – Больцман қонунидир (4-даражали қонун деб хам аталади) . Бу қонунга асосан, абсолют қора жисмнинг тўла нур чиқариш қобилияти температуранинг тўртинчи даражасига пропорционал равишда ортади:

Download 311,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish