Фанидан маърузалар тўплами


МАВЗУ: БУЙРАКЛАР ФУНКЦИЯСИ



Download 274,22 Kb.
bet7/40
Sana21.02.2022
Hajmi274,22 Kb.
#461357
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   40
Bog'liq
urology

МАВЗУ: БУЙРАКЛАР ФУНКЦИЯСИ.
Буйраклар организмда модда алмашинувидан хосил буладиган турли моддаларни, ташки мухитдан кирган ёт ва захарли моддаларни организмдан чикариб юборади, шу билан бир каторда яна бошка функцияларни утайди: организмда сув балансини, кислота-ишкор мувозатини, натрий, калий, хлор, фосфор ва бошка минерал моддалар балансини бошкаришда катнашади, баъзи химиявий бирикмаларни синтезлайди, артериал босим микдорига таъсир этувчи физиологик модда – ренин ишлаб чикаради. Бундан ташкари гомеостазни саклаб туришда, биологик актив моддаларни ишлашда – инкретор вазифани – ферментларни синтезлайди – урокиназа, тромбопластин, тромбоксан (томирларни торайтиради, тромбоцитларни агрегациясига кумаклашади), простациклин (тромбоцитлар агрегациясини тормозлайди). Урокиназа плазминогенни активлайди бунинг натижасида фибринолиз содир булади. Буйрак хужайралари провитамин Дни актив шаклга Д3 айлантиради, бу стероид организмда калций алмашинувини бошкаради. Бундан ташкари буйракда бошка тукималар хужайраларига таъсир килиб, хар хил эффектларни чакирадиган моддалар ишланади – серотонин, брадикинин, простагландинлар, эритрогенин (кон плазмасидани α глобулини билан бирикиб актив комплекс – эритропоэтинга айланади), метаболик функцияни бажаришда иштирок этади. Буйракларнинг асосий функцияси – сийдик хосил килишдир.
Нефрон ва унинг кон билан таъминланиши. Буйрак мураккаб тузилган булиб, тахминан 1 миллион нефрондан тузилган, булар структура ва функционал бирликлардир. Нефронлар орасида кушувчи (интерстициал) тукима бор.
Нефроннинг функционал бирлик эканига сабаб шуки, у сийдик хосил булишида руй берадиган барча процесслар йигиндиси амалга ошира олади.
Хар бир нефрон куш деворли товокча шаклидаги кичик капсула (Шумлянский-Боумен капсуласи) дан бошланади. Бу капсула ичида капиллярлар калаваси (Мальпигий коптокчаси) бор. Капсула деворлари орасидаги бушликдан каналча бошланади. Капсуланинг ички вараги япалок майда эпителий хужайраларидан тузилган. Электрон микроскопик тадкикотларнинг курсатишича, ораси ёрик булган бу хужайралар уч кават молекулалардан ташкил топган базал мембранада жойлашган.
Мальпигий коптокчаси капиллярларининг эндотелий хужайраларида диаметри тахминан 0,1 мк келадиган тешиклар бор. Шундай килиб, коптокча капиллярларидаги кон билан капсула бушлиги уртасидаги тусик юпка безал мембранадан иборат.
Капсула бушлигидан аввалига буралган сийдик каналчаси – биринчи тартибдаги бурама-проксимал каналча бошланади. Бу каналча пустлок ва магиз каватлари орасидаги чегарага етгач тораяди ва тугриланади. Каналча буйракнинг магиз каватида Генле ковузлогини хосил килади ва буйракнинг пустлок каватига кайтади. Шундай килиб Генле ковузлоги тушувчи, ёки проксимал кисм билан кутарилувчи, ёки дистал кисмдан иборат.
Тугри каналча буйракнинг пустлок каватида ёки пустлок кавати билан магиз кавати чегарасида яна бурама шаклга кириб, иккинчи тартибдаги бурама-дистал каналчани хосил килади. Бу каналча чикарувчи йул – йигувчи найчага куйилади. Бундан йигувчи найчаларнинг бир канчаси кушилиб умумий чикарув йулларни хосил килади, бу йуллар буйракнинг магиз каватидан утиб, буйрак жоми бушлигига туртиб чикиб турувчи сургичларнинг учига очилади.
Хар бир Шумлянский-Боумен капсуласининг диаметри карийб 0,2 мм, бир нефрон каналчаларининг умумий узунлиги эса 35-50 мм га етади.

Download 274,22 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish