2 мавзу. Электр занжирлар



Download 0,63 Mb.
bet6/8
Sana24.02.2022
Hajmi0,63 Mb.
#185860
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 5350768143956446115

Назорат саволлари

  1. Ўзгарувчан ток ва унинг турларини изохланг.

  2. Синусоидал ўзгарувчан токнинг қийматларини кўрсатинг.

  3. Синусоидал ўзгарувчан токнинг даври ва частотасини тушунтиринг.

  4. Синусоидал токининг фазаси, бошланғич фазаси ва бурчак частотаси.

  5. Синусоидал ўзгарувчан токнинг таъсир этувчи қийматини тушнтиринг.

  6. Синусоидал ўзгарувчан токнинг ўртача қийматини аниқланг.

  7. Вектор диаграммалар усулини изохланг.

  8. Вектор диаграммаларга ўтиш қоидалари.

  9. Актив ва реактив қаршиликларни изохланг.

  10. Конденсаторли ўзгарувчан ток занжири.

  11. Индуктив ғалтакли ўзгарувчан ток занжири.


2.3. Уч фазали ўзгарувчан Э.Ю.К. ҳақида умумий тушунчалар. Уч фазали истеъмолчиларни “Юлдуз” улаш.
Режа

  1. Кўп фазали ўзгарувчан ток занжирлари ҳақида тушунча.

  2. Уч фазали ўзгарувчан ток системаси

  3. Уч фазали истеъмолчиларни “Юлдуз” улаш.



  1. Кўп фазали ўзгарувчан ток занжирлари ҳақида тушунча.


Истеъмолчи манбадан узоқ масофада бўлганда, электр энергиясини узатиш учун бошланғич фазалари турлича, аммо частота ҳамда амpлитудалари бир хил бўлган бир нечта ўзгарувчан Э.Ю.К. манбаларини ягона системага бирлаштириш анча самарали бўлади. Бундай ўзгарувчан ток электр занжирларининг йиғиндиси к ў п ф а з а з а л и э л е к т р с и с т е м а с и дейилади. 7.1-а расмда Э.Ю.К. ларнинг
кўп фазали системаси кўрсатилган. Уларнинг ҳар бири ўзларининг автоном истеъмолчиларига бориш ва қайтиш симлари орқали уланган хамда тегишли генераторларнинг бошланғич ( ) ва охирги ( ) қисмаларига туташтирилган. Бундай кўп фазали система боғланмаган с и с т е м а дейилиб, энергияни истеъмолчига узатиш учун та линия сими керак бўлади. Аксинча, 7.1-б расмда кўрсатилган Э.Ю.К.ларнинг кўп фазали системаси боғланган с м с т е м а дейилади. Бу ҳолда Э.Ю.К. манбаларининг системаси билан истеъмолчи ( )та линия симлари ёрдамида боғланган. Бунда ( ) - сим "н е й т р а л с и м" деб аталади.
Умумий ҳолда кўп фазали система, Э.Ю.К. (ёки ток) манбаларидан тузилган бўлиб, бир хил частотали ток ҳосил қилган холда бир-бирларидан амpлитуда ва бошланғич фазалари билан фарқ қилади. Бундай система к ў п ф а з а л и н о с и м метрик система деб аталади. Агар умумий кўп фазали системага кирувчи Э.Ю.К. лар бир хил амpлитудаларга эга бўлиб, ҳар бир кейинги Э.Ю.К. олдинги га нисбатан фача бўйича бурчакка силжиган бўлса, у ҳолда бундай Э.Ю.К. лар системаси с и м м е т р и к с и с т е м а деб аталади (бунда - айрим Э.Ю.К.лар фазаларининг алмашиниш тартиби). Масалан, - фазали Э.Ю.К.ларнинг симметрик системаси учун (фазаларнинг тўғри кетма-кетлиги) қуйидагича ёзилади:



ёки комплекс шаклда



Яъни ҳар бир кейинги Э.Ю.К. олдингисига нисбатан бурчакка орқада қолган бўлади. Шундай қилиб, 7.1-б расмдаги кўп фазали занжирнинг ҳар бир тармоғи ўзининг




7.1. - расм


истеъмолчиси билан автоном Э.Ю.К. манбаига эга бўлиб, унинг ток кучи бошқа тармоқларнинг на pараметрларига ва на ундаги Э.Ю.Книнг микдорига боғлиқ. Айрим тармоқларнинг Э.Ю.К.лари фақат бошланғич фазалари билан фарқ қилгани учун, улар фаза Э.Ю.К.лари деб, тармоқларидаги токлар эса фаза токл а р и деб аталади. Кўп фазали системалардаги автоном манба ва истеъмолчиси бўлган тармоқлар кўпинча ф а з а деб аталади. Бу ҳолда кўп фазали системанинг фазаси дейилганда, Э.Ю.К.ларнинг (ёки токларнинг) векторлари орасидаги фаза силжиши тушунилмасдан, шу системани ташкил этувчи айрим занжир (тармоқ) лар тушунилади.


Кўп фазали симметрик системалар учун фаза Э.Ю.Кларининг йиғиндиси нолга тенг эканлигини кўрсатиш мумкин (7.1-б расм), яъни


ёки


чунки бу миқдорларнинг векторлари йиғиндиси нолга тенг бўлган - нурли симметрик юлдузни ташкил этади (7.2-а расм). Беш нурли симметрик юлдузнинг векторлари фаза Э.Ю.К.лари)
бир - бирлари билан қўшилиб, ёпиқ (мунтазам) бешбурчаклик ҳосил қилади (7.2-б расм), демак

7.2. - расм





Фаза Э.Ю.К.ларидан фарқли бўлган тарзда, кўп фазали симметрик системасининг фаза токлари бир-биридан ўзларининг амpлитуда миқдорлари, ҳамда бошланғич фазалари билан фарқ қилиши мумкин. Бу айрим фаза истеъмолчиларининг pараметрларнга боғлиқ бўлиб, умумий ҳолда


бўлади. Шу сабабли 7.2-б расмдаги занжир учун: яъни фаза токларининг йиғиндиси нейтрал симдаги токка тенг. Агар бўлса, фаза токлари ҳам ўзларининг оний миқдорлари билан симметрик система ҳосил қилади:

ва уларнинг йиғиндиси нолга тенг бўлади. Нейтрал симдаги ток бўлгани туфайли фазали симметрик системада генераторлар истеъмолчиларга та сим билан уланиши мумкин.



Download 0,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish