Холдор Чиниқулов, Анвар Жўлиев



Download 6,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/286
Sana01.03.2022
Hajmi6,59 Mb.
#476869
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   286
Bog'liq
Умумий геология

9.5. Зилзила оқибатлари 
Тарихда энг кучли зилзилалар Чили (1960), Аляска 
(1969), Сурия, Фаластин, Кичик Осиѐ, Ҳиндистон, Хитой 
(1976), Япония ва Ўрта Осиѐда: Андижон (1902), Алмати 
(1911), Хаит (1949), Ашгабад (1929, 1948), Тошкент (1966), 
Чотқол (1946) ва бошқа жойларда содир бўлган. 
Пиреней ярим-
оролида, Португа-
лиянинг пойтахти 
Лиссабонда 1755 
йил 

ноябрда 
дунѐда энг кучли 
зилзила (11 - 12 
балл) содир бўл-
ган. Бу зилзиладан 
қўрққан аҳоли ден-
гиз соҳилига қоч-
ган, бироқ, соҳил 
одамлар 
билан 
бирга бир зумда 
200 метргача чўкиб, улар устига денгиз босиб келган. Бу 
зилзила зарбасидан денгиздан баланд тўлқин кўтарилиб, 
63-расм. Зилзила туфайли турар жой биноси 
батамом яксон бўлган. 


179 
унинг кучи 7.10
22
эргга етган. Лиссабондаги зилзиладан 60 
минг киши ҳалок бўлган. 
Табиатнинг даҳшатли ҳодисаси – зилзила таъсирида халқ 
хўжалиги иншоотлари, шаҳар ва қишлоқлар вайронага 
айланади (63,64 -расмлар). 
Олимлар Ер шарида 4000 йил давомида тахминан 13 млн. 
кишининг зилзиладан ҳалок бўлганлигини ҳисобга олганлар. 
Ашгабад 
зилзила-
сининг 
эпицентрида 
зилзила кучи 9 - 10 
баллга етган. Ашгабад 
шаҳрида эса зилзила-
нинг кучи 7 - 9 балл 
атрофида бўлиб, кўп 
бинолар бузилган ва 
кишилар ҳалок бўлган. 
Эпицентрга яқин жой-
ларда 
ер 
ѐрилган, 
айрим жойлар чўккан, 
баъзи жойлар эса кўта-
рилган, ер ѐриқларидан 
иссиқ 
сув 
ва 
қум 
аралаш 
лойқа 
оқиб 
чиққан.
Кўпинча кучли зилзила вақтида ер ѐрилади, кўчкилар 
вужудга келади (65 - расм) ва рельеф ўзгаради.
Ўрта Осиѐда-
ги тоғлар жумладан, 
Помир 

Олой, 
Қурама, 
Фарғона, 
Чотқол, Писком ва 
бошқа тоғ тизмала-
рининг 
геологик 
тузилиши ва текто-
никасини ўрганиш 
натижасида бу тоғ 
тизмаларининг нео-
ген ва антропоген 

Download 6,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   286




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish