Химмотология



Download 4,96 Mb.
bet100/105
Sana13.07.2022
Hajmi4,96 Mb.
#786160
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   105
Bog'liq
МОТОЛОГИЯ

11.2.Амортизатор суюқликлари.
Амортизатор суюқлиги сифатида АЖ-12Т суюқлиги ишлатилади. Бу суюқлик қовушқоқлиги паст минерал мойга кремний органик бирикмалар. шунингдек емирилишга ва оксидланишга қарши қўндирмалар қўшиб тайёрланади. АЖ-12Т суюқлиги зичлаш деталлари мойга чидамли резинадан тайёрланган системаларда ишлатилади. У -50°Сдан +60°С температура диапазонида амортизаторларнинг нормал ишлашиии таъминлайди.
МГП-10 мойи автомобилларнинг гидравлик амортизаторларида барча мавсумларда ишлатиш учун мўлжалланган бўлиб, ҳайвонот ёғлари, оксидла-нишга ва кўпикланишга қарши қўндирмалар аралашмасидан иборат. Агар ишлаб чиқаришда махсус амортизатор суюқликлари бўлмаса, уларни тенг миқдорда олинган трансформатор ва турбина мойларини аралаштириб тайёрлаш мумкин.
3. Атроф-ҳаво температураси паст бўлганда ёнувчи аралашманинг секин ўт олиши сабабли карбюраторли двигателлар ва дизелларни юргизиб юбориш қийинлашади.
Совуқ двигателни юргизиб юборишни осонлаштириш учун юргизиб юбориш суюқликлари фойдали ҳисобланади. Бу суюқликларга муайян эксплуатацион талаблар кўйилади:
- улар паст температурада яхши буғланиши ҳамда учқун таъсиридан тез ўт олиши ёки сиқиш натижасида ўз-ўзидан алангаланиши лозим. Юргизиб юбо-риш суюқлиги 20 ва 50 мл сиғимли алюминий ампулаларда бўлади. Суюқ-ликлар двигателга киритиш учун юргизиб юбориш мосламалари бўлиб, улар двигателга ўрнатилади. Насос орқали ҳаво босими остида ампула тешилади, ҳаво билан биргалиқда тўзитилган суюқлик жиклёрларига берилади. Дизелли двигателлар учун "Холод Д-40", карбюраторли двигателлар учун "Арктика " суюқлиги ишлатилади.
11.3.Совутиш суюлиқлари.
Ички ёнув двигателлари ҳаво ёки суюқлик билан совитилади. Двигател ишлаётганда совитувчи суюқлик температураси 85-90°С га, баъзан 105-110°Сга етади. Бу суюқликларга қуйидаги талаблар қўйилади:
-қайнаш температураси совитиш системасидаги энг юқори температурадан 15-200С юқори бўлиши керак;
-қотиш температураси ҳавонинг температурасидан 5-10° паст бўлиши керак;

  • металл деталларни коррозияламаслиги керак;

-суюқликлар арзон, етарли, ёнғин чиқиш жиҳатидан ҳавфсиз бўлиши керак.
Совитиш системасида асосан сувдан фойдаланилади. У иссиқлакни яхши ўтказади, иссиқлик сиғими катта, қовушқоқлиги паст бўлиб, ишлатишга қулай.
Сувнинг умумий қаттиқлиги деганда ундаги кальций ва магний тузларининг умумий миқдори тушунилади. Сув қайнаганда кальций ва магний тузлари чўкмасдан, эритмада қолади. Агар сувдаги тузлар 3,0мГ -эквивалентлардан ошмаса, бу сув юмшоқ ҳисобланади. Таркибида 6,0мГ -эквивалентдан ортиқ тузлар бўлган сув қаттиқ ҳисобланади. Қаттиқ сувни юмшоқ сувдан унда совун кўпиртириб аниқлаш мумкин.
Сувни юмшатишнинг энг оддий усули, уни 15-20 минут давомида қайнатишдир.
1 л сувни таркибида 20,04 мГ кальций ва 12,16 мГ магний тузлари бўлса, бу сувнинг қаттиқдиги 1 мГ эквивалентга тенг дейилади.
Паст температурада музлайдиган совитиш суюқликларига антифризлар киради. Бу суюқлик этиленгликоль ва сувнинг аралашмасидан ҳосил бўлади.
Этиленгликолъ - икки атомли спирт СН2ОН-СН2ОН бўлиб, рангсиз тиник суюқлик. У сув, спирт ва ацетонда яхши аралашади ва нефт маҳсулотларида эримайди. Сув 0°С да, этиленгликоль - 12,7°С да музлайди.
33,3% сув ва 66,7% этиленгликольдан иборат аралашманинг қотиш температураси - 75°С га тенг.

Download 4,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish