Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

Соликларнинг функциялари: 
1. Фискал функция - давлат харажатларини молиялаштиришни таъминлаш, бу 
кадимдан мавжуд булган функция. 
2. Социал функция - ахоли гурухлари уртасидаги тенгсизликни камайтириш учун 
гурухлар даромадлари уртасидаги нисбатни камайтириш. Солик олишда 
прогрессив, пропорционал ва регрессив принциплар амал килади. Амалиѐтда 
учаласи хам учрайди. Аммо социал натижаси хар хилдир. Олдинги асрларда 
регрессив принцип куп кулланилса, хозирги замонда прогрессив принцип куп 
кулланилади. 
3. Тартибга солиш функцияси - иктисодиѐтни давлат томонидан тартибга солиш: 
-
солик солиш тизимини урнатиш ва узгартириш; 
-
солик даражаларини аниклаш, уларни табакалаштириш; 
-
солик имтиезларини бериш. 
Хозирги пайтда хамма давлатларда солик тизимини узагртиришда асос килиб 
олинган бош тамойил – корхоналар зиммасидаги солик юкини кескин 
камайтиришдир. Соликнинг камайиши, бу – иш хакининг ошиши, корхона 
фойдасининг, демак, янги техника ишлатиш имкониятининг, инвестициянинг 
ошишидир. 
Масалан, Перуда Якиморо 53 та соликнинг урнига 4 солик колдирган, аммо 3 
йилдан кейин давлат бюджетига солик тушуми иктисодиѐт усганлиги учун 
купайиб кетган. Аргентинада хам 1998 йил 1 январдан солик ислохоти утказилди, 
натижада соликлар 25 тадан 5 тага келтирилди ва куйидаги соликлар колди: а) 
НДС ( 18% ) ; б) фойда солиги; в) кучмас мулк солиги; г) подоход солиги; д) Акциз
( арок , табак ва бошка товарлар учун). 
4-
саволга
жавоб

Узбекистонда бюджет сиѐсатининг стратегик вазифаси - ривожланаетган бозор 
иктисодиѐти ва унинг инфраструктурасига давлат молияси оркали максадли 
таъсир 
этиш, 
иктисодиѐт 
структурасини 
кайта 
куриш, 
иктисодий 


мустакилликни таъминлаш, халк фаровонлигини оширишдир. 
Бунинг учун 
давлат бюджетининг даромад ва харажатларини оптималлаштириш, махаллий 
бюджетлар ролини ошириш керак. Бюджет – солик сиѐсатлари ишлаб чикариш 
самарадорлигини оширишга каратилиши керак. 
Узбекистон Республикасида 1997 йил 31 мартда « Солик кодекси» кабул 
килинди ва у 1998 йил 1 январдан кучга кирди. Бу солик кодекси буйича хозир 
куйидаги умумдавлат соликлар бор: 
1) Фойдадан (даромаддан) олинадиган солик . У хукукий шахслардан 
олинади ва ставкаси 35 фоизни ташкил этади. Савдода 22% ни ташкил этади. 
2) Жисмоний шахслардан олинадиган даромад солиги (иш хаки, туловлар, 
мукофотлар ва бошка даромадлардар олинади). У прогрессив характерга эга. Катта 
даромадларда 40 % солика тортилади. (1991 йил – 60%, 1993 йил – 50%, 1995 йил 
45% эди). Муаллифлар меросхурлардан олинадиган солик 60 фоиздан 90 гачани 
ташкил этади. 
3) Кушилган кийматга солинадиган солик (НДС), унинг ставкаси хозирги 
пайтда 20%, ташкил этади ( 1991 йил – 30%, 1992 йил – 28 %, 1993 йил – 25%, 1994 
йил - 20%, 1996 йил - 18% эди). 
4)Акциз солиги. ( арог, сигарет, мебель, камѐб товарлардан олинади). У хар 
хил товарга хар хил килиб белгиланган. 
5)
Ер ости бойликларидан фойдаланганлик учун солик. У 1995 йил жорий 
килинган. 
6)
Экология солиги. Унинг ставкаси хам 1% булиб, корхона харажатларидан 
олинади. 
7)
Сув ресурсларидан фойдаланганлик учун солик. Канал ва ариклардан 
сувдан фойдаланганлиги учун биринчи навбатда кишлок хужалиги 
корхоналари тулайди. 
Махаллий солик ва туловларга куйидагилар киради: 
-
мулк солиги . У хозирги пайтда Узбекистонда 4 %, АКШда 2,5% 
( 1992 йил – 0,5%, 1993 йил 1 %, 1995 йил – 2 % булган); 
-
ер солиги; 
-
реклама солиги; 
-
автотранспортларни кайта сотиш солиги; 
-
инфраструктурани ривожлантириш солиги; 
-
йул солиги ва бошкалар. 
Хозирга пайтда Узбекистонда корхоналар учун энг огири - фойда солиги 
билан кушилган киймат солигидир. Шунинг учун уларнинг ставкасини 
пасайтириш керак. Ахолидан олинадиган даромад солиги хам юкори. Катта 
даромад курадиганлар 40% ини соликка беради. АКШда эса 29750 
долларгача умуман туламайди, энг катта даромад оладиганлар эса ( 150 минг 
доллар ва ундан юкори) 28% ини соликка тулайди. 



Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish